Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv radnje Narodne banke Srbije. Utvrđeno je da NBS nije nadležna za isplatu dinarskih potraživanja od Dafiment banke, već samo za obaveze po osnovu devizne štednje koje su zakonom pretvorene u javni dug.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-522/2008
14.10.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković i Sabahudin Tahirović, u postupku po ustavnoj žalbi Bogoljuba Dragaša iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. oktobra 2010. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Bogoljuba Dragaša izjavljena protiv radnje Narodne banke Srbije u postupku naplate dinarskog potraživanja od Dafiment banke a.d, Beograd.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Bogoljub Dragaš iz Beograda je 7. maja 2008. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv radnje Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS) navedene u izreci, zbog povrede prava iz čl. 21. i 22. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je, na osnovu pravnosnažne presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3635/95 od 21. decembra 1995. godine, pred Četvrtim opštinskom sudom pokrenuo postupak izvršenja, da je taj sud doneo rešenje o izvršenju I. broj 39/97 od 10. februara 1997. godine, čime je započeo postupak naplate dinarskog duga od Dafiment banke a.d, Beograd. Dalje navodi da je po oglasu Privrednog suda u Beogradu L. 44/98, tom sudu prijavio 23. novembra 1998. godine svoje potraživanje prema banci dužniku, ali mu potraživanje nije izmireno na osnovu Zakona o regulisanju javnog duga SR Jugoslavije po ugovorima o deviznim depozitima građana oročenim kod Dafiment banke a.d, Beograd i po deviznim sredstvima građana položenim kod Banke privatne privrede Crne Gore d.d, Podgorica. Takođe navodi da se 17. jula 2003. godine obratio NBS, radi naplate duga od Dafiment banke a.d, Beograd, koja je u likvidaciji, te da NBS nije izvršila obračun i isplatu potraživanja podnosiocu iz likvidacione mase banke dužnika. Ističe da se kod NBS na posebnom računu nalazi celokupna imovina banke dužnika, da NBS isključivo raspolaže tom imovinom i smatra da treba da mu obračuna i isplati prijavljeno potraživanje.

U odgovoru Narodne banke Srbije se, pored ostalog, navodi da se podnosilac više puta obraćao NBS sa zahtevom za isplatu dinarskih potraživanja po osnovu ugovora o oročenim dinarskim sredstvima sa bankom dužnikom, da je NBS, prema važećim propisima, svaki put odgovorila podnosiocu na upućene zahteve, te da u skladu sa svojim ovlašćenjima i nadležnostima utvrđenim propisima, nije mogla niti imala pravni osnov da preduzme bilo kakve pravne radnje. U odgovoru se posebno ističe da je NBS u svojim dopisima obaveštavala podnosioca da isplata dinarskih sredstava deponenata banke dužnika, položenih po osnovu ugovora zaključenih sa tom bankom, nije uređena Zakonom na čije se odredbe podnosilac pozivao, te da se odredbe tog zakona odnose samo na devizne deponente te banke. U odgovoru se posebno navodi da se podnosilac pogrešno poziva na član 14. stav 2. Zakona, jer je stavom 1. istog člana Zakona utvrđeno da se sredstva za isplatu obveznica Republike Srbije emitovanih radi namirenja obaveza po javnom dugu utvrđenom Zakonom po osnovu devizne štednje građana kod Dafiment banke a.d, Beograd, obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, a da se prema članu 15. Zakona sredstva budžeta uplaćuju na poseban račun otvoren kod NBS i služe isključivo za izmirivanje javnog duga. Kako je Zakonom konstituisan javni dug Republike Srbije i preuzeta njena obaveza da obezbeđuje sredstva, odnosno isplaćuje obaveze po osnovu devizne štednje građana kod Dafiment banke a.d, Beograd na način i u postupku koji su propisani zakonom, kao i da NBS ne razmatra i ne odlučuje o isplati štediša ove banke čija je štednja bila u dinarima, to, u konkretnom slučaju, NBS nije ni de iure ni de facto mogla da povredi prava na koja se podnosilac u ustvanoj žalbi poziva, budući da on nije devizni štediša Dafiment banke a.d, Beograd.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3635/95 od 21. decembra 1995. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i obavezana tužena „Dafiment banka“ – mešovita banka d.d. da tužiocu isplati, po osnovu ugovora o oročavanju dinarskih sredstava, dug u ukupnom iznosu od 52.507,08 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27. maja 1994. godine, u roku od 15 dana po pravosnažnosti presude, a pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Na osnovu navedene presude, a po predlogu podnosioca kao izvršnog poverioca, Četvrti opštinski sud u Beogradu je 10. februara 1997. godine doneo rešenje o izvršenju I. 39/97 kojim je određeno predloženo izvršenje.

Na osnovu navedenih akata, a po oglasu o otvaranju postupka likvidacije nad „Dafiment bankom“ a.d. iz Beograda, podnosilac ustavne žalbe je 23. novembra 1998. godine prijavio Privrednom sudu u Beogradu potraživanje utvrđeno presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3635/95 od 21. decembra 1995. godine.

Podnosilac ustavne žalbe se više puta, dopisima od 2. februara 2004. godine, 25. juna 2007. godine, 6. novembra 2007. godine, 21. novembra 2007. godine, 16. januara 2008. godine i 31. januara 2008. godine, obraćao NBS sa zahtevom da mu izvrši obračun i isplatu potraživanja nastalog po osnovu ugovora o oročenim dinarskim sredstvima zaključenog sa „Dafiment bankom“ a.d, Beograd. NBS je dopisima od 12. februara 2004. godine, 12. novembra 2007. godine, 28. novembra 2007. godine, 21. januara 2008. godine i 8. februara 2008. godine, podnosiocu ustavne žalbe odgovorila da nema nadležnost u postupku izvršenja presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3635/95 od 21. decembra 1995. godine donete protiv „Dafiment banke“ a.d, Beograd, budući da je reč o potraživanju nastalom po osnovu ugovora o oročavanju dinarskih, a ne deviznih sredstava.

4. Odredbama člana 21. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (stav 3.); da se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima (stav 4.). Podnosilac ukazuje i na povredu odredbe člana 22. stav 1. Ustava, koja svakom jemči pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je garantovano da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe, sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe zakona:

Zakonom o izmirenju obaveza po osnovu devizne štednje građana ("Službeni list SRJ", br. 59/98, 44/99 i 53/01) bilo je propisano: da se ovim zakonom utvrđuju nosioci obaveza, rokovi, izvori sredstava i način izmirenja obaveza prema građanima po osnovu devizne štednje, koju su građani položili do 18. marta 1995. godine na devizne račune i devizne štedne knjižice kod ovlašćenih banaka sa teritorije Savezne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: ovlašćene banke) (član 1.); da deviznu štednju, u smislu člana 1. ovog zakona, čini iznos deviza kod ovlašćenih banaka koje imaju deponovanu deviznu štednju kod Narodne banke Jugoslavije, sa stanjem na dan 31. decembar 1997. godine, uključujući i obračunatu kamatu kao i kamatu u visini 2% godišnje obračunatu za period od 1. januara 1998. godine do 31. decembra 2011. godine (član 2. stav 1.); da deviznu štednju, u smislu člana 1. ovog zakona, čine i devize položene na devizni štedni ulog kod ovlašćenih banaka u periodu od 15. oktobra 1988. godine do 18. marta 1995. godine, umanjenu za iznos obračunate kamate na taj ulog i za iznos izvršenih isplata po tom ulogu, uvećano za godišnje iznose kamata obračunatih za taj period po domicilnim kamatnim stopama, i to sa stanjem na dan 31. decembra 1997. godine, kao i kamatu u visini od 2% godišnje, za period od 1. januara 1998. godine do 31. decembra 2011. godine kod ovlašćenih banaka kojima je, do dana stupanja na snagu ovog zakona, oduzeta dozvola za rad ili je nad njima pokrenut postupak likvidacije, odnosno postupak stečaja (član 3. stav 1.); da se devizna štednja iz člana 2. stav 1. i člana 3. ovog zakona pretvara u oročeni depozit kod ovlašćene banke (član 4. stav 1.); da depozit iz stava 1. ovog člana predstavlja javni dug Savezne Republike Jugoslavije (član 4. stav 2.).

Zakonom o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po ugovorima o deviznim depozitima građana oročenim kod Dafiment banke AD, Beograd, u likvidaciji i po deviznim sredstvima građana položenim kod Banke privatne privrede Crne Gore DD, Podgorica ("Službeni list SRJ", br. 36/02 i 101/05) propisano je: da se ovim zakonom uređuju uslovi i način regulisanja obaveza po osnovu neisplaćenih oročenih deviznih sredstava građana po ugovorima o depozitu građana kod Dafiment banke AD, Beograd, u likvidaciji (u daljem tekstu: depoziti) koji su postali javni dug Savezne Republike Jugoslavije u skladu sa članom 4. Zakona o izmirenju obaveza po osnovu devizne štednje građana ("Službeni list SRJ", br. 59/98, 44/99 i 53/2001) (član 1.); da obaveza Savezne Republike Jugoslavije po osnovu javnog duga iz člana 2. ovog zakona postaje, od dana stupanja na snagu tog zakona, obaveza, odnosno dug Republike Srbije i Republike Crne Gore - srazmerno visini deviznih depozita građana čije je prebivalište na teritoriji tih republika (član 3.); da će radi regulisanja javnog duga Savezne Republike Jugoslavije iz člana 1. ovog zakona koji je postao dug Republike Srbije i Republike Crne Gore - Republika Srbija i Republika Crna Gora emitovati obveznice, koje glase na evro (član 5. stav 1.); da se obveznicama iz člana 5. ovog zakona regulišu obaveze prema deponentima utvrđene u smislu člana 4. tog zakona - konverzijom depozita deponenata u obveznice (član 6. stav 1.). Odredbama člana 14. ovog Zakona propisano je da sredstva za isplatu obveznica u smislu ovog zakona obezbeđuju Republika Srbija i Republika Crna Gora (član stav 1.) i da je organ nadležan za sprovođenje postupka likvidacije nad bankom iz člana 1. ovog zakona dužan da svu imovinu te banke koja ulazi u likvidacionu masu, do visine obaveza te banke prema deponentima, prenese Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori (stav 2.). Odredbom člana 15. stav 1. ovog zakona propisano je da se sredstva iz člana 14. ovog člana uplaćuju na poseban račun otvoren kod Narodne banke Jugoslavije.

Ustavnom poveljom Državne zajednice Srbija i Crna Gora ("Službeni list Srbije i Crne Gore", broj 1/03) je bilo propisano da danom stupanja na snagu Ustavne povelje, Narodna banka Jugoslavije postaje organ države članice Srbije i nastavlja rad u skladu sa propisima na osnovu kojih je obrazovana, a koji će se primenjivati na teritoriji države članice Srbije do donošenja odgovarajućih propisa države članice Srbije (član 13. tačka 1.).

Zakonom o Narodnoj banci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 72/03, 55/04, 85/05 i 44/10) je propisano da se ovim zakonom uređuju položaj, organizacija, ovlašćenja i funkcije Narodne banke Srbije, kao i odnos Narodne banke Srbije prema organima Republike Srbije, međunarodnim organizacijama i institucijama (član 1.).

5. Iako se podnosilac u ustavnoj žalbi poziva na povrede načela iz čl. 21. i 22. Ustava, imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe i razloge iznete u njoj, Ustavni sud je konstatovao da se podnosilac ustavne žalbe u suštini žali na neizvršenje pravnosnažne presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3635/95 od 21. decembra 1995. godine i rešenja o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 39/97 od 10. februara 1997. godine od strane NBS. Stoga je Ustavni sud ocenu osnovanosti navoda ustavne žalbe o povredi zajemčenih prava od strane NBS cenio u odnosu na odredbu člana 32. stav 1. Ustava, kojom je garantovano pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na svoj ranije zauzet stav da se garancije prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava odnose i na izvršni postupak, odnosno da se izvršenje presude koju je sud doneo mora smatrati sastavnim delom "suđenja" (videti Odluku Ustavnog suda Už-27/2006 od 30. aprila 2009. godine, kao i presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Hornsby protiv Grčke, od 19. marta 1997. godine, Izveštaji 1997-II, str. 510, stav 40).

Na osnovu navedenih odredaba zakona, Ustavni sud je utvrdio da je Republika Srbija, kao sopstveni javni dug, preuzela obaveze nastale po osnovu neisplaćenih oročenih deviznih sredstava građana, između ostalog i obaveza nastalih po ugovorima o depozitu građana kod Dafiment banke a.d, Beograd. To znači da je Republika Srbija obaveze koje su postojale prema građanima po osnovu devizne štednje u Dafiment banci a.d, Beograd, zakonom priznala kao javni dug Republike Srbije, određujući pritom da sredstva za isplatu duga obezbeđuje Republika Srbija, kao i da je za te svrhe propisano postojanje posebnog računa otvorenog kod NBS na koji će se ta sredstva uplaćivati.

Ustavni sud je konstatovao da navedeni zakoni, na koje se poziva i podnosilac u ustavnoj žalbi, ne uređuju pitanje obračuna i isplate dinarskih sredstava deponenata Dafiment banke a.d, Beograd, položenih po osnovu ugovora zaključenih sa ovom bankom, niti u tom smislu utvrđuju nadležnosti i ovlašćenja NBS u postupku obračuna i isplate dinarskih potraživanja deponenata te banke. Drugim rečima, NBS nema nadležnosti niti obaveza u postupku obračuna i isplate dinarskog duga Dafiment banke a.d, Beograd, a koji je utvrđen pravnosnažnom sudskom odlukom.

Kako je u postupku odlučivanja o osnovanosti ustavne žalbe, Ustavni sud vezan zahtevom konkretne ustavne žalbe, Sud je ocenio da je ista neosnovana. Naime, iz sadržine ustavne žalbe i razloga iznetih u njoj, Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe ima pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđeno dinarsko potraživanje prema Dafiment banci a.d, Beograd, te da se u cilju izvršenja te sudske odluke, više puta obraćao NBS, smatrajući je nadležnom za izvršenje i odgovornom za povredu ustavnih prava podnosioca nastalih neizvršenjem pravnosnažne presude.

Kod činjenice da NBS u konkretnom slučaju nema nadležnosti u postupku obračuna i isplate dinarskog duga Dafiment banke a.d, Beograd, a da podnosilac ima upravo takvo potraživanje, Ustavni sud je ocenio da NBS ne može biti odgovorna za neizvršenje pravnosnažne presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P. 3635/95 od 21. decembra 1995. godine i rešenja o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 39/97 od 10. februara 1997. godine, te da u ovom slučaju NBS nije povredila ustavna prava na koje se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi. Ustavni sud ističe da je i pored svoje nenadležnosti da postupa po zahtevu podnosioca, NBS detaljno i blagovremeno odgovorila na sve podneske koje joj je podnosilac dostavio, navodeći razloge zbog kojih ne može udovoljiti njegovom zahtevu.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neosnovana, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavnu žalbu odbio.

Na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

• Gž 1069/2023: Utvrđenje prava na isplatu devizne štete kod Dafiment banke
• Rev 13765/2023: Pravo na isplatu stare devizne štednje deponenata Dafiment banke
• Gž 4038/2024: Pravo na isplatu stare devizne štednje i pasivna legitimacija države
• IU 253/2003: Rešenje Ustavnog suda o inicijativi za ocenu ustavnosti odluke Vlade
• Gž 3219/2018: Obaveza banke da isplati staru deviznu štednju naslednicima deponenta „Dafiment banke“
• Rev 17744/2022: Presuda Vrhovnog suda o isplati stare devizne štednje „Dafiment banke“
• IU 260/2003: Rešenje Ustavnog suda o inicijativama za ocenu ustavnosti Zakona o javnom dugu Dafiment banke