Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je ocenio da su razlozi za produženje pritvora bili relevantni i dovoljni, da je postupak po žalbi bio hitan i da nije povređeno pravo na suđenje bez odugovlačenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5228/2010
23.02.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Darka Miškovića iz Apatina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. februara 2012 . godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Darka Miškovića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1391/10 od 2. novembra 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 2611/10 od 16. novembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Darko Mišković iz Apatina, preko punomoćnika Milana Markovića, advokata iz Apatina, podneo je Ustavnom sudu 13. decembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1391/10 od 2. novembra 2010. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 2 611/10 od 16. novembra 2010. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 27. stav 3, člana 30. stav 1, člana 31. st. 1. i 2. i člana 33. stav 6. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je 2. novembra 2010. godine Viši sud u Novom Sadu, u krivičnom postupku koji se vodio protiv podnosioca ustavne žalbe kao okrivljenog, doneo rešenje Kv. 1391/10, uz ispravku od 3. novembra 2010. godine i prema podnosioc u produžio pritvor za trideset dana, najduže do 5. decembra 2010. godine. Podnosilac smatra da su mu "produžavanjem pritvora po novom osnovu a da prethodni pravni osnov još uvek nije postao pravosnažan", jer nije rešeno po žalbi na prethodno rešenje Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1280/10 od 6. oktobra 2010. godine o produženju pritvora za najduže trideset dana, prekršena ljudska prava garantovana članom 27. stav 3. i članom 30. stav 1. Ustava. Ističe da Apelacioni sud u Novom Sadu, odlučujući o njegovoj žalbi protiv osporenog prvostepenog rešenja, svojim rešenjem Kž. II 2 611/10 od 16. novembra 2010. godine nije ispravio nezakonitost rada Višeg suda u Novom Sadu, te da su zakazivanjem glavnog pretresa 4. februara 2011. godine, posle 107 dana od stupanja optužnice na pravnu snagu - 20. oktobra 2010. godine, "direktno prekršena" prava optuženog zagarantovana članom 31. stav 1. i 2. i članom 33. stav 6. Ustava. Predlaže da Ustavni sud poništi rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 2 611/10 od 16. novembra 2010. godine i ukine mu pritvor produžen prvostepenim rešenjem i naloži njegovo puštanje na slobodu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i uvid u spise predmeta Višeg suda u Novom Sadu K. 2076/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Pred Višim sudom u Novom Sadu vodio se krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 381/10 od 6. oktobra 2010. godine , zbog osnovane sumnje da je učini o krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

Optužnica Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Kt. 381/10 od 6. oktobra 2010. godine protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, primljena je u sudu istog dana. Optužnica je okrivljenom uručena 7. oktobra 2010. godine, a njegovom braniocu 19. oktobra 2010. godine i protiv optužnice nije bilo prigovora.

Prema podnosiocu ustavne žalbe pritvor je određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Novom Sadu K ri. 691/10 od 10. jula 2010. godine, koji se okrivljenom računa od 9. jula 2010. godine, kada je lišen slobode, u trajanju do najduže mesec dana, a na osnovu člana 142. stav 1. tačka 5) Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKP).

Pritvor je prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, produžavan u više navrata, a pre donošenja osporenih rešenja - rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1280/10 od 6. oktobra 2010. godine iz razloga propisanih odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP za trideset dana. Ovo rešenje je potvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 25 68/10 od 5. novembra 2010. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1391/10 od 2. novembra 2010. godine, koje je ispravljeno rešenjem istoga suda od 3. novembra 2010. godine, pritvor je prema okrivljenom produžen za trideset dana, sa trajanjem do dalje odluke suda a najduže do 5. decembra 2010. godine. U obrazloženju je navedeno da je veće imalo u vidu da je okrivljeni osnovano sumnjiv za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u vreme i na način kako je to opisano u činjeničnom opisu krivičnog dela, i da upravo okolnosti u vezi opisanog načina izvršenja dela: adaptiranje pomoćne prostorije kuće u kojoj živi u Apatinu, kao i obim proizvodnje - na šta ukazuje broj biljaka indijske konoplje zatečenih u adaptiranoj prostoriji, ukupna količina sasušene biljne mase za koju je veštačenjem utvrđeno da je opojna droga marihuana, kao i iznos novca koji je pronađen, ukazuju na ispoljen visok stepen rešenosti i spremnosti okrivljenog za vršenje krivičnog dela za koje je osnovano sumnjiv, a koje po nalaženju veća predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni boravkom na slobodi mogao ponoviti krivično delo, zbog čega je njegovo zadržavanje u pritvoru po osnovu člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP, nužno.

Branioci okrivljen og, ovde podnosioca ustavne žalbe, su protiv navedenog rešenja o produženju pritvora izjavili žalbu Apelacionom sud u u Novom Sadu , preko pošte, dana 8. novembra 2010. godine.

Apelacioni sud u Novom Sadu je 16 . novembra 2010. god ine, osporenim rešenjem Kž. II 2611/10, odbio kao neosnovan u žalb u branilaca okrivljenog, ovde podnosi oca ustavne žalbe izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1391/10 od 2. novembra 2010. godine, našavši da pobijano rešenje ne sadrži povrede odredaba krivičnog postupka, te da je prvostepeni sud tačno i potpuno utvrdio činjenice od značaja za odluku o produženju pritvora okrivljenom, za šta je dao valjano obrazloženje koje u svemu prihvata i drugostepeni sud. Ovo rešenje je sa spisima predmeta dostavljeno Višem sudu u Novom Sadu 19. novembra 2010. godine .

Viši sud u Novom Sadu je 6. novembra 2010. godine doneo naredbu K. 2076/10 i odredio glavni pretres za 4. februar 2011. godine na koji će se pozvati optuženi, njegov branilac, tri veštaka i šest svedoka. Na glavnom pretresu održanom 4. februara 2011. godine saslušan je optuženi, tri veštaka i tri svedoka, dok su tri svedoka - radnika PU Kragujevac opravdala svoj izostanak zbog službene sprečenosti. Glavni pretres je odložen za 14. mart 2011. godine, kada je objavljena presuda kojom je optuženi oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, te je prema optuženom ukinut pritvor i pušten na slobodu.

Prvostepena presuda je uručena braniocima okrivljenog 24. marta 2011. godine a okrivljenom 25. marta 2011. godine. Protiv presude su izjavljene žalba branilaca okrivljenog i VJT u Novom Sadu i spisi predemeta su dopisom suda od 31. marta 2011. godine prosleđeni Apelacionom sudu u Novom Sadu, pred kojim je u toku odlučivanje po žalbama.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ko je lišen slobode ima pravo žalbe sudu, koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lišenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito (član 27. stav 3.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. stav 1.); da tr ajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora i da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, te da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.); da posle podizanja optužnice sud trajanje pritvora svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom (član 31. stav 2. ); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.) .

Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da se pritvor može odrediti samo odlukom suda pod uslovima propisanim u ovom zakoniku, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom (član 141. stav 1.); da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru (član 141. stav 2.); da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo - ako osobite okolnosti ukazuju da će ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano krivično delo, ili da će učiniti krivično delo kojim preti (član 142. stav 1. tač. 3)) .

Članom 142 a ZKP propisano je: da odluku o određivanju pritvora istražni sudija ili veće donosi po saslušanju okrivljenog, a da se odluka o produženju ili ukidanju pritvora donosi u sednici veća, izuzev u slučaju iz člana 145. ovog zakonika (tačka 1 )).

Članom 146. ZKP propisano je: da se posle predaje optužnice sudu do završetka glavnog pretresa, odluka o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi u skladu sa članom 142a ovog zakonika (tačka 1)); da je veće dužno da i bez predloga stranaka ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih trideset dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca nakon stupanja optužnice na pravnu snagu (tačka 2)); da žalba na rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja (tačka 3)).

Ostalim relevantnim odredbama ZKP propisano je: da optužnica stupa na pravnu snagu kad je prigovor odbijen, a ako prigovor nije podnesen ili je odbačen, danom kad se veće, razmatrajući zahtev predsednika veća (član 281.), složilo sa optužnicom, a ako takvog zahteva nije bilo - danom kad je predsednik veća odredio glavni pretres, odnosno protekom roka iz člana 281. stav 2. ovog zakonika (član 282.); da se žalba podnosi sudu koji je doneo rešenje (član 399. stav 1.); da o žalbi protiv rešenja prvostepenog suda odlučuje drugostepeni sud u sednici veća, ako ovim zakonikom nije drukčije određeno (član 401. stav 1.).

Krivičnim zakonikom ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05 i 107/05), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano: da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od dve do dvanaest godina (neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga - član 246. stav 1.).

5. U odnosu na istaknute povred e prava iz člana 27. stav 3. i člana 30. stav 1. Ustava, Sud je utvrdio da osporenim rešenjima Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1391/10 od 2. novembra 2010. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 2611/10 od 16. novembra 2010. godine , nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na koje se pozvao.

Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud, kao i u svojim ranijim odlukama (videti, pored ostalih, Odluku Už - 314/2007 od 23. aprila 2009. godine, tačka 6. obrazloženja), naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Ustavni sud ukazuje da odredba člana 27. stav 3. Ustava garantuje, pre svega, pravo žalbe sudu licu lišenom slobode od strane vansudskih organa vlasti , odnosno pravo da pokrene postupak u kome će sud preispita ti zakonitost njegovog lišenja slobode i odluku o tome doneti hitno, te narediti njegovo puštanje na slobodu, ukoliko utvrdi da je lišenje slobode bilo nezakonito. Međutim, pošto i produženje pritvora prema nekom licu predstavlja kontinuirani čin lišenja slobode, Ustavni sud nalazi da se garancije utvrđene ovom ustavnom odredbom protežu i na odlučivanje suda o žalbi na rešenje o produženju pritvora.

Odgovor na pitanje da li je period ispitivanja zakonitosti pritvora od strane suda u saglasnosti sa obavezom hitnosti iz člana 27. stav 3. Ustava, Ustavni sud je već dao u svojim odlukama Už - 39/2007 od 16. jula 2009. godine i Už - 1254/2009 od 8. oktobra 2009. godine, kada je izneo stav da „jasno postavljen rok od 48 sati za donošenje i dostavljanje odluke o žalbi na rešenje o određivanju pritvora upućuje da i svaka sledeća odluka kojom se odlučuje o žalbi na rešenje o produženju pritvora mora biti doneta u što kraćem vremenskom periodu, uz poštovanje zahteva naročite hitnosti“.

Međutim, Ustavni sud ističe da se ispitivanje daljih postojanja razloga za pritvor posle podignute optužnice vrši po službenoj dužno sti od strane nadležnih sud ova. Mogućnost izjavljivanja žalbe protiv odluke postupajućeg krivičnog suda kojom se pritvor prilikom preispitivanja produžava, zapravo predstavlja dodatno ispitivanje njegove opravdanosti i zakonske zasnovanosti. Stoga, iako sud više instance koji odlučuje o žalbi, saglasno odredbi člana 27. stav 3. Ustava, odluku o zakonitosti daljeg lišenja slobode okrivljenog mora doneti hitno, standard hitnosti je u ovakvoj situaciji ipak manje zahtevan. Ovakav stav Ustavnog suda saglasan je i sa praksom Evropskog suda za ljudska prava prema kojoj je „standard hitnosti manje strog kada je reč o postupku pred žalbenim sudom... jer, ako je pritvor potvrđen od strane suda, mora se smatrati zakonitim i nearbitrernim čak i kada je žalba dozvoljena, a naredni postupak po žalbi treba da pruži dodatne garancije koje, pre svega, imaju za cilj dodatnu procenu celishodnosti produženja pritvora. Stoga je Sud manje zabrinut zbog brzine postupka pred žalbenim sudom kada je ožalbenu pritvorsku odluku takođe doneo sud, što znači da je prethodno sprovedeni postupak imao sudsku prirodu i omogućio je pritvoreniku odgovarajuće proceduralne garancije" (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Veliyev protiv Rusije, broj 24202/05 od 24. juna 2010. godine, stav 164.).

Ustavni sud, takođe , ističe da se pitanje da li je pravo podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 3. Ustava bilo p oštovano, mora utvrditi prema činjenica ma svakog konkretnog slučaja. Polazeći od navedenog, S ud je utvrdio da je postupak po žalbi protiv rešenja Višeg suda u Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1391/10 od 2. novembra 2010. godine, kojim je prema podnosioc u ustavne žalbe produžen pritvor, trajao 1 1 dana, računajući od 8. novembra 2010. godine, kada je žalba branioca za Apelacioni sud u Novom Sadu predata pošti, do 19. novembra 2010. godine, kada je odluka o žalbi (rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 2611/10 od 16. novembra 2010. godine) dostavljena Višem sudu u Novom Sadu.

Ustavni sud je, stoga, ocenio da je žalba brani laca okrivljen og, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Kv. 1391/10 od 2. novembra 2010. godine o produženju pritvora okrivljenom, bila dovoljno hitno razmotrena od strane suda više instance , te se, po mišljenju Ustavnog suda, ovakvo postupanje sudova ne može se smatrati nekompatibilnim sa zahtevom hitnosti utvrđenim članom 27. stav 3. Ustava.

Odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 142. stav 1. Zakonika utvrđeni su sledeći uslovi za određivanje pritvora prema nekom licu: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo, da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka i da pritvor može biti određen samo na osnovu odluke suda.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 30. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je u Odluci Už-1197/2008 od 13. novembra 2008. godine izneo stav da se odredbe člana 30. Ustava odnose na inicijalni čin pritvaranja nekog lica, odnosno na donošenje rešenja o određivanju pritvora od strane suda, a odredbe člana 31. Ustava na trajanje pritvora, što podrazumeva da je pritvor predhodno određen i da se lice već nalazi u pritvoru, te da sud može da odredi pritvor isključivo ako postoji osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo i ako je ta mera neophodna radi vođenja krivičnog postupka, čime se iscrpljuje neposredno dejstvo odredbe člana 30. Ustava po pitanju pritvora kao krivično-procesnog instituta, dok se u daljem toku krivičnog postupka više ne odlučuje o određivanju pritvora prema već pritvorenom licu, već se jedino odlučuje o produženju ili ukidanju pritvora, do koga dolazi kada se za to steknu propisani uslovi.

Sledom navedenog, Sud nalazi da je neosnovano pozivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu prava zajemčenog članom 30. stav 1. Ustava.

6. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredaba člana 31. st. 1. i 2. i člana 33. stav 6. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se pozivanje podnosioca ustavne žalbe na povredu prava iz člana 31. stav 1. Ustava ne može dovesti u pravnu vezu sa osporenim rešenjima, jer se navedenom ustavnom odredbom jemče prava okrivljenog na ograničeno trajanje pritvora do podizanja optužnice. Kako je u konkretnom slučaju osporen o rešenj e Apelacionog suda u Novom Sadu, kojim je odbijena žalba branilaca okrivljenog na rešenje o produženju pritvora, doneto u fazi krivičnog postupka posle podizanja optužnice, Ustavni sud nalazi da se pitanje povrede prava podnosioca ustavne žalbe može postaviti samo u odnosu na pravo garantovano odredbom stava 2. člana 31. Ustava, kojim se svakome jemči da trajanje pritvora posle podizanja optužnice sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom.

Ustavni sud je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je najpre ispitivao da li je osporeni pojedinačni akt donet u skladu sa zakonom, što je preduslov da sudska odluka kojom se nekom licu produžava pritvor ne povređuje njegova Ustavom zajemčena prava. U tom smislu, Sud ocenjuje da je osporeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 2611/10 od 16. novembra 2010. godine kojim je odbijena žalba njegov ih brani laca kao neosnovana, doneto saglasno odredb i člana 401. stav 3. ZKP. Ustavni sud je takođe ocenio da razlozi na kojima se zasniva osporen a sudsk a odluk a spadaju u razloge propisane odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP zbog kojih se protiv određenog lica može odrediti, a time i produžiti pritvor, odnosno da pored osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo koje mu je optužnicom stavljeno na teret, postoje i osobite okolnosti koje ukazuju na to da će okrivljeni, ukoliko bude boravio na slobodi, ponoviti krivično delo. Ustavni sud je iz navedenog utvrdio da je osporen o drugostepeno rešenje donet o nakon ocene navoda i razloga izjavljene žalbe, u postupku koji je sproveden na osnovu odredaba važećeg procesnog zakona i da se zasniva na zakonom propisanim razlozima, iz čega sledi i ocena da je postojao zakonski osnov da se prema podnosiocu ustavne žalbe i nadalje zadrži na snazi mera pritvora .

U ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud je utvrdio da su nadležni sudovi pokazali hitnost u vođenju postupka, obzirom da je rešenje o sprovođenju istrage doneto 12. jula 2010. godine a prvostepena presuda doneta i objavljena 14. marta 2011. godine, i da su u osporenim rešenjima da ti objektivni, jasni i dovoljni razlozi za produženje pritvora prema okrivljenom .

Sud je imao u vidu i navode podnosioca da neprav nosnažno prethodno rešenje o produženju pritvora čini osporeno rešenje nezakonitim, ali ih je ocenio kao neosnovane jer je nesporno da je sud po službenoj dužnosti, u zakonski propisanim intervalima, vršio kontrolu pritvora, i da je podnosilac iskoristio pravo da traži i dodatnu kontrolu produženja pritvora u postupku po žalbi, te da, iako je u kontroli ranije donetog rešenja o produženju pritvora izostala neophodna hitnost u postupanju, ovaj propust nije bio ni od kakvog uticaja na ostvarivanje označenih prava podnosioca ustavne žalbe, pošto je o daljem trajanju pritvora odlučeno sudskim odlukama, detaljno i jasno obrazloženim i zasnovanim na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava. Pri tome, izjavljena žalba ne zadržava izvršenje rešenja o produženju pritvora, niti je pravnosnažnost prethodnog rešenja uslov za dalje odlučivanje o pritvoru i skladu sa zakonom određenim jasnim rokovima.

Ustavni sud je posebno cenio i navod podnosioca ustavne žalbe da je sud zanemario "pretpostavku hitnosti" zakazavši glavni pretres tek za 4. februar 2011. godine, iako je optužnica još 20. oktobra 2010. godine stupila na pravnu snagu. Međutim, kako je glavni pretres okončan i presuda objavljena 14. marta 2011. godine, u roku od četiri meseca i devet dana nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, to sve ukazuje da nije povređeno pravo podnosioca kao okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja, zajemčeno odredbom člana 33. stav 6. Ustava.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nisu povređena prava podnosioca ustavne žalbe zajemčena odredbama člana 31. st. 1. i 2. i člana 33. stav 6. Ustava , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br . 109/07 i 99/11 ), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba čl ana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe protiv rešenja o produženju pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti