Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Iako je postupak trajao pet godina, sud je ocenio da to trajanje, s obzirom na složenost predmeta i druge okolnosti, ne predstavlja povredu prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije, dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Bratislav Đokić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Sanela Grabovice iz Sombora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Sanela Grabovice izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u krivičnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 497/10, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Sanel Grabovica iz So mbora, preko punomoćnika Ivane Delić, advokata iz Sombora, podne o je Ustavnom sudu , 25. juna 2012. godine, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 1707/12 od 17. maja 2012. godine i presude Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 497/10 od 4. aprila 2012. godine, zbog povrede prava iz čl. 32. i 33. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u krivičnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K. 497/10.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je protiv njega pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici od 4. maja 2007. do 4. aprila 2012. godine vođen krivični postupak u predmetu K. 497/10, koji je trajao neopravdano dugo, čemu podnosilac nije doprineo, pa smatra da je time povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. Osporeni krivični postupak je okončan osporenim presudama kojima je podnosilac oglašen krivim za krivično delo laka telesna povreda opasnim oruđem iz člana 122. stav 2. Krivičnog zakonika i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara. Navodi da su u osporenom postupku učinjene brojne povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku, i to: da je u postupku sprovođenja istražnih radnji saslušan od sudijskog saradnika a ne istražnog sudije; da tom saslušanju nije prisustvovao ni javni tužilac niti njegov zamenik; da podnosilac kao okrivljeni svoju odbranu nije dao u zakonom predviđenom postupku na glavnom pretresu; da je postupajući sudija pročitao iskaz svedoka D.B. iako nije imao saglasnost odbrane za takvo izvođenje dokaza; da drugostepeni sud nije ispravio propuste prvostepenog suda, pri čemu u osporenoj drugostepenoj presudi nije dao obrazloženje iz kojih razloga je svaki pojedinačni žalbeni navod okrivljenog odbijen, čime je povređeno njegovo pravo na pravično suđenje, kao i posebna prava podnosioca kao okrivljenog. Predložio je poništenje osporenih presuda i dosuđivanje naknade materijalne i nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 1.340.000,00 dinara.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Opštinsko javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici je 8. maja 2007. godine protiv podnosioca i još četiri lica podnelo Opštinskom sudu u Sremskoj Mitrovici optužni predlog Kt. 311/06 zbog krivičnog dela laka telesna povreda opasnim oruđem iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Glavni pretres u postupku je prvi put zakazan 27. jula 2007. godine i nije održan jer se prvookrivljeni nalazio u bekstvu, dok petookrivljeni nije priveden iz zatvora. Potom je glavni pretres zakazivan 29. oktobra 2007. godine, 12. jula 2010. godine, 25. jula, 3. i 24. oktobra, 7. novembra, 1. i 26. decembra 2011. godine, 16. januara, 6. februara, 23. februara, 19. marta, 3. aprila i 4. aprila 2012. godine, ali je održan ukupno pet puta. Ostala ročišta za glavni pretres nisu održana, uglavnom zbog toga što neko od petorice okrivljenih nije pristupio ili se nalazio u bekstvu, odnosno bio bolestan. Jednom je glavni pretres odložen zbog proglašenog vanrednog stanja usled elementarne nepogode. Podnosilac nije pristupio dva puta, dok je jednom tražio odlaganje radi angažovanja branioca. U periodu od kraja 2007. do sredine 2010. godine, postupajući sud je nastojao da obezbedi prisustvo svih okrivljenih, međutim, okrivljeni G.Š. je umro, pa je postupak protiv njega obustavljen, dok okrivljeni M.Đ. nije mogao biti doveden jer je istovremeno protiv njega vođen postupak pred Okružnim sudom u Beogradu – Većem za ratne zločine, zbog krivičnog dela ratni zločin protiv ratnih zarobljenika iz člana 144. KZ KSRJ. U ovom periodu je, takođe, došlo i do reorganizacije sudstva u Republici Srbije. U prvostepenom postupku glavni pretres i njegovi nastavci su zakazani ukupno 13 puta.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je, nakon razdvajanja postupka u odnosu na četvrtookrivljenog, održao glavni pretres 4. aprila 2012. godine i doneo osporenu presudu K. 497/10, kojom je podnosilac osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 60.000,00 dinara.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 1707/12 od 17. maja 2012. godine potvrđena je prvostepena presuda a žalbe izjavljene protiv nje odbijene su kao neosnovane.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povred u se poziva podnosi lac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbe člana 33. Ustava utvrđuju: da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (stav 2.); da o krivljeni koji ne može da snosi troškove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zakonom (stav 3.); da s vako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen, ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani (stav 4.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (stav 5.); da s vako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (stav 6.); da l ice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo nije dužno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu (stav 7.); da s va prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo (stav 8.) .

5. Podnosilac ističe da mu je pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava povređeno time što je krivični postupak protiv njega trajao neopravdano dugo, usled neažurnog postupanja suda i nezakazivanja glavnog pretresa, čemu podnosilac nije doprineo.

Imajući u vidu da se, prema već utvrđenoj praksi Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava, razumna dužina trajanja krivičnog postupka ne ocenjuje isključivo prema dužini trajanja samog postupka, već da ona zavisi i od drugih činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnog suda i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca, ovi se činioci moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima, o čemu je Ustavni sud u nizu donetih odluka dao tumačenje.

Ispitujući navedene kriterijume radi utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da u ovom predmetu nije bilo izuzetno složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja su zahtevala relativno obiman i dugotrajan dokazni postupak. Međutim, činjenica je da je krivično delo koje je okrivljenima stavljeno na teret izvršeno u zatvorskoj ustanovi, od strane više osuđenika, na štetu takođe osuđenika, te je utvrđivanje stvarnih okolnosti zahtevalo saslušanje svih saokrivljenih istovremeno i sučeljavanje njihovih iskaza, a što je nalagalo da postupajući sud obezbedi njihov jednovremeni pristup sudu. Kako su se pojedini okrivljeni nalazili u bekstvu (ne isti u isto vreme), jedan od njih je u međuvremenu preminuo, dok je jednom u isto vreme suđeno pred nadležnim sudom za ratni zločin, sud nije mogao pristupiti utvrđivanju činjeničnog stanja i raspravljanju pravnih pitanja sve dok nije izvršio razdvajanje postupaka, i dok nadležni javni tužilac nije odustao od krivičnog gonjenja pojedinih okrivljenih, što je omogućilo da se postupak sprovede do kraja.

Prema razlozima zbog kojih zakazani pretresi nisu održani, podnosilac ustavne žalbe je u manjoj meri doprineo trajanju osporenog krivičnog postupka.

Reorganizacija sudstva u Republici Srbiji je, takođe, doprinela da postupak traje nešto duže, što predstavlja objektivnu okolnost na koju postupajući .sud nije mogao uticati.

Dinamika kojom je sud zakazivao glavni pretres je, po mišljenju Ustavnog suda, prihvatljiva ali nije dala rezultate sve do 2012. godine, kada je sud uspeo da u periodu januar-april krivični postupak privede kraju.

Okončanje krivičnog postupka u primerenom roku je svakako od interesa za podnosioca ustavne žalbe, ali je njegovo trajanje od pet godina bilo uslovljeno napred navedenim razlozima.

S obzirom na složenost pravnih i činjeničnih pitanja koje je u ovom postupku bilo potrebno utvrditi i razjasniti, dinamiku kojom je sud zakazivao glavni pretres, kao i ostale radnje koje su sudovi u postupku preduzimali, Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o neažurnosti postupajućih sudova, odnosno o tome da su sudovi nepotrebno odugovlačili postupak, te da je trajanjem osporenog krivičnog postupka od pet godina povređeno podnosiočevo pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredom člana 32. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 -Odluka US), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu i odlučio kao u prvom delu izreke.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za vođenje postupka u odnosu na povredu prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog, Ustavni sud najpre konstatuje da ustavna žalba sadrži doslovno ponovljene navod e i razlog a iznet e u žalbi izjavljenoj protiv prvostepen e presude, na koje se Apelacioni sud u Novom Sadu u osporenoj drugostepeno j presudi izjasnio, zasnivajući svoju ocenu o neosnovanosti žalbe na detaljnoj analizi svih žalbenih navoda. Po oceni Ustavnog suda, podnosi lac ustavne žalbe, nezadovoljan osuđujućom presudom, ponavljajući žalbene navode kojima je osporavao i prvostepen u presudu u redovnom žalbenom postupku, od Ustavnog suda u suštini zahteva da postupa kao instancioni sud trećeg stepena i još jednom preispita pravilnost osporenih presuda, osporavajući njihovu zakonitost.

Ustavni sud ukazuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, te se stoga navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To znači da ponavljanje ili parafraziranje sadržine pravnih lekova korišćenih u postupku pred redovnim sudovima, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenim pravnim sredstvom.

Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, te u odsustvu očigledne proizvoljnosti ili arbitrernosti u donošenju osporenih odluka, nije nadležan da ocenjuje pravilnost zaključaka redovnih sudova u pogledu načina na koji je primenjeno materijalno pravo, niti da vrši kontrolu zakonitosti donetih sudskih odluka.

Polazeći od navedenog, kao i da je Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici u obrazloženju osporene prvostepene presude detaljno analizirao sve izvedene dokaze i naveo jasne i detaljne razloge zbog kojih smatra da je podnosilac kriv za izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, te da je Apelacioni sud u Novom Sadu naveo, analizirao i ocenio najbitnije žalbene navode iz žalbe okrivljenog i njegovog branioca izjavljene protiv prvostepene presude, Ustavni sud je ocenio da osporene presude nisu posledica arbitrarnog i proizvoljnog postupanja nadležnih sudova .

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , u odnosu na istaknute povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog, iz člana 32. stav 1. i člana 33. Ustava, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , i odlučio kao u drugom delu izreke.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je na osnovu člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti