Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Parnični postupak radi podele bračne tekovine, nastavljen 2006. godine, još uvek nije okončan u prvom stepenu, prvenstveno zbog neažurnosti suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zlate Marković iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zlate Marković i utvrđuje da je u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 6200/11 (ranije P. 11468/10) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se nadležnom sud u da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zlata Marković iz Novog Sada je 4. februara 20 11. godine, preko punomoćnika mr Gordane Mitrović, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 11468/10 .

Podnositeljka ustavne žalbe je navela da osporen i parnični postupak traje od 1984. godine kada je pokrenula parnicu pred Opštinskim sudu u Novom Sadu, radi utvrđenja udela u zajedničkoj imovini stečenoj u braku sa R.M, a protiv bivšeg supruga i njegove majke A.M. s obzirom na to da je sudsko poravnanje zaključeno 24. maja 1985. godine u toj parnici, poništeno u parnici koj a je vođena protiv podnositeljke pred Opštinskim sudom u Inđiji , ona je ponela predlog za nastavak postupka u ovoj pravnoj stvari 2. februara 2006. godine. Međutim, u nastavljenom postupku pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod brojem P. 11468/10, prvo ročište zakazano je za 13. oktobar 2010. godine. Postupak u prvom stepenu još uvek traje i nema izgleda da će se uskoro okončati, bez obzira na sve urgencije tužilje . Predložila je da Ustavni sud utvrdi povredu označenog prava u postupku pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod brojem P. 11468/10 , naloži nadležnom sudu da okonča predmet u najkraćem roku i utvrdi njeno pravo na naknadu nematerijaln e štet e.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 , 99/11 i 18/13 – Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08, 27/08 i 76/11 ), zahtevao od O snovnog suda u Novom Sadu dostavljanje spisa predmeta P. 11468/10 i nakon izvršenog uvida u spise predmeta, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe podnela je 6. avgusta 1984. godine tužbu Opštinskom sudu u Novom Sadu protiv prvo tuženog R.M, bivšeg supruga, i drugotužene A.M, njegove majke , radi "priznanja i izdavanja bračne sutekovine", sa predlogom za izdavanje privremene mere. Predmet je zaveden pod brojem P. 4540/84. Nakon dva održana ročišta, zakazana po predlogu za određivanje privremene mere, Opštinski sud je rešenjem od 5. septembra 1984. usvojio predloženu privremenu meru , a 27. novembra 1984. godine pot upak prekinuo na predlog punomoćnika prvotuženog koji je u zatvoru. Predlog za nastavak parnice dala je tužilja 19. decembra 1985. godine, pa je na saglasan predlog stranaka 24. maja 1985. godine zaključeno sudsko poravnanje P. 4540/84 i utvrđeno da je tužilja suvlasnik po osnovu sticanja u bračn oj zajednici u 1/2 dela porodične stambene zgrade koja se nalazi u Beškoj, ul. Radnička 15, upisane u zk . ul. broj 1563, K.O. Beška , na katastarskoj parceli broj 1289/7 - kuća i dvorište u površini od 08 ari i 70m2, što tuženi R.M. priznaje i dužan je trpeti da se u zemljišnim knjigama tužilja upiše kao suvlasnik u 1/2 iste nekretnine, a po punoletstvu sina, isto će se preneti na sina. Konstatovano je da su pararnične s tranke ovako zaključenim poravnanjem u celosti izmirene u svojim međusobnim potraživanjima po osnovu bračne sutekovine, da poravnanje ima snagu pravosnažne presude, a da određena privremena mera prestaje da važi.

Tužilja, ovde podnost eljka ustavne žalbe, 2. februara 2006. godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu podnela je predlog za nastavak postupka u ovoj pravnoj stvari jer je zaključeno poravnanje stavljeno van snage presudom Opštinsk og suda u Inđiji P. 606/98 od 16. jula 2003. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca M.R. (bivšeg muža tužilje) i koja je postala pravosnažna donošenjem pres ude Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 971/04 od 21. juna 2005. godine. U podnesku je istkala da je povodom ove presude podnela vanredne pravne lekove i da je odlučivanje je u toku.

Po dostavljanju spisa predmeta na traženje Opštinskog suda u Inđiji (radi uvida za potrebe postupka u predmetima P. 606/98, P. 24/05, odnosno P. 612/06), Opštinskom sudu u Novom Sadu, posle većeg broja urgencija Opštinskog suda u Novom Sadu tokom tri godine, spisi su vraćeni, tako da je predlog tužilje za nastavak postupka uručen prvotuženom 16. decembra 2009. godine, a za drugotuženu je vraćena dostavnica sa konstatacijom da je umrla.

Podnositeljka ustavne žalbe, kao tužilja u ovoj parnici, preko novoangažovanog punomoćnika, urgirala je 24. decembra 2009. godine kod suda za rešavanje u ovoj pravnoj stvari ističući da s u "spisi predmeta godinama u fiokama Opštinskog suda u Inđiji". Osnovni sud u Novom Sadu (dalje: Osnovni sud) , nadležan za postupanje po izvršenoj reorganizaciji pravosuđa, opominjao je više puta punomoćnika tužilje da dostavi punomoćje za zastupanje i nakon dva održana ročišta i jednog neodržanog u 2010. godini , doneo je rešenje P. 11468/10 od 7. februara 2011. godine , kojim se utvrđuje prekid ovog postupka sa danom 28. decembrom 2003. godine, kada je preminula drugotužena A.M, kao u prvom stavu izreke tog rešenja , te odredio nastav ak postupka u ovoj pravnoj stvari (u drugom stavu izreke rešenja ), kao i pozivao S.R. da preuzme postupak umesto svoje majke, drugotužene, sada pok. A.M. Takođe je utvrđeno da će se po pravosnažnosti ovog rešenja postupak voditi pod brojem P. 6200/11. Odlučujući o žalbi prvotuženog, Viši sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 1104/11 od 28. juna 2011. godine odbio njegovu žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepeno rešenje.

Tokom 2011. godine održana su četiri zakazana ročišta za glavnu raspravu na kojima je tužilja precizirala tužbeni zahtev (tako što tužbenim zahtevom potražuje samo vlasnički udeo u predmetnoj kući u visini 1/2 dela, dok je u cilju ekonomičnosti postupka povukla deo tužbenog zahteva koji se odnosi na pokretne stvari i na novac) i povukla tužbu u odnosu na drugotuženu S.R. Takođe, sud je saslušao tužilju u svojstvu parnične stranke.

Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu P. 6200/11 od 23. decembra 2011. godine obustavljen je postupak u odnosu na drugotuženu S.R, te obavezana tužilja da joj naknadi troškove postupka, a odbijen predlog punomoćnika tuženih za prekid postupka do donošenja odluke kojom će se preispitati rešenje besplatne pravne pomoći - Ko misije za zastupanje Opštine Novi Sad broj 35/10 od 23. oktobra 2010. godine, kojim je usvojen zahtev za priznavanje prava na besplatno zastupanje tužilji i određen joj advokat . Takođe, odbijen je predlog tužilje za oslobađanje od plaćanja troškova postupka. Protiv ovog rešenja žalbu je izjavila tužilja. Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž. 448/2012 od 12. marta 2012. godine delimično je usvojena žalba tužilje, te preinačeno rešenje u drugom stavu izreke - povodom obaveze tužilje na isplatu troškova drugotuženoj, dok je u ostalom delu prvostepeno rešenje potvrđeno.

U 2012. godini Osnovni sud je zakazao pet ročišta za glavnu raspravu (dva nisu održana - jer je trebalo dostaviti drugostepenom sudu ž albu tužilje i zbog dojave da je postavljena bomba u zgradi suda ). Na tri održana ročišta sud je saslušao tuženog u svojstvu parnične stranke, saslušao dva svedoka i rešenjem P. 6200/11 od 5. jula 2012. godine odredio veštačenje od strane veštaka građevinske struke, po predlogu tužilje, te zatražio radi uvida spise predmeta Opštinskog suda u Inđiji P. 1334/84. Prvostpeni postupak je još u toku.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) koji se, saglasno članu 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje na predmetni parnični postupak, propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedene odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka i traje do njegovog okončanja, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je od započinjanja ovog parničnog postupka 6. avgusta 1984. godine do dana podnošenja ustavne žalbe proteklo preko 2 8 godina i da postupak još uvek nije okončan. Međutim, kako je pravnosnažno sudsko poravnanje od 24. maja 1985. godine pravnosnažno uklonjeno iz pravnog poretka 21. juna 2005. godine, a predlog za nastavak parničnog postupka podnet 2. februara 2006. godine, to predmet ocene ovog suda, može biti samo period posle podnošenja predloga za nastavak postupka, pa nadalje, a sve u granicama postavljenog zahteva ustavnom žalbom i datih razloga za osporavanje trajanje nastavka postupka van granica razumnog roka.

Ustavnom žalbom osporeno trajanje postupka, samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj spornog prava za podnosioca, traja nje parničnog postupka u ovom sporu preko šest godina, a koji još nije okončan ni u prvom stepenu, ne može biti opravdano ni jednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ustavni sud je ocenio da je u ovom predmetu bilo relativno složenih činjeničnih, pravnih i procesnih pitanja, ali da to ne može biti opravdanje za trajanje prvostepnog parničnog postupka van okvira razumnog roka .

Takođe, nema nikave sumnje da je ažurno i propisno postupanje suda u cilju brzog i efikasnog razrešenja spornih pitanja u vezi raspodele bračne tekovine od velike važnosti i materijalnog značaja za podnosi teljku.

Ustavni sud je ocenio da podnositeljka, kao tužilja, nije doprinela dužini trajanja osporenog su dskog postupka iako je sud par puta opominjao da dostavi uredno punomoćje . Naprotiv, podnositeljka kojoj je priznato pravo na besplatno zastupanje, zbog teške materijalne situacije, u postupku je imala prokativan odnos urgirajući, i lično, i preko punomoćnika, za postupanje u predmetu i okončanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, sporo i nedolotvorno postupanje prvostepenog suda isključivi je razlog što parnični postup ak ni posle šest godina od podnošenja predloga za nastavak postupka, ne samo da nije završen u prvom stepenu, već ni određeno veštačenje još uvek nije sprovedeno. Ovakvu ocenu Ustavni sud zasniva na sledećim činjenicama: Opštinski sud u Novom Sadu je predlog za nastavak postupka tužilje uručio tuženom posle tri godine i deset meseci, a nastavak postupka je rešenjem odredio posle više od pet godina. Stoji da je neaktivnost ovoga suda bila delom uslovljena neažurnim vraćanjem spisa , koji su bili prosleđivani na uvid Opštinskom sudu u Inđiji u parnicama vođenim između istih stranka, a zatim dalje ostajali u spisima tih predmeta i po uloženim pravnim lekovima. Takođe, jedno ročište nije održano zbog dojave da je postavljena bomba. Na strani drugostepenih sudova nema doprinosa trajanju postupka van razumnog roka. Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud ovi (najpre Opštinski sud u Novom Sadu, pa zatim Osnovni sud u Novom Sadu) , u ovom sporu koji još nije završen ni u prvom stepenu, nisu preduzima li sve zakonom predviđene procesne mere da se sudski postupak efikasno okonč a u periodu koji se može smatrati merodavnim za ocenu u ovoj ustavnopravnoj stvari . U vezi s tim, Ustavni sud konstatuje da se prilikom odlučivanja da li je poštovana garancija suđenja u razumnom roku, uzima u obzir svako odugovlačenje postupka koje se može pripisati državi, jer je država odgovorna za kašnjenja koja su prouzrokovali ne samo sudovi, već svi njeni organi. Takvo stanovište je u svojoj praksi zauzimao i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu - npr. u presudi u slučaju „Zimmermann and Steiner protiv Švajcarske“ od 13. jula 1983. godine (broj apilkacije 8737/79), kada je zauzeo stav da su države dužne da organizuju svoje pravne sisteme tako da sudovima omoguće da poštuju zahteve člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda , uključujući tu i zahtev koji se odnosi na raspravu u razumnom roku.

Iz svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 11468/10 (sada P. 6200/11) , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra , u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za utvrđivanje visine naknade štete, a posebno dužinu trajanja , odnosno fazu u kojoj se nalazi ova parnica, te predmet parničnog postupka povodom koga je podneta ustavna žalba . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi teljka ustavne žalbe pretrpela isključivo zbog neažurnog postupanja prvostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog a suda , ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tač. 3. izreke, naloživši nadležnom sud u da preduzm e sve neophodne mere kako bi se parnični postupak po tužbi podnosi teljke ustavne žalbe okončao u najkraćem roku.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti