Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništio rešenje Višeg suda i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Sud je proizvoljno prihvatio da poslodavac može sopstvenom odlukom poništiti obračunske liste zarada koje po zakonu predstavljaju izvršnu ispravu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. J . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. oktobra 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. J . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu GžI. 684/18 od 1. marta 2018. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu GžI. 684/18 od 1. marta 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika koju je izjavio protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu Ii. 892/17 od 8. avgusta 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. J . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 3. maja 2018. godine, preko punomoćnika Ž. K, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu GžI. 684/18 od 1. marta 2018. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo , zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, između ostalog, istakla: da je osporenim rešenjem zauzeto stanovište da su odlukom direktora izvršnog dužnika broj 49-1/2016 od 1. novembra 2016. godine poništene izvršn e isprave – obračunske liste zarada za period od septembra 2015. do avgusta 2016. godine, te da je žalba izjavljena iz razloga koji sprečava sprovođenje izvršenja koji je propisan članom 74. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da je ovakav stav suda u potpunosti neprihvatljiv i da se njime derogiraju imperativne zakonske odredbe; da je članom 41. stav 1. tačka 8) Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da je izvršna isprava ona isprava koja je drugim zakonom određena kao izvršna isprava; da je članom 121. stav 6. Zakona o radu propisano da obračun zarade i naknade zarade koje je dužan da isplati poslodavac u skladu sa zakonom predstavlja izvršnu ispravu; da je izvršni dužnik izvršio obračun zarade i izdao obračunske liste izvršnom poveriocu kao svom zaposlenom i da je u obračunskim listama naveden broj časova rada koje je zaposleni ostvario u mesecu za koji se izdaje obračun, cena radnog časa, kao i svi drugi obavezni elementi koji utiču na iznos zarade; da su izvršni poverilac, ovde podnosilac i izvršni dužnik 30. avgusta 2016. godine zaključili Sporazum o prestanku radnog odnosa u kome je u tački 2. konstatovano da će poslodavac do dana prestanka radnog odnosa, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa zaposlenom isplatiti sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa; da je prema nalaženju podnosioca, odluka izvršnog dužnika od 1. novembra 2016. godine ništav pravni akt i samim tim bez uticaja na odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, jer izvršni dužnik ne može svojom odlukom da stavi van snage izvršnu ispravu; da je u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji Viši sud u Beogradu zauzeo stav da je obračun zarade koji se odnosi na neisplaćene ugovorene zarade donet pre donošenja navedene odluke direktora, pa činjenica da su isti poništeni odlukom ne predstavljaju dokaz o ispunjenosti razloga iz člana 74. stav 1. tačka 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i da je pravilno isticanje izvršnog poverioca da izvršni dužnik ne može svojom odlukom da poništi ili stavi van snage izvršnu ispravu koja je prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenja imala svojstvo izvršne isprave. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje, a istakla je i zahtev za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokume ntaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je Trećem osnovnom sudu u Beogradu, 7. jula 2017. godine predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – obračuna zarada i naknad a zarad a p rotiv izvršnog dužnika Z . za „ M.“ iz Beograda, radi namirenja novčanog potraživanja u iznosu od 281.140,00 dinara na ime glavnog duga, sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima postupka.

Treći osnovni sud u Beogradu doneo je rešenje o izvršenju Ii. 892/17 od 8. avgusta 2017. godine.

Odlučujući o žalbi izvršnog dužnika, Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem GžI. 684/18 od 1. marta 2018. godine usvojio žalbu izvršnog dužnika, preinačio rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu Ii. 892/17 od 8. avgusta 2017. godine, obustavio izvršni postupak , odbio kao neosnovan predlog za izvršenje izvršnog poverioca od 7. jula 2017. godine i ukinuo sve sprovedene radnje. Iz obrazloženja osporenog rešenja proizlazi: da je prvostepeni sud usvojio predlog za izvršenje izvršnog poverioca od 7. jula 2017. godine, imajući u vidu izvršne isprave – obračunske liste zarade za period od septembra 2015. do avgusta 2016. godine, a po kojima izvršni dužnik nije postupio; da se odluka prvostepenog suda ne može prihvatiti kao pravilna, na šta , prema nalaženju suda , osnovano ukazuje izvršni dužnik u žalbi, imajući u vidu da su odlukom direktora izvršnog dužnika broj 49-1/2016 od 1. novembra 2016. godine poništene izvršne isprave obračunske liste zarade za period od septembra 2015. do avgusta 2016. godine, pa izjavljena žalba sprečava sprovođenje izvršenja propisano članom 74. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Uvidom u Odluku direktora izvršnog dužnika br. 49-1/16 od 1. novembra 2016. godine, donetu na osnovu izvršene kontrole poslovanja i rada, kao i evidentiranja dolazaka i odlazaka sa rada, a u skladu sa članom 192. Zakona o radu , utvrđeno je da se stavljaju van snage/poništavaju obračuni zarada za zaposlenu D . J, ovde podnositeljku za period od januara do avgusta 2016. godine iz razloga što navedena nijednom nije došla na rad u navedenom periodu.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 i 113/17) je propisano: da se rešenje o izvršenju donosi na osnovu izvršne ili verodostojne isprave (član 40.); da je izvršna isprava i isprava koja je drugim zakonom određena kao izvršna isprava (član 41. stav 1. tačka 8)); da izvršni dužnik može žalbom da pobija rešenje o izvršenju iz sledećih razloga koji sprečavaju sprovođenje izvršenja ako isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju nema svojstvo izvršne isprave , ako je izvršna isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju poništena, ukinuta, preinačena, stavljena van snage ili nije izvršna , ako su sudsko ili upravno poravnanje ili javnobeležnički zapisnik o poravnanju na osnovu kojih je doneto rešenje o izvršenju poništeni ili na drugi način stavljeni van snage , ako nije protekao rok za ispunjenje obaveze izvršnog dužnika , ako obaveza izvršnog dužnika zavisi od prethodnog ili istovremenog ispunjenja obaveze izvršnog poverioca ili od nastupanja uslova, a izvršni poverilac nije ispunio svoju obavezu ili nije obezbedio njeno ispunjenje ili uslov nije nastupio, ako je potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastala u vreme kada izvršni dužnik više nije mogao da istakne u postupku iz koga potiče izvršna isprava ili posle zaključenog sudskog ili upravnog poravnanja ili javnobeležničkog zapisnika o poravnanju , ako potraživanje nije prešlo na izvršnog poverioca ili ako obaveza nije prešla na izvršnog dužnika , ako je protekao rok u kome može da se zahteva izvršenje , ako je izvršenje određeno na stvarima i pravima koji su izuzeti od izvršenja ili na kojima je izvršenje ograničeno , ako je potraživanje koje je dosuđeno u izvršnoj ispravi zastarelo i ako je u rešenju o izvršenju određen mesno nenadležni javni izvršitelj (član 74.) .

Članom 121. Zakona o radu u koji su integrisane izmene objavljene u („Službenom glasniku RS“, broj 75/14, od 21. jula 2014. godine, sa stupanjem na snagu osmog dana od dana objavljivanja i početkom primene po isteku 30 dana od dana stupanja na snagu izmena) propisano je : da je poslodavac dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun, da je poslodavac dužan da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade , da je uz obračun iz stava 2. ovog člana poslodavac dužan da zaposlenom dostavi i obaveštenje da isplat a zarade, odnosno naknade zarade, nije izvršenja i razloge zbog kojih nije izvršena isplata , da je obračun zarade, odnosno naknade zarade, iz stava 2. ovog člana poslodavac dužan da zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec, da se obračun iz stava 1. ovog člana na osnovu koga je isplaćena zarada, odnosno naknada zarade u celosti može dostaviti zaposlenom u elekt ronskoj formi, da obračun zarade i naknade zarade koje je dužan da isplati poslodavac u skladu sa zakonom predstavlja izvršnu ispravu , da zaposleni kome je zarada i naknada zarade isplaćena u skladu sa obra čunom iz st. 1. i 2. ovog člana zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog obračuna i da sadržaj obračuna iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje ministar.

Odredbom člana 192. Zakona o radu propisano je da o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje: u pravnom licu – nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica – preduzetnik ili lice koje on ovlasti i da se ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje u pismenom obliku.

Odredbom člana 193. stav 1. Zakona o radu propisano je da se zaposlenom u pismenom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, osim u slučaju iz člana 172. ovog zakona.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podnela predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – obračuna zarada i naknada zarada protiv izvršnog dužnika , te da je Treći osnovni sud u Beogradu doneo rešenje o izvršenju Ii. 892/17 od 8. avgusta 2017. godine. Međutim, u postupku po žalbi izvršnog dužnika, osporenim rešenjem preinačeno je prvostepeno rešenje, odbijen predlog izvršnog poverioca i ukinute sve sprovedene radnje jer su , prema stanovištu žalbenog suda, odlukom direktora izvršnog dužnika poništene izvršne isprave (obračuni zarade i naknade zarade) na osnovu kojih je određeno izvršenje .

Ustavni sud i ovom prilikom podseća na svoj stav da nije nadležan da u ustavnosudskom postupku ocenjuje pravilnost pravnih zaključaka redovnih sudova jer bi u tom slučaju, postupajući kao instancioni sud, izašao iz granica svojih ovlašćenja. Jedini izuzetak od navedenog postoji u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna ili diskriminatorska na štetu podnosioca ustavne žalbe, da je za posledicu imala povredu ustavnih prava.

Polazeći pre svega od odredbe člana 40. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Ustavni sud konstatuje da se izvršenje određuje na osnovu izvršne ili verodostojne isprave. U pogledu vrsta izvršnih isprava važi princip formalnog legaliteta. Izvršne isprave su samo one isprave koje su predviđene zakonom, što podrazumeva da se u interesu pravne sigurnosti, s jedne strane, zakonito primeni prinuda kad postoji potreba da se izvršnom poveriocu omogući da mirno uživa svoja imovinska prava koja mu pripadaju po zakonu, a s druge, da se zaštiti izvršni dužnik od neovlašćenog i neosnovanog zadiranja u njegovu imovinu.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju u članu 41. stav 1. tačka 8) predviđa i druge isprave koje su zakonom određene kao izvršne isprave. Zakonom o radu je u članu 121. stav 6, koji je u primeni od 29. jula 2014. godine, propisano je da obračun zarade i naknade zarade koje je dužan da isplati poslodavac u skladu sa zakonom predstavlja izvršnu ispravu, na osnovu koje se može tražiti prinudna naplata, kao i kad postoji pravnosnažna presuda o obavezi poslodavca. Da bi zaposleni mogao da traži prinudno izvršenje zarade, odnosno naknade zarade, potrebno je da budu ispunjeni uslovi utvrđeni Zakonom , da pripremi predlog za izvršenje i da sud na osnovu istog donese rešenje o izvršenju, ali je istovremeno potrebno da obračun zarade i naknade zarade (tzv. „obračunski listić“) bude standardizovan. Zbog toga je članom 121. stav 8. Zakona o radu sadržaj obračuna zarade, odn osno naknade zarade propi san Pravilnikom o sadržaju obračuna zarade odnosno naknade zarade („Službeni glasnik RS“, broj 90/14).

Obračun zarade i naknade zarade predstavlja u pisanom obliku iskazan obračun po naznačenim osnovima, što sledi iz odredbe člana 121. Zakona o radu. Dostava obračuna zarade i naknade zarade je obaveza poslodavca prilikom isplate zarade i naknade zarade i ista mora da se izvrši najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec, a to je i vreme do kada zarada i naknada zarade mora biti isplaćena u smislu člana 110. stav 1. Zakona o radu. Sadržaj obračuna su zarada i naknada nezavisno od toga da li je iznos iz tih osnova obračunat i isplaćen ili je isplata izostala. Obračun zarade i naknade zarade predstavlja obračun za mesec za koji poslodavac nije izvršio isplatu zarade , odnosno naknade, bez obzira da li se radi o delimičnom neispunjenju ili potpuno neisplaćenom iznosu zarade odnosno naknade.

Ustavni sud ističe da je odredbom člana 121. stav 6. Zakona o radu obračunu zarade i naknade zarade dato svojstvo izvršne isprave, te da se imajući u vidu navedeno, kao i u odnosu na druge izvršne isprave u pogledu razloga za pobijanje rešenja o izvršenju, ima primeniti odredba člana 74. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Razlog za pobijanje rešenja o izvršenju, odnosno izjavljivanje žalbe izvršnog dužnika protiv rešenja o izvršenju predviđen članom 74. stav 2. navedenog Zakona propisuje da izvršni dužnik može da pobija rešenje o izvršenju ako je izvršna isprava na osnovu koje je doneto rešenje o izvršenju poništena, ukinuta, preinačena, stavljena van snage ili nije izvršna. Predmet žalbe na rešenje o izvršenju nije izvršna isprava niti izvršni dužnik žalbom zahteva da se ispita njena zakonitost i pravilnost, već samo iznosi razloge da u konkretnom slučaju izvršna isprava nije valjan osnov za određivanje izvršenja, jer ne postoje uslovi da se na osnovu nje odredi prinudno izvršenje potraživanja koje je u njoj određeno .

Ustavni sud nalazi da se prvi razlog za žalbu sastoji u tome da je izvršna isprava, kao osnov za određivanje izvršenja, u postupku pravne zaštite izgubila pravno dejstvo, a to se moglo dogoditi pre pokretanja postupka izvršenja ili kasnije do isteka roka za žalbu, a drugi razlog za žalbu predstavlja činjenica da izvršna isprava nema svojstvo izvršnosti.

Prvi razloga za žalbu koji sprečava sprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprav e kao osnov a za određivanje izvršenja jeste da je izvršna isprava u postupku pravne zaštite izgubila pravno dejstvo. Razmatrajući dalje specifičnost obračuna zarade i naknade zarade, Ustavni sud nalazi da obračun zarade i naknade zarade predstavlja jednostrani akt poslodavca. Međutim, to njegovo svojstvo određeno Zakonom o radu, ne znači da je on time postao pojedinačni pravni akt , odnosno rešenje koj e sadrži odluku o pravu , obavezi odnosno odgovornosti o kome govori odredba člana 193. stav 1. Zakona o radu , iako mu je navedenim zakonom dato svojstvo izvršne isprave. Kako obračun zarade ne sadrži elemente pojedinačnog pravnog akta, to prema nalaženju Ustavnog suda, nema osnova ni za primenu procedure merodavne kada je reč o kontroli rešenja iz člana 193. stav 1. Zakona o radu, jer zakonodavac nije propisao rok koji bi bio rezervisan za sudsku zaštitu protiv obračuna kao što je to propisano protiv rešenja . Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je mišljenja da o zakonitosti obračuna odlučuje sud kao o prethodnom pitanju od koga zavisi osnovanost novčanog potraživanja iz određenog osnova.

Drugi razlog za žalbu koji sprečava sprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave kao osnova za određivanje izvršenja predstavlja činjenica da izvršna isprava nema svojstvo izvršnosti. Izvršnost se utvrđuje na osnovu potvrde o izvršnosti, ona predstavlja uslov da bi izvršna isprava bila podobna za izvršenje jer je potraživanje koje je u njoj utvrđeno postalo izvršno i predstavlja uslov koji treba da bude ispunjen da bi zahtev za izvršenje koji je istaknut u predlogu za izvršenje bio osnovan. Ukoliko izvršna isprava nije bila izvršna, sud je prilikom određivanja izvršenje učinio procesnu povredu koja je za posledicu imala nepotpuno i pogrešno utvrđeno činjenično stanje jer je učinjen propust u pogledu postojanja jednog materijalnopravnog uslova – izvršivosti potraživanja. Prema nalaženju Ustavnog suda, s pecifičnost obračuna zarade kao izvršne isprave u smislu člana 121. stav 6. Zakona o radu ogleda se u tome što obračun zarade nije sudska odluka, niti odluka upravnog organa, te on kao izvršna isprava ne podleže pravnosnažnosti, niti izvršnosti. Stoga, da bi zaposleni mogao da traži prinudno izvršenje zarade, odnosno naknade zarade potrebno je da budu ispunjeni sledeći uslovi: da je neisplaćena zarada, odnosno naknada zarade obaveza poslodavca (zarada zaposlenog koju ostvaruje za svoj rad kod tog poslodavca, kao i naknade zarade koje su određene odredbama od 114-117. Zakona o radu); da je zarada odnosno naknada zarade dospela, odnosno da je protekao rok u kome je ista trebala da bude isplaćena, a nije (članom 110. Zakona o radu je propisano da se zarada isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec) i da zaposleni dobije obračun zarade , odnosno naknade zarade.

Polazeći od napred navedenog, Ustavni sud ocenjuje da se u konkretnom slučaju ne može prihvatiti stanovište izraženo u osporenom rešenju da su izvršne isprave (obračuni zarada i naknada zarada) odlukom direktora izvršnog dužnika broj 49-1/2016 od 1. novembra 2016. godine poništene za period od septembra 2015. do avgusta 2016. godine, te da izjavljena žalba sprečava sprovođenje izvršenja propisano članom 74. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ovo tim pre, što prema mišljenju Ustavnog suda prvi razlog za žalbu koji sprečava sprovođenje izvršenja na osnovu izvršne isprave , kao osnova za određivanje izvršenja , jeste da je izvršna isprava u postupku pravne zaštite izgubila pravno dejstvo, što ovde nije slučaj.

Osim toga, Ustavni sud nalazi da u postupku po žalbi nije mogao biti odbijen predlog za izvršenje izvršnog poverioca, ovde podnositeljke u celosti, jer se odluka direktora izvršnog dužnika od 1. novembra 2016. godine odnosi na period od januara do avgusta 2016. godine, a predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave obračuna zarade i naknade zarade se odnosi na period od septembra 2015. do avgusta 2016. godine.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnositeljke ustavne žalbe o proizvoljnoj i arbitrernoj primeni merodavnog prava od strane Višeg suda u Beogradu. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu GžI. 684/18 od 1. marta 2018. godine povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je, u tački 1. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio.

6. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja i određivanjem da Viši sud u Beogradu u ponovnom postupku donese novu odluku o žalbi izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu Ii. 892/17 od 8. avgusta 2017. godine. Zato je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

7. Ustavni sud nije posebno razmatrao navode podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava iz člana 36. Ustava, imajući u vidu da je Sud utvrdio povredu prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i da je odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava .

8. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova za sastav ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na obrazloženje dato, pored drugih, i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine ( videti na: www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti