Odbačena ustavna žalba kao neblagovremena i zbog nepostojanja akta koji se može pobijati

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu. Deo koji se odnosi na pravnosnažne sudske presude odbačen je kao neblagovremen zbog prekoračenja roka, dok je deo protiv akta tužilaštva odbačen jer taj akt ne predstavlja pojedinačnu odluku o pravima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Predraga Dimitrijevića iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Predraga Dimitrijevića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kruševcu K. 92/08 od 18. marta 2009. godine, presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 285/10 od 24. maja 2010. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 640/10 od 8. novembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Predrag Dimitrijević iz Kruševca je 13. decembra 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, preko punomoćnika Živorada Lekića, advokata iz Kragujevca, protiv presude Okružnog suda u Kruševcu K. 92/08 od 18. marta 2009. godine, presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 285/10 od 24. maja 2010. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 640/10 od 8. novembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 32. stav 1, čl. 34. i 36. Ustava i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene akte i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:

Protiv podnosioca ustavne žalbe se vodio krivični postupak koji je pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 285/10 od 24. maja 2010. godine, kojom je potvrđena osporena presuda Okružnog suda u Kruševcu K. 92/08 od 18. marta 2009. godine. Protiv navedenih presuda podnosilac ustavne žalbe je preko branioca uputio Republičkom javnom tužilaštvu 11. oktobra 2010. godine inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Republičko javno tužilaštvo je aktom Ktz. 640/10 od 8. novembra 2010. godine obavestilo branioca podnosioca ustavne žalbe da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda.

4. Prema stavu Ustavnog suda, u krivičnom postupku se donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu, odnosno na drugostepenu presudu, ili po žalbi na rešenje, smatra da je iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe.

Polazeći od navedenog, Zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporene drugostepene krivične presude podnosiocu ustavne žalbe. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 285/10 od 24. maja 2010. godine primio najkasnije 11. oktobra 2010. godine, kako to nesumnjivo proističe iz dopisa Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 640/10, jer je toga dana podneo preko branioca inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, a da je ustavnu žalbu izjavio 13. decembra 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu.

5. U odnosu na osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 640/10 od 8. novembra 2010. godine, Ustavni sud ukazuje da prema pravnom stavu Suda, ovo obaveštenje ne predstavlja pojedinačni akt protiv koga je, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, dozvoljena ustavna žalba, jer ovim aktom nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu i u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

6. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević