Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu. Postupak pred drugostepenim sudom trajao je preko četiri godine, što je neprihvatljivo dugo, posebno u sporu o prestanku radnog odnosa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Žarka Pavkova iz Budisave, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici prvom Veća održanoj 23. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Žarka Pavkova izjavljena zbog povrede prana na s uđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se vodio pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Gž1. 435/10.

2. Odbacuje se ustavna žalba Žarka Pavkova izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 435/10 od 1. septembra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Žarko Pavkov iz Budisave je 14. decembra 2010. godine, preko p unomoćnika Marijane Stupar, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u predmetu navedenom u tački 1. izreke , kao i p rotiv presude navedene u tački 2. izreke zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. st. 1, 3. i 4. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , budući da je drugostepeni postupak trajao više od četiri godine. Takođe je podnosilac osporio drugostepenu presudu kojom je preinačena delimična prvostepena presuda , a koj om je odlučivano o radnopravnom statusu podnosioca. Podnosilac predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, naloži Ministarstvu finansija - Uprava carina da ga vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće radno mesto , te da mu se nadoknadi materijalna šteta u visini izgubljene zarade i na ime parničnih troškova.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporenu presudu i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu , te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Prvi opštinski sud u Beogradu je delimičnom presudom P1. 1171/03 od 13. marta 2006. godine, u stavu prvom izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i poništio kao nezakonito rešenje Republike Srbije, Ministarstva finansija i ekonomije - Uprav e carina 03/1 broj D 8394/1 od 1. avgusta 2003. godine, kojim je tužilac ostao neraspoređen počev od 1. avgusta 2003. godine, pa je obavezana tužena da tužioca rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, u roku od osam dana od dana prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom izvršenja ; stavom drugim izreke je odlučeno da će se o zahtevu za naknadu štete i o troškovima postupka odlučiti naknadno.

Protiv navedene delimične presude, Republičko javno pravobranilaštvo je izjavilo žalbu dana 6. jula 2006. godine.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 435/10 od 1. septembra 2010. godine preinačena je delimična presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 1171/03 od 13. marta 2006. godine u stavu prvom izreke , tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioc a, kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje Republike Srbije, Ministarstva finansija i ekonomije - Uprav e carina 03/1 broj D 8394/1 od 1. avgusta 2003. godine, kojim je tužilac ostao neraspoređen počev od 1. avgusta 2003. godine, pa je obavezana tužena da tužioca rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, z nanju i sposobnostima. Ova presuda je 16. novembra 2010. godine dostavljena punomoćniku tužioca.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) je bilo propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa ( član 439.).

5. U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava.

Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u delu kojim se povreda prava na suđenje u razumnom roku ističe u odnosu na postupak koji je vođen po žalbi izjavljenoj protiv delimične presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 1171/03 od 13. marta 2006. godine, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja žalbe protiv navedene delimične presude , 6. jula 2006. godine , pa do donošenja presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 435/10 od 1. septembra 2010. godine, kojom je odlučeno o toj žalbi , prošlo četiri godine i dva meseca. Polazeći od toga da se u ovom slučaju radilo o klasičnom radnom sporu u kome je tužba podneta protiv rešenja o pres tanku radnog odnosa podnosioca ustavne žalbe, sa zahtevom, izmeđ u ostalog, da se osporeno rešenje poništi i da s e tuženi obaveže da podnosioca ustavne žalbe vrati na rad, Ustavni sud nalazi da ne može biti prihvatljivo d a drugostepeni sud o ovako značajnom pravu za podnosioca ustavne žalbe, o izjavljenoj žalbi odluči tek posle četiri godine.

Iz iznetih razloga Ustavni sud je u ovom delu usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 -Odluka US), utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u postupku koji je pred Apelacionim sudom u Beogradu vođen u predmetu Gž1. 435/10 , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Krećući se u granicama zahteva, a s obzirom na to da podnosilac nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne ž albe, u konkretnom slučaju, ostvari utvrđivanjem povrede prava na suđenje u razumnom roku.

6. Iz odredbe člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi, u delu kojim se osporava presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 435/10 od 1. septembra 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavn e žalbe, saglasno odredbi člana 439. Zakona o parničnom postupku, imao pravo da protiv navedene drugostepene presude izjavi reviziju.

Kako iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije koja je uz nju dostavlje na ne proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe pre obraćanja Ustavnom sudu iskoristio Zakonom propisano pravno sredstvo za zaštitu svojih prava u redovnom postupku, to je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačk a 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević