Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedopuštene i neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu. Akt javnog tužilaštva o isteku roka nije pojedinačni akt. Radnje nečinjenja se ne mogu osporavati jer je stranka imala na raspolaganju pravni lek. Žalba protiv presude je neblagovremena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća ''NIŠ-EKSPRES'' A.D. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Preduzeća ''NIŠ-EKSPRES'' A.D. izjavljena protiv akta Republičkog javnog tužilaštva broj GT-I-666/10 od 9. novembra 2010. godine, radnje nečinjenja Osnovnog suda u Nišu da dostavi spise predmeta Opštinskog suda u Nišu P. 495/08 Republičkom javnom tužilaštvu, radnje nečinjenja Republičkog javnog tužilaštva da postupi po predlogu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 94/10 od 23. aprila 2010. godine i presude Opštinskog suda u Nišu P. 495/08 od 20. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće ''NIŠ-EKSPRES'' A.D. iz Niša je, preko punomoćnika Brankice Orlović, advokata iz Niša, izjavilo Ustavnom sudu 10. decembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv akta Republičkog javnog tužilaštva broj GT-I-666/10 od 9. novembra 2010. godine, radnje nečinjenja Osnovnog suda u Nišu da dostavi spise predmeta Opštinskog suda u Nišu P. 495/08 Republičkom javnom tužilaštvu, radnje nečinjenja Republičkog javnog tužilaštva da postupi po predlogu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 94/10 od 23. aprila 2010. godine i presude Opštinskog suda u Nišu P. 495/08 od 20. jula 2009. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona sledi da su pretpostavke za izjavljivanje ustavne žalbe, između ostalog, da je ustavna žalba podneta protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca, jer samo takvim aktom ili radnjom može biti učinjena povreda ili uskraćivanje njegovih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, kao i da je ustavna žalba izjavljena u Zakonom propisanom roku.

Odredbom člana 418. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09) propisano je da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.

3. Ustavni sud je, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza, utvrdio da se pred Opštinskim sudom u Nišu vodio parnični postupak po tužbi tužilaca N. S, M. S. i A. R. protiv podnosioca ustavne žalbe radi naknade štete.

Presudom Opštinskog suda u Nišu P. 495/08 od 20. jula 2009. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da sud obaveže tuženog da im isplati iznose bliže označene prvim stavom izreke na ime naknade iz osiguranja za slučaj smrti sa traženom kamatom, dok je drugim stavom izreke odlučeno o troškovima postupka.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 94/10 od 23. aprila 2010. godine, u prvom stavu izreke, delimično je preinačena prvostepena presuda tako što je tuženi obavezan da tužiocima N.S. i M.S. naknadi odgovarajuću materijalnu štetu nastalu zbog neplaćanja premije osiguranja, kao i da im naknadi parnične troškove, dok je žalba ovde tužilaca u preostalom delu, kao i žalba tužilje A.R. odbijena, a prvostepena presuda potvrđena.

Tuženi je protiv označene drugostepene presude podneo 27. jula 2010. godine Republičkom javnom tužiocu predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Osporenim dopisom Republičkog javnog tužilaštva broj GT-I-666/10 od 9. novembra 2010. godine, tuženi je obavešten da je rok za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporene presude istekao, zbog čega nema uslova za podizanje ovog vanrednog pravnog sredstva.

4. Ustavni sud je utvrdio da osporenim aktom Republičkog javnog tužilaštva nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već je istim aktom podnosilac samo obavešten da je rok za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti istekao iz čega sledi da Tužilaštvo nema uslova za podizanje zahteva. Po oceni Ustavnog suda, osporeni dopis Republičkog javnog tužilaštva ne predstavlja pojedinačni akt protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba, te je stoga utvrdio da je u ovom delu ustavna žalba nedopuštena.

Saglasno prethodno iznetom, ni osporena radnja nečinjenja Osnovnog suda u Nišu da dostavi spise predmeta Opštinskog suda u Nišu P. 495/08 Republičkom javnom tužilaštvu, kao ni radnja nečinjenja Republičkog javnog tužilaštva da postupi po predlogu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, nisu radnje protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba, jer je podnosilac ustavne žalbe, nezavisno od toga što je spis Opštinskog suda u Nišu P. 495/08 dostavljen Republičkom javnom tužilaštvu po isteku roka u kome navedeni državni organ može da podigne zahtev za zaštitu zakonitosti, imao mogućnost da, saglasno odredbi člana 418. Zakona o parničnom postupku, u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja Republičkog javnog tužilaštva broj GT-I-666/10 od 9. novembra 2010. godine, sam izjavi ovaj vanredni pravni lek i na taj način zaštiti svoja eventualno povređena prava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu, u ovom delu, odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Prema stavu Ustavnog suda, ukoliko Republički javni tužilac ili stranka u postupku saglasno odredbi člana 418. Zakona o parničnom postupku, podnesu zahtev za zaštitu zakonitosti, rok za izjavljivanje ustavne žalbe se računa u odnosu na dan dostavljanja sudske odluke kojom je meritorno odlučeno o tom vanrednom pravnom leku. Međutim, u slučaju kada stranka ne iskoristi svoje pravo iz člana 418. navedenog zakona i izjavi ustavnu žalbu odmah po prijemu obaveštenja da javni tužilac neće podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Ustavni sud ceni blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na dan dostavljanja drugostepene sudske odluke donete u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom.

Kako je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Nišu Gž. 94/10 od 23. aprila 2010. godine, primio, kako sam navodi, 2. jula 2010. godine, a ustavnu žalbu je izjavio 10. decembra 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba, u delu kojim se osporava presuda Apelacionog suda u Nišu, neblagovremena, jer je podneta po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud, ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog zakona.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedopuštene i neblagovremene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti