Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv akata penzijskog fonda, presude Upravnog suda i rešenja Vrhovnog kasacionog suda. Žalba je odbačena delom zbog nedostatka ustavnopravnih razloga, a delom kao neblagovremena, jer je podneta nakon isteka propisanog roka od 30 dana.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Todorovića iz Mladenovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Todorovića izjavljena protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala za Grad Beograd 719985 od 22. aprila 2009. godine, rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Direkcija Beograd 02/1 I broj 184408 od 8. jula 2009. godine, presude Upravnog suda 17 U. 14610/10 (2009) od 29. juna 2011. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 457/11 od 16. septembra 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Todorović iz Mladenovca je 26. oktobra 2011. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala za Grad Beograd 719985 od 22. aprila 2009. godine, rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Direkcija Beograd 02/1 I broj 184408 od 8. jula 2009. godine, presude Upravnog suda 17 U. 14610/10 (2009) od 29. juna 2011. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 457/11 od 16. septembra 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da su upravni organi pogrešno primenili član 80. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojim se usklađivanje penzije vrši dva puta godišnje i da je upravni organ propustio da izvrši usklađivanje penzije u aprilu 2006. godine, već je izvršio prvo usklađivanje u oktobru mesecu 2006. godine. Od Ustavnog suda zahteva da poništi presudu Upravnog suda i naloži pravilno usklađivanje penzije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenim rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala za Grad Beograd 719985 od 22. aprila 2009. godine podnosiocu zahteva, ovde podnosiocu ustavne žalbe, utvrđeno pravo na starosnu penziju počev od 1. aprila 2006. godine u iznosu od 33.792,86 dinara za utvrđeni penzijski staž koji iznosi 40 godina 5 meseci i 19 dana, s tim da se isplata penzije vrši od 1. aprila 2006. godine uz obračun isplaćenih iznosa penzije po privremenom rešenju broj 719985 od 4. decembra 2006. godine; da je rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija Beograd 02/1 – I broj 184408 od 8. jula 2009. godine odbijena kao neosnovana žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja prvostepenog upravnog organa; da je presudom Upravnog suda 17U. 14610/10 (2009) od 29. juna 2011. godine odbijena kao neosnovana tužba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podneta radi poništaja rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Direkcija Beograd 02/1 I broj 184408 od 8. jula 2009. godine; da je Vrhovni kasacioni sud rešenjem Uzp 457/11 od 12. aprila 2011. godine odbacio kao nedozvoljen zahtev podnosioca ustavne žalbe za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 17U. 14610/10 (2009) od 29. juna 2011. godine, jer nisu bili ispunjeni uslovi za njegovo podnošenje propisani odredbom člana 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima.

4. Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da se ukazivanje na povredu prava na pravično suđenje zapravo odnosi na primenu materijalnog prava od strane upravnih organa i Upravnog suda, u postupku koji je prethodio ustavnosudskom. Imajući u vidu da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravno relevantne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa osporenim procesnim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 136/11 od 12. aprila 2011. godine, kojim je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu protiv tog rešenja odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporeno rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala za Grada Beograd broj 719985 od 22. aprila 2009. godine, rešenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Direkcija Beograd 02/1 – I broj 184408 od 8. jula 2009. godine i presudu Upravnog suda 17U. 14610/10 (2009) od 29. juna 2011. godine, Ustavni sud je pošao od utvrđenog pravnog stava da će se donošenjem odluke o tužbi podnetoj protiv konačnog upravnog akta smatrati da su u upravnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe. Pri tome će se smatrati da su donošenjem odluke o zahtevu za preispitivanje sudske odluke podnete protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, samo ukoliko je izjavljivanje ovog pravnog sredstva, prema Zakonu o upravnim sporovima ili drugom posebnom zakonu, dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena podnošenjem tužbe protiv konačnog rešenja, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po tužbi u upravnom sporu.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za preispitivanje sudske odluke koji je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja pravosnažne sudske presude podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac primio rešenje povodom izjavljenog nedozvoljenog vanrednog pravnog sredstva. Kako je podnosilac ustavne žalbe osporenu presudu Upravnog suda godine primio pre 16. septembra 2011. godine, kada je doneto osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Uzp 457/11, a ustavnu žalbu izjavio 26. oktobra 2011. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kom je izjavljena protiv osporenih akata donetih u upravnom postupku i presude Upravnog suda odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti