Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i pravno sredstvo

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio rešenje Upravnog suda i utvrdio povredu prava na pravično suđenje i pravno sredstvo. Upravni sud je pogrešio kada je odbacio podnesak kao nedozvoljenu žalbu, ignorišući zahtev da se smatra tužbom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5237/2010
17.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milorada Mirčića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. novembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milorada Mirčića iz Niša izjavljena protiv rešenja Upravnog suda – Odeljenje u Nišu II-2 Už. 773/10 od 28. oktobra 2010. godine i utvrđuje povreda prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Upravnog suda – Odeljenje u Nišu II-2 Už. 773/10 od 28. oktobra 2010. godine i određuje da Upravni sud – Odeljenje u Nišu ponovo odluči o žalbi (tužbi) podnosioca izjavljenoj zbog propuštanja Skupštine gradske opštine Pantelej u Nišu da donese odluku o potvrđivanju mandata podnosiocu ustavne žalbe.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milorad Mirčić iz Niša je 14. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Nebojše Stankovića, advokata iz Niša, Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu protiv rešenja Upravnog suda – Odeljenje u Nišu II-2 Už. 773/10 od 28. oktobra 2010. godine, zbog povrede čl. 2, 3, 5, 20, 22, 32, 36, 52, 166, 171, 176. i 180. Ustava Republike Srbije, kao i čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se navodi da je na lokalnim izborima za odbornike u Skupštini gradske opštine Pantelej u Nišu održanim 11. maja 2008. godine podnosilac bio kandidat pod rednim brojem 1. na izbornoj listi političke stranke „Nova Srbija – Velimir Ilić“, ali da je na predlog podnosioca te izborne liste odbornički mandat dodeljen kandidatu Milošu Paunoviću, a nakon njegove ostavke drugom kandidatu, pri čemu ponovo nije poštovan redosled na izbornoj listi. U ustavnoj žalbi se dalje navodi: da je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da odredbe člana 43. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, broj 129/07) nisu u saglasnosti sa Ustavom; da je podnosilac podneo „predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog akta odluke o potvrđivanju mandata u skupštini gradske opštine Pantelej“, a potom i urgenciju; da je zaključkom skupštine opštine obustavljeno razmatranje i odlučivanje o predlogu podnosioca.; da se podnosilac nakon toga obratio Upravnom sudu „žalbom, koja se ima smatrati kao upravna tužba“; da je Upravni sud osporenim rešenjem odbacio žalbu podnosioca. Podnosilac objašnjava da je dvojako naslovio inicijalni akt upućen Upravnom sudu, jer Zakonom o Ustavnom sudu nije predviđeno posebno pravno sredstvo u slučaju nepostupanja po predlogu za izmenu pojedinačnog akta na osnovu člana 61. u vezi sa članom 104. Zakona“. Podnosilac stoga smatra da je Upravni sud u osporenom rešenju bio dužan da navede razloge zbog kojih njegovu žalbu nije smatrao kao tužbu, u skladu sa postavljenim zahtevom. Podnosilac takođe smatra da nakon objavljivanja Odluke Ustavnog suda IUz-52/2008, „sve pravne radnje, akta i odluke donete na osnovu člana 43. Zakona o lokalnim izborima nisu u saglasnosti sa Ustavom, pa tako ni Odluka o potvrđivanju mandata odbornika u skupštini gradske opštine Pantelej od 3. jula 2008. godine“. U ustavnoj žalbi se navodi da je Upravni sud pogrešno postupio propuštajući da to utvrdi i time onemogućio podnosioca da ostvari svoje ustavom zagarantovano pravo i „bude nosilac funkcija u organima lokalne samouprave“. Podnosilac predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporeno rešenje Upravnog suda, kao i da naloži: Opštinskoj izbornoj komisiji da postupi po predlogu za izmenu odluke o potvrđivanju mandata odbornika u Skupštini gradske opštine Pantelej; Skupštini te opštine da meritorno odluči o predlogu za izmenu navedene odluke; Upravnom sudu da meritorno odluči o žalbi koja se ima smatrati kao upravna tužba.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 30. juna 2010. godine podneo Skupštini gradske opštine Pantelej u Nišu predlog za izmenu odluke o potvrđivanju mandata odbornika u skupštini te gradske opštine. U predlogu je naveo: da je bio kandidat za odbornika pod rednim brojem 1. na izbornoj listi političke stranke „Nova Srbija – Velimir Ilić“; da je mandat te stranke dodeljen kandidatu Milošu Paunoviću, ali da ni nakon njegove ostavke nije poštovan redosled na toj izbornoj listi; da je član 43. Zakona o lokalnim izborima prestao da važi odlukom Ustavnog suda, iz koje proizlazi da mandati treba da budu dodeljeni kandidatima po redosledu po kome su njihova imena navedena na listi. Podnosilac je predložio da skupština te gradske opštine donese odluku kojom se mandat odbornika dodeljuje njemu, kao kandidatu pod rednim brojem 1. na izbornoj listi.

Skupština gradske opštine Pantelej u Nišu je na sednici održanoj 6. septembra 2010. godine, na osnovu odredbe člana 143. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, donela zaključak kojim je obustavila razmatranje i odlučivanje o predlogu podnosioca, navodeći u obrazloženju da je za izmenu Odluke o potvrđivanju mandata neophodno da postoji predlog Opštinske izborne komisije, odnosno izveštaj o dodeli mandata odbornika i uverenje da je kandidat izabran.

Podnosilac je 24. avgusta 2010. godine dostavio Skupštini gradske opštine Pantelej u Nišu „urgenciju radi donošenja meritorne odluke“ o predlogu za izmenu Odluke o potvrđivanju mandata odbornika.

Podnosilac je 8. septembra 2010. godine Upravnom sudu podneo „žalbu, koja se ima smatrati kao upravna tužba“. Podnosilac je naveo da odredba člana 49. stav 2. Zakona o lokalnim izborima propisuje da je žalba dozvoljena i kada skupština opštine propusti da donese odluku o potvrđivanju mandata novom odborniku, da se najpre obratio Skupštini gradske opštine Pantelej u Nišu na osnovu člana 61, u vezi sa članom 104. Zakona o Ustavnom sudu i u skladu sa Odlukom Ustavnog suda IUz-52/2008 od 21. aprila 2010. godine i tražio izmenu odluke o potvrđivanju mandata odbornika u toj skupštini. Podnosilac je dalje naveo da ovaj inicijalni akt dvojako označava, imajući u vidu odredbu člana 198. Ustava, kao i to da Zakonom o Ustavnom sudu nije propisano pravno sredstvo i postupak sudske zaštite zbog nedonošenja odluke nadležnog organa u navedenom slučaju. Podnosilac je takođe naveo da pobija zaključak Skupštine gradske opštine Pantelej u Nišu od 6. septembra 2010. godine i da tužbu podnosi saglasno članu 198. Ustava i članu 17. Zakona o upravnim sporovima, sa predlogom da se o njoj odlučuje kao o upravnoj tužbi ukoliko sud nađe da žalbu podnetu na osnovu člana 49. Zakona o lokalnim izborima treba odbaciti. Podnosilac je predložio da sud donese presudu kojom se preinačuje odluka o potvrđivanju mandata u skupštini gradske opštine Pantelej u Nišu i dodeljuje odbornički mandat Miloradu Mirčiću ili presudu kojom se tužba uvažava i poništava zaključak Skupštine gradske opštine Pantelej u Nišu od 6. septembra 2010. godine kao nezakonit.

Osporenim rešenjem Upravnog suda – Odeljenje u Nišu II-2 Už. 773/10 od 28. oktobra 2010. godine odbačena je žalba podnosioca kao nedozvoljena. U obrazloženju osporenog rešenja Upravni sud je naveo da je podnosilac, kao kandidat za odbornika, mogao da podnese žalbu protiv rešenja izborne komisije u smislu odredaba čl. 51. do 55. Zakona o lokalnim izborima, odnosno protiv Odluke o potvrđivanju mandata odbornika gradske opštine Pantelej, na osnovu odredaba člana 56. Zakona, i to u roku od 48 sati od dana donošenja rešenja izborne komisije, odnosno odluke skupštine te gradske opštine. Upravni sud je takođe ocenio da podnosilac nije stekao svojstvo odbornika, te da nije ovlašćen da podnese žalbu zbog propuštanja skupštine jedinice lokalne samouprave da na njegov predlog donese odluku o prestanku mandata odbornika pre isteka vremena na koje je izabran i o dodeli i potvrđivanju mandata podnosiocu. Donosilac osporenog akta je istakao da se zaštita prava lica kojima mandat nije dodeljen, niti potvrđen prema njihovom redosledu na izbornoj listi, može ostvariti jedino pred Ustavnim sudom, u skladu sa odredbama čl. 61. i 62. Zakona o Ustavnom sudu, iz kojih proizlazi da skupština jedinice lokalne samouprave obezbeđuje zaštitu prava odbornika kome je to pravo povređeno neustavnom odredbom, a u slučaju izostanka takvog akta, zaštita prava se može ostvariti jedino pred Ustavnim sudom. Upravni sud je stoga našao da je žalba nedozvoljena, te je istu odbacio, na osnovu člana 54. stav 3. u vezi čl. 49. i 56. Zakona o lokalnim izborima i shodnom primenom člana 26. stav 2. u vezi stava 1. tačka 2) Zakona o upravnim sporovima.

4. Polazeći od sadržine ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac u suštini poziva na povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, koje su, po njegovom mišljenju, dovele do povrede izbornog prava. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakome pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Ustavni sud konstatuje da se odredbe člana 6. stav 1. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sadržinski ne razlikuju od prava zajemčenih Ustavom. Stoga je Ustavni sud postojanje povrede prava cenio u odnosu na odredbe člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, kojima se garantuje pravo na pravično suđenje i pravo na pravno sredstvo.

Odredbama člana 52. Ustava utvrđeno je da svaki punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran, da je izborno pravo opšte i jednako, da su izbori slobodni i neposredni, a glasanje tajno i lično, da izborno pravo uživa pravnu zaštitu u skladu sa zakonom.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovom ustavnosudskom sporu od značaja su i sledeće odredbe Zakona o upravnim sporovima («Službeni glasnik RS“, broj 111/09), kojima je propisano: da u upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita (član 3. stav 2.), da se odredbe ovog zakona koje se odnose na upravni akt, primenjuju i na druge akte protiv kojih se može voditi upravni spor (stav 4.); da se upravni spor može pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.), da ako prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u roku predviđenom zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, doneo rešenje protiv kojeg nije dozvoljena žalba, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 2.).

Zakonom o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09 i 101/10) propisano je da Upravni sud sudi u upravnim sporovima (član 29. stav 1.).

5. Podnosilac smatra da je Upravni sud bio dužan da u osporenom rešenju navede razloge zbog kojih podnetu žalbu nije smatrao tužbom, kako je u inicijalnom aktu traženo, čime su podnosiocu povređena označena ustavna prava.

Ispitujući ove navode podnosioca, Ustavni sud je najpre konstatovao da je, na sednici održanoj 21. aprila 2010. godine, Sud doneo Odluku IUz-52/2008, kojom je, pored ostalog, utvrdio da odredbe člana 43. Zakona o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, broj 129/07) nisu u saglasnosti sa Ustavom. Ova odluka Ustavnog suda objavljena je u „Službenom glasniku RS“, broj 34/10 od 21. maja 2010. godine, kada su, saglasno članu 168. stav 3. Ustava, prestale da važe navedene zakonske odredbe koje su davale ovlašćenje podnosiocu izborne liste da, nakon utvrđivanja rezultata izbora, dobijene mandate dodeljuje kandidatima sa izborne liste po sopstvenom izboru, a ne po redosledu koji je kandidat zauzimao na izbornoj listi. Ustavni sud je u Odluci ocenio da poštovanje ustavnog principa slobodnih i neposrednih izbora u sistemu srazmernog predstavništva i zatvorenih izbornih lista podrazumeva da redosled kandidata na listi obavezuje predlagača liste pri raspodeli dobijenih odborničkih mandata i da se mandati dodeljuju kandidatima po redosledu po kome su njihova imena navedena na listi. Nalazeći da se zakonom ne može svesti, odnosno ograničiti pravo građana da biraju samo na „glasanje“, to jest na davanje glasa određenoj izbornoj listi, a da pri tome oni zapravo ne biraju odbornike, već da to čine predlagači izborne liste za koju su birači glasali, Ustavni sud je utvrdio da odredbe člana 43. Zakona o lokalnim izborima nisu u saglasnosti sa odredbama člana 52. Ustava.

Ustavni sud ukazuje da iz odredaba člana 61. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) proizlazi da svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta, u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe obratio Skupštini gradske opštine Pantelej u Nišu predlogom za izmenu Odluke o potvrđivanju mandata odbornika u skupštini te gradske opštine, u skladu sa članom 61. Zakona o Ustavnom sudu. Podnosilac se zatim obratio Upravnom sudu, osporavajući zaključak Skupštine opštine Pantelej u Nišu kojim je obustavljeno razmatranje i odlučivanje o prethodno navedenom predlogu. Polazeći od zahteva podnosioca da sud podnetu žalbu smatra tužbom, ukoliko nađe da je žalba nedozvoljena, Ustavni sud smatra da je Upravni sud bio dužan da po inicijalnom aktu podnosioca postupa kao po tužbi, tako što će oceniti zakonitost osporenog zaključka, pošto prethodno utvrdi da li se povodom Odluke Ustavnog suda 52/2008 od 21. aprila 2010. godine može tražiti izmena pojedinačnog akta o potvrđivanju mandata odbornika zbog nepoštovanja redosleda kandidata na izbornoj listi. Upravni sud je, međutim, osporenim rešenjem odlučio samo o žalbi podnosioca, odbacivši je kao nedozvoljenu, s pozivom na odredbu člana 26. stav 1. tačka 2) Zakona o upravnim sporovima kojom je propisano da će sud odbaciti tužbu podnetu protiv akta koji ne predstavlja akt o čijoj zakonitosti se odlučuje u upravnom sporu. S tim u vezi, Ustavni sud ocenjuje ustavnopravno neprihvatljivim stav Upravnog suda da lice kome mandat odbornika nije dodeljen prema njegovom redosledu na izbornoj listi može ostvariti zaštitu prava pred Ustavnim sudom, ukoliko skupština jedinice lokalne samouprave ne postupi po predlogu za izmenu akta o potvrđivanju mandata odbornika. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ocenio da je Upravni sud – Odeljenje u Nišu osporenim rešenjem II-2 Už. 773/10 od 28. oktobra 2010. godine povredio pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i pravo na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava. Stoga je Sud u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Zahtev podnosioca ustavne žalbe kojim je traženo da Ustavni sud utvrdi i povredu izbornog prava, za sada je preuranjen, imajući u vidu da će o žalbi (tužbi) podnosioca biti ponovo odlučivano, čime će i eventualna povreda tog prava biti preispitana u upravnom sporu. Stoga je Ustavni sud, takođe u tački 1. izreke, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje u ovom delu ustavne žalbe.

Ustavni sud je ocenio da su u ovom slučaju posledice učinjene povrede prava podnosioca ustavne žalbe takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja, kako bi nadležni sud u ponovnom postupku doneo odluku o žalbi (tužbi) podnosioca izjavljenoj zbog propuštanja Skupštine gradske opštine Pantelej u Nišu da donese odluku o potvrđivanju mandata podnosiocu ustavne žalbe. S obzirom na navedeno, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno je kao u tački 2. izreke.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i pravno sredstvo

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti