Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u privrednom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu preduzeća u privrednom sporu zbog neplaćene zakupnine. Sud je utvrdio da nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na povredu prava na pravično suđenje, te da nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5211/2010
01.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeća za trgovinu i usluge ''PROMET GASA'' DOO iz Beograda, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Preduzeća za trgovinu i usluge ''PROMET GASA'' DOO izjavljena protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 1438/07 od 14. aprila 2009. godine i presude Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž. 2756/10 (2009) od 12. oktobra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće za trgovinu i usluge ''PROMET GASA'' DOO iz Beograda je 10. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Zorana Ilića, advokata iz Beograda, podnelo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Trgovinskog suda u Beogradu P. 1438/07 od 14. aprila 2009. godine i presude Privrednog apelacionog suda u Beogradu Pž. 2756/10 (2009) od 12. oktobra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, kao i zbog povrede načela zabrane diskriminacije, zajemčenog odredbama člana 21. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da se prvostepeni sud nije izjasnio o predlogu tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, o izvođenju dokaza saslušanjem predloženih svedoka i veštačenjem, te da nije u pitanju spor male vrednosti, kao i da nije postavljen uredan tužbeni zahtev, pa je tužbu trebalo odbaciti. Dalje se navodi da je tuženom onemogućeno da putem javne rasprave iznese sve dokaze u svoju korist i da sud pravično o njima odluči.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priloženih dokaza, utvrdio da se pred Trgovinskim sudom u Beogradu vodio parnični postupak po tužbi tužioca Fabrike proteina i ulja ''BIOPROTEIN'' AD iz Beograda protiv podnosioca ustavne žalbe, radi duga.

Osporenom presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 1438/07 od 14. aprila 2009. godine, u prvom stavu izreke, obavezan je tuženi da na ime duga isplati tužiocu iznos od 20.500,00 evra u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa pripadajućom kamatom prema Zakonu o visini stope zakonske zatezne kamate od 23. februara 2007. godine pa do isplate, u roku od 8 dana, dok je u drugom stavu izreke odbijen tužbeni zahtev tužioca u delu u kojem je tražio da se tuženi obaveže da isplati iznos kamate prema Zakonu o visini stope zatezne kamate, na pojedinačne iznose duga i počev od datuma bliže označenim drugim stavom izreke. U trećem stavu izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kojem je tražio da tuženi isplati tužiocu na ime štete koju je pričinio rušenjem čvrstog objekta u vlasništvu tužioca, na katastarskoj parceli ¼ KO Rvati iznos od 16.800,00 evra u dinarskoj protivrednosti sa kamatom, dok je četvrtim stavom izreke obavezan tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati iznos od 14.630,00 dinara, u roku od 8 dana.

Osporenom presudom Privrednog apelacionog suda Pž. 2756/10 od 12. oktobra 2010. godine, u prvom stavu izreke, delimično je odbijena žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu u kome je obavezan tuženi da tužiocu plati iznos od 20.500,00 evra sa kamatom koju propisuje Centralna evropska banka za evro, počev od 23. februara 2007. godine do isplate, a sve u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, i u stavu četiri izreke, dok je drugim stavom izreke preinačena prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu za kamatu preko dosuđene u stavu prvom presude i presuđeno tako što je odbijen zahtev tužioca za razliku između dosuđene kamate po stopi koju propisuje Centralna evropska banka za evro i zakonske zatezne kamate dosuđene prvostepenom presudom na iznos od 20.500,00 evra.

U obrazloženju drugostepene presude se navodi: da su parnične stranke bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o zakupu od 23. januara 2006. godine, u kom svojstvu je tužilac zakupodavac, a tuženi zakupac zemljišta na lokaciji ''Breska'' kat. parc. ¾ KO Rvati; da je ugovoreno da se predaja predmeta zakupa vrši komisijski; da komisiju čine po dva predstavnika ugovornih strana; da sačinjeni zapisnik potpisuju članovi komisije i da se overava pečatima ugovornih strana i čini sastavni deo ugovora; da zakup počinje da teče 1. februara 2006. godine sa rokom trajanja 5,5 godina i da se zbog velikih ulaganja koje je zakupac imao u pripremi lokacije oslobađa plaćanja zakupnine za prva tri meseca računato od 1. februara 2006. godine, da je visina zakupnine počev od 1. maja 2006. godine 1.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, a počev od 1. avgusta 2006. godine pa do isteka zakupa - 2.500,00 evra mesečno; da su ugovoreni i uslovi raskida odnosno otkaza; da je tužilac tuženom predao zakupljenu stvar, ali nije pribavio dozvolu nadležnog organa da započne delatnost zbog koje je zaključen ugovor o zakupu predmetnog placa, što je pretakanje nafte i naftnih derivata iz plovnih objekata u autocisterne; da je prvostepeni sud pravilno našao da je tuženi u obavezi da plati neplaćenu zakupninu, bez obzira što je bio onemogućen da koristi predmet zakupa u planiranu svrhu zbog neizvršavanja u potpunosti ugovornih obaveza od strane tužioca i postojanja određenih pravnih nedostataka, zato što tuženi nije raskinuo ugovor o zakupu, već je nastavio i dalje da koristi predmetni plac, odnosno predmet zakupa.

4. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Navodima ustavne žalbe ne dovodi se u sumnju pravičnost osporenih presuda, s obzirom da su, prema oceni Ustavnog suda, Trgovinski sud u Beogradu i Privredni apelacioni sud naveli jasne i precizne razloge zbog kojih su smatrali da je tuženi u obavezi da plati tužiocu dug po osnovu neplaćene zakupnine.

Podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, obrazlaže navodima da se prvostepeni sud nije izjasnio o predlogu tuženog o izvođenju dokaza saslušanjem predloženih svedoka i veštačenjem, kao i da je drugostepeni sud pogrešno zaključio da je u konkretnoj parnici reč o sporu male vrednosti.

Postupajući u parničnom postupku, u skladu sa načelom slobodne ocene dokaza, sud nije vezan, ograničen ili na bilo koji način uslovljen posebnim formalnim dokaznim pravilima. U konkretnom slučaju, sud je izveo od stranaka predložene dokaze koje je cenio pojedinačno i u njihovoj međusobnoj vezi, a nakon toga svoju ocenu i obrazložio. Odlučujući o ustavnoj žalbi, Ustavni sud ne može ocenjivati pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i priloženih dokaza, ne proizlazi da je njihovo zaključivanje u osporenim presudama bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud ističe da u postupku pružanja ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nije nadležan da preispituje utvrđeno činjenično stanje i ocenjuje valjanost izvedenih dokaza u postupku pred redovnim sudovima, niti da vrši instancionu kontrolu zakonitosti donetih sudskih odluka. Otuda formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenog prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se sa stanovišta sadržine zajemčenog prava potvrđuju navodi ustavne žalbe, ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

U konkretnom slučaju, Ustavni sud je konstatovao da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnosioca da mu je osporenom presudom povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

Zaključak Privrednog apelacionog suda u Beogradu da je podnosilac u obavezi da plati zakupninu iako je bio onemogućen da obavlja delatnost pretakanja nafte u autocisterne (zbog delimičnog neizvršenja ugovornih obaveza od strane tužioca) je ustavnopravno prihvatljiv, imajući u vidu činjenicu da je on nastavio da drži i koristi navedeni plac, odnosno predmet zakupa i nije tražio raskid ugovora, već je samo saopštio tužiocu da smatra da nije u obavezi da plaća zakupninu.

Stanovište sudova izloženo u osporenim presudama saglasno je odredbama čl. 567. i 583. Zakona o obligacionim odnosima (''Službeni list SFRJ'', br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i ''Službeni list SRJ'', br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99), pa je i zahtev tužioca za isplatu zakupnine na zakonu zasnovan.

Takođe, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe svoje tvrdnje o povredi prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava nije potkrepio dostavljanjem dokaza o različitom postupanju sudova u istim činjeničnim i pravnim situacijama, što je osnovna pretpostavka da se navod o povredi tog prava učini ustavnopravno utemeljenim.

Ocenjujući navode o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se ovom odredbom u suštini garantuje dvostepenost u odlučivanju, pri čemu Ustavni sud ukazuje da je podnosilac izjavio žalbu protiv prvostepene presude, o čemu je i poučen u toj presudi. Kako je o žalbi odlučivao Privredni apelacioni sud u Beogradu, to je očigledno podnosilac ustavne žalbe iskoristio pravo na pravno sredstvo. Pri tome, označeno ustavno pravo ne garantuje povoljan ishod žalbenog postupka, ako za traženu instancionu zaštitu nije bilo pravnog osnova.

Ocenjujući navode podnosioca da se u konkretnom slučaju nije radilo o privrednom sporu male vrednosti, Ustavni sud konstatuje da su stranke ugovorile visinu zakupnine u skladu sa deviznom klauzulom, pa je ona opredeljena u evrima. Stoga je i tužbeni zahtev tužioca u pogledu dugovane zakupnine glasio na ukupan iznos od 20.500,00 evra, što je manje od 30.000,00 evra koliko po noveliranoj odredbi člana 490. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04, 111/09 i 36/11 i 72/11) iznosi granična vrednost za malične pripvredne sporove.

U pogledu navoda koji se odnose na povredu načela zabrane diskriminacije, zajemčenog odredbama člana 21. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ničim nije potkrepio svoje tvrdnje, niti je pružio bilo kakve dokaze da je u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, po bilo kom osnovu bio diskriminisan.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u privrednom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti