Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene u krivičnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažnih krivičnih presuda kao neblagovremenu. Rok od 30 dana za podnošenje žalbe računa se od dana dostavljanja drugostepene presude, a ne od dana prijema obaveštenja javnog tužioca o inicijativi za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Šandor Takača iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. marta 2009. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Šandor Takača izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu K. 2053/06 od 7. juna 2007. godine, presude Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 1116/07 od 24. januara 2008. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 284/08 od 3. aprila 2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Šandor Takač iz Novog Sada podneo je 7. maja 2008. godine, preko advokata Branka Munižabe, ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu K. 2053/06 od 7. juna 2007. godine, presude Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 1116/07 od 24. januara 2008. godine i akta Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 284/08 od 3. aprila 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. Ustava Republike Srbije.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje Zakonom.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. U sprovedenom postupku je utvrđeno da osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva Ktz. 284/08 od 3. aprila 2008. godine predstavlja obaveštenje Republičkog javnog tužioca podnosiocu ustavne žalbe da nije našao da ima osnova za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a povodom inicijative koju je javnom tužiocu uputio podnosilac ustavne žalbe.
Kako je u smislu odredaba čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list Savezne Republike Jugoslavije“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti u isključivoj nadležnosti javnog tužioca, to je Ustavni sud ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem lice stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što osuđeno lice ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju osuđenom licu, to se ne može smatrati pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona, već se, po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku pravna sredstva iscrpljuju podnošenjem žalbe na prvostepenu presudu, odnosno žalbe na drugostepenu presudu, kada je ona u skladu sa zakonom dozvoljena. Takođe, Sud je ocenio da osporeno obaveštenje Republičkog javnog tužilaštva upućeno podnosiocu ustavne žalbe u vezi podnete inicijative za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, nema karakter pojedinačnog akta kojim se odlučuje o njegovim pravima, obavezama ili na zakonu zasnovanom interesu.
Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, Zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporene drugostepene krivične presude podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac primio osporeni akt Republičkog javnog tužilaštva. Imajući u vidu da je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Okružnog suda u Novom Sadu Kž. 1116/07 primio 18. februara 2008. godine, a njegov branilac 19. februara 2008. godine, kako to nesumnjivo proističe iz dostavnica za lično dostavljanje pismena Opštinskog suda u Novom Sadu, a da je ustavnu žalbu izjavio 7. maja 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je ocenio da ustavnu žalbu treba odbaciti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.
4. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić