Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe bez ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Upravnog suda u predmetu prestanka službe civilnog lica u vojsci. Sud je ocenio da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već ponavlja navode iz tužbe i traži preispitivanje zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, mr Tomislav Stojković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Branka Subića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. jula 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Branka Subića izjavljena protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu II-3 U. 8850/10 (2009) od 26. avgusta 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Branko Subić iz Beograda, je preko punomoćnika Vjekoslava Cveteka, advokata iz Beograda, 11. decembra 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda – Odeljenje u Nišu II-3 U. 8850/10 (2009) od 26. avgusta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava zajemčenog odredbom člana 36. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je Upravni sud pogrešno primenio zakon i da su time podnosiocu ustavne žalbe povređena navedena ustavna prava. Predlaže da Ustavni sud „podvrgne pravnoj oceni“ presudu Upravnog suda, da usvoji ustavnu žalbu i da osporenu presudu ukine i vrati na ponovno suđenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stava 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Upravnog suda – Odeljenje u Nišu II-3 U. 8850/10 (2009) od 26. avgusta 2010. godine, odbijena kao neosnovana tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podneta protiv rešenja Ministarstva odbrane, Sektora za materijalne resurse, Uprave za sistem logistike broj 3988-07/08 od 20. marta 2009. godine, u predmetu prestanka službe civilnog lica.

U obrazloženju osporene presude Upravnog suda je navedeno: da je drugostepeni organ pravilno postupio kada je poništio prvostepeno rešenje Vojnomedicinske akademije Int. broj 3169-221 od 8. aprila 2005. godine, u delu koji se odnosi na datum prestanka službe, jer je pri donošenju prvostepenog rešenja učinjena bitna povreda odredaba upravnog postupka, a što je drugostepeni organ svojim rešenjem ispravio; da je stavom drugim drugostepenog rešenja, odlučeno da tužiocu, civilnom licu na službi u Vojnomedicinskoj akademiji, na radnom mestu mehaničara, prestaje služba u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i Crne Gore, bez njegove saglasnosti, sa danom 13. juni 2005. godine; da je drugostepeni organ u ponovljenom postupku izvršio uvid u Odluku o organizacijsko-mobilizacijskim promenama u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i Crne Gore i utvrdio da je Odlukom, pored ostalih radnih mesta, izvršena izmena i dopuna formacije Vojnomedicinske akademije po kojoj je u Građevinskoj službi u Odeljenju za klimatizaciju i hlađenje smanjen broj izvršioca na radnom mestu mehaničar, a na kojem je tužilac bio raspoređen; da je predmetna Odluka doneta na osnovu Odluke Saveta ministara državne zajednice Srbija i Crna Gora o nadležnostima za rešavanje o odnosima u službi; da je broj izvršilaca na radnom mestu na kojem je tužilac bio raspoređen, smanjen sa 14 na 9 i to sa 13. junom 2005. godine, umesto sa 10. majem 2005. godine, kako je pogrešno utvrdio prvostepeni organ; da je tužilac u skladu sa odredbom člana 144. stav 2. tačka 1. Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“, broj 43/94...7/05), ostvario pripadajuću otpremninu i sva prava koja mu pripadaju kod nadležnog organa za slučaj nezaposlenosti; da je drugostepeni organ u ponovljenom postupku pravilno postupio u ovoj stvari i za svoju odluku dao jasne i na zakonu zasnovane razloge i da osporenim rešenjem nije povređen zakon na štetu tužioca.

4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povreda prava na koja se u žalbi ukazuje. Naime, podnosilac ustavne žalbe parafrazira razloge iznete u tužbi kojom je pokrenuo upravni spor i od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporene presude.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova ili konačnih upravnih akata. U postupku ustavnosudske zaštite po ustavnoj žalbi, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak Ustavnog suda je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i da li su osporenom presudom podnosiocu ustavne žalbe uskraćena druga ustavna prava – u konkretnom slučaju pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

S obzirom na to da iz obrazložene osporene presude proizlazi da je činjenično stanje u upravnom postupku utvrđeno na osnovu pisanih dokaza – Odluke o organizacijsko-mobilizacijskim promenama u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i Crne Gore, a osporena presuda je zasnovana na neizmenjenom činjeničnom stanju, to navodi podnosioca ustavne žalbe da je reč o „manipulaciji“ upravnih organa ne mogu predstavljati ustavnopravne razloge za tvrdnju da je osporenom presudom Upravnog suda podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje.

Ustavni sud je nadalje utvrdio da podnosilac ustavne žalbe svoje tvrdnje o povredi prava na jednaku zaštitu iz člana 36. stav 1. Ustava, nije potkrepio dostavljanjem dokaza, niti je naveo da je u istim činjeničnim i pravnim situacijama došlo do različitog postupanja sudova, što je osnovna pretpostavka da se tvrdnja o povredi prava na jednaku zaštitu učini ustavnopravno utemeljenom.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

5. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe bez ustavnopravnih razloga

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti