Povreda prava na pravično suđenje odbacivanjem prigovora radi ubrzanja postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Nižestepeni sudovi su pogrešno odbacili prigovor radi ubrzanja izvršnog postupka, smatrajući da se zakon ne primenjuje na postupak pred javnim izvršiteljem, što je ustavnopravno neprihvatljivo.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Vesna Ilić Prelić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . D . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. jula 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. D . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R4.I. 22/20 od 13. februara 2020. godine i rešenjem Višeg suda u Leskovcu Ržg. 74/20 od 8. aprila 2020. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Leskovcu R4.I. 22/20 od 13. februara 2020. godine i rešenje Višeg suda u Leskovcu Ržg. 74/20 od 8. aprila 2020. godine i određuje da Osnovni sud u Leskovcu donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred tim sudom u predmetu I. 7346/13 .

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. D . iz Leskovca je, 8. juna 2020. godine, preko punomoćnika V . T, advokata iz Leskovca, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4.I. 22/20 od 13. februara 2020. godine i rešenja Višeg suda u Leskovcu Ržg. 74/20 od 8. aprila 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije. Podnositeljka ustavne žalbe je istakla i povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 7346/13.

Ustavnom žalbom se osporava drugostepeno reš enje kojim je potvrđeno osporeno prvostepeno rešenje kojim je odbačen kao nedo zvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 7346/13, sa obrazloženjem da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku, a u konkretnom slučaju izvršni postupak je okončan pred sudom i nastavljen pred javnim izvršiteljem.

Podnositeljka ustavne žalbe je predl ožila Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje Višeg suda u Leskovcu Ržg. 74/20 od 8. aprila 2020. godine . U ustavnoj žalbi je postavljen zahtev za utvrđenje povrede prava na imovinu u predmetnom izvršnom postupku, a u vezi sa tim je istaknut zahtev za naknadu materijalne štete, kao i zahtev za naknadu nemarijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu R4.I. 22/20 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Osnovni sud u Leskovcu je osporenim rešenjem R4.I. 22/20 od 13. februara 2020. godine odbacio prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 7346/13, sa obrazloženjem da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku, a u konkretnom slučaju izvršni postupak je okončan pred sudom i nastavljen pred javnim izvršiteljem. U pouci o pravnom leku ovog rešenja je konstatovano da je protiv rešenja dozvoljena žalba Višem sudu u Leskovcu .

Viši sud u Leskovcu je osporenim rešenjem Ržg. 74/20 od 8. aprila 2020. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnositeljke i potvrdio prvostepeno rešenje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak ili sudu pred kojim se vodi postupak ako smatra da je javni tužilac povredio njeno pravo (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da protiv osporenog rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4.I. 22/20 od 13. februara 2020. godine kojim je odbačen podnositeljkin prigovor radi ubrzavanja postupka nije dozvoljena žalba, u smislu odredbe člana 8. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, u konkretnom slučaju , u osporenom prvostepenom rešenju data je pouka o dozvoljenosti žalbe protiv tog rešenja i osporenim rešenjem Višeg suda u Leskovcu Ržg. 74/20 od 8. aprila 2020. godine je meritorno odlučeno o podnositeljkinoj žalbi. U vezi sa navedenim, Ustav ni sud ocenjuje da podnositeljka ustavne žalbe ne može da trpi štetne posledice u ustavnosudskom postupku po pitanju blagovremenosti ustavne žalbe zbog naved enog postupanja redovnih sudova (ovakvo pravno stanovište Ustavni sud je već zauzeo u Odluci Už-4804/2018 od 18. marta 2021. godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

6. Razmatrajući navode ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud podseća da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih zaključaka redovnih sudova, jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog pravila postoji u situaciji kada su zaključci redovnih sudova očigledno proizvoljni i arbitrerni u toj meri da za posledicu imaju povredu ustavnih prava i sloboda. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje i na stav Evropskog suda za ljudska prava prema kojem greška u primeni prava ili utvrđivanju činjenica u činjena od strane suda, koja je tako primetna da se može okarakterisati kao „očigledna greška“, može narušiti pravičnost postupka (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Bochan protiv Ukrajine, od 5. februara 2015. godine, broj predstavke 22251/08, stav 62.).

Ustavni sud, najpre , konstatuje da osporenim rešenjem Višeg suda u Leskovcu Ržg. 74/20 od 8. aprila 2020. godine potvrđeno osporeno rešenje Osnovnog suda u Leskovcu R4.I. 22/20 od 13. februara 2020. godine, kojim je odbačen kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 7346/13, sa obrazloženjem da Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku, a u konkretnom slučaju izvršni postupak je okončan pred sudom i nastavljen pred javnim izvršiteljem.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje da je odredbom člana 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11, 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14), koji je bio merodavan u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. U konkretnom slučaju, predmetni izvršni postupak je zaključkom obustavljen pred sudom i nastavljen pred javnim izvršiteljem. Ustavni sud još jednom ukazuje da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (videti o tome Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda : www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je navedeno pravno stanovište da je prigovor radi ubrzavanja predmetnog izvršnog postupka nedozvoljen, jer Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku štiti pravo na suđenje u razumnom roku u postupku samo pred sudom, a ne pred javnim izvršiteljem, ustavnopravno neprihvatljivo.

7. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu R4.I. 22/20 od 13. februara 2020. godine i rešenjem Višeg suda u Leskovcu Ržg. 74/20 od 8. aprila 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem rešenja Osnovnog suda u Leskovcu R4.I. 22/20 od 13. februara 2020. godine i rešenja Višeg suda u Leskovcu Ržg. 74/20 od 8. aprila 2020. godine i određenjem da Osnovni sud u Leskovcu donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I. 7346/13, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 2. izreke.

8. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje na to da će se o njenom prigovoru radi ubrzavanja postupka ponovo odlučivati, a saglasno odredbi člana 26. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku , stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za novčano obeštećenje za neimovinsku štetu u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, te da pravo na pravično zadovoljenje, saglasno ovom zakonu, ima stranka čiji je prigovor usvojen, a koja nije podnela žalbu, zatim stranka čija je žalba odbijena uz potvrđivanje prvostepenog rešenja o usvajanju prigovora i stranka čija je žalba usvojena (član 22. stav 1.) Imajući u vidu navedeno, Sud je odbacio zahtev podnositeljke za naknadu nematerijalne štete, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, r ešavajući kao u tački 3. izreke.

Ustavni sud, zatim, ukazuje da je ustavna žalba preuranjena i u delu u kome se ukazuje na povredu prava na imovinu. Ovo, jer će podnositeljka , u slučaju da njen prigovor bude usvojen u ponovnom postupku, moći da, u skladu sa članom 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, podnese tužbu radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u osporenom postupku, čime se suštinski ostvaruje i zaštita Ustavom zajemčenog prava na imovinu.

Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kome podnositeljka ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud ističe da je zaštita prava iz člana 32. stav 1. Ustava u sudskom postupku koji je još uvek u toku u nadležnosti redovnih sudova počev od maja 2014. godine, najpre na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine, a potom i na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku iz 2015. godine kao pozitivnopravnog propisa.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.