Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku. Izvršni postupak za naplatu potraživanja iz radnog odnosa, koji po zakonu mora biti hitan, trajao je više od šest godina zbog neefikasnog postupanja suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5250/2011
05.03.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S . P . iz s . R, opština V . H, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba S. P . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Vladičinom Hanu u predmetu I. 127/07, a zatim pred Osnovnim sudom u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu u predmetu I. 7365/10, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1 S. P . iz s . R, opština V . H, je 27. oktobra 2011. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Vladičinom Hanu, a zatim pred Osnovnim sudom u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu u predmetu I. 7365/10.

U ustavnoj žalbi su izneti navodi o toku osporenog izvršnog postupka, koji je započet 2007. godine i u vreme podnošenja ustavne žalbe još uvek nije bio okončan. Podnosilac predlaže da Ustavni sud konstatuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i naloži redovnom sudu odlučivanje u zakonom utvrđenim rokovima.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna članu 170. Ustava, a odredbom stav 2. istog člana Zakona je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu I. 7365/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe je 22. februara 2007. godine podneo Opštinskom sudu u Vladičinom Hanu predlog za dozvolu izvršenja na osnovu pravosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Vladičinom Hanu P. 621/05 od 17. jula 2005. godine, sa predlogom da se obaveže izvršni dužnik D. „E .“, kasnije AD „E.“ iz V. H, da mu na ime neisplaćene zarade isplati novčane iznose, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, utvrđene pravosnažnom presudom, da u korist izvršnog poverioca izvrši uplatu doprinosa na račune nadležnih fondova za utvrđeni vremenski period, kao i da mu isplati naknadu parničnih troškova i troškova izvršnog postupka, i to popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Vladičinom Hanu je rešenjem I. 127/07 od 26. februara 2007. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Izvršni dužnik je 5. marta 2007. godine izjavio žalbu protiv rešenja o dozvoli izvršenja, a Okružni sud u Vranju je, rešenjem Gž. 792/07 od 19. aprila 2007. godine odbio žalbu i potvrdio rešenje prvostepenog suda.

Opštinski sud u Vladičinom Hanu je 13. juna 2007. godine izvršio popis pokretnih stvari dužnika.

Izvršni poverilac je 29. avgusta 2007. godine podneo predlog za promenu sredstva izvršenja, tako što bi se izvršenje sprovelo plenidbom, popisom i prodajom nepokretnosti – poslovnih prostorija dužnika u ul. S. br. 39 u V . H, koji je Opštinski sud odbio rešenjem I. 127/07 od 24. septembra 2007. godine.

Rešavajući o žalbi izvršnog poverioca protiv navedenog rešenja, izjavljenoj 18. oktobra 2007. godine, Okružni sud u Vranju je, rešenjem Gž. 2072/07 od 19. novembra 2007. godine odbio žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje.

Opštinski sud u Vladičinom Hanu je 20. februara 2008. godine odredio veštačenje putem veštaka mašinske struke radi procene vrednosti popisanih pokretnih stvari, a nalaz i mišljenje veštaka su primljeni u sudu 17. marta 2008. godine.

Opštinski sud u Vladičinom Hanu je zaključkom I. 127/07 od 9. aprila 2008. godine odredio ročište za prodaju pokretnih stvari usmenim javnim nadmetanjem za 8. maj 2008. godine, koje nadmetanje nije uspelo, jer nijedno zainteresovano lice nije pristupilo ročištu.

Sledeće ročište za javnu prodaju održano 9. juna 2008. godine nije uspelo iz istog razloga, što je prvostepeni sud ustanovio zaključkom I. 127/07 od 17. oktobra 2008. godine.

Izvršni poverilac je podneskom od 17. novembra 2008. godine obavestio sud da je saglasan sa prodajom pokretnih stvari neposrednom pogodbom, a istovremeno je stavio i predlog za sprovođenje izvršenja ne nepokretnosti dužnika.

Prodaja pokretnih stvari neposrednom pogodbom određena zaključkom prvostepenog suda za 26. decembar 2008. godine takođe nije uspela.

Opštinski sud u Vladičinom Hanu je 17. februara 2009. godine naložio izvršnom poveriocu da uredi predlog za promenu sredstva izvršenja, tako što će dostaviti potrebne identifikacione podatke za predmetnu nepokretnost, što je poverilac učinio podneskom od 9. marta 2009. godine.

O predlogu izvršnog poverioca je odlučeno rešenjem Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu I. 127/07 od 18. avgusta 2010. godine, kojim je promenjeno rešenje o izvršenju I. 127/07 od 26. februara 2007. godine, tako što je određeno izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika.

Rešavajući o žalbi izvršnog dužnika protiv navedenog rešenja, Viši sud u Vranju je rešenjem Gž. 1443/10 od 8. februara 2011. godine ukinuo rešenje Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu I. 127/07 od 18. avgusta 2010. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Prvostepeni sud je rešenjem I. 7365/10 od 12. septembra 2011. godine odbacio predlog izvršnog poverioca za promenu sredstva izvršenja kao nedozvoljen, a protiv ovog rešenja izvršni poverilac je izjavio žalbu 24. oktobra 2011. godine.

Osnovni sud u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu je zaključkom I. 7365/10 od 10. februara 2012. godine izmenio rešenje o izvršenju od 26. februara 2007. godine i odredio izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika.

Prvostepeni sud je zaključkom I. 7365/10 od 25. aprila 2013. godine stavio van snage svoj zaključak od 10. februara 2012. godine i izvršio izmenu rešenja o izvršenju od 26. februara 2007. godine, tako što je odredio izvršenje na novčanim sredstvima na računima izvršnog dužnika prenosom na račun izvršnog poverioca i naložio Narodnoj banci Srbije – Direkciji za registre i prinudnu naplatu sprovođenje ovog rešenja. Ovaj zaključak je ispravljen zaključkom istog suda I. 7365/10 od 24. maja 2013. godine, a oba zaključka su dostavljena Narodnoj banci Srbije na dalji postupak 30. aprila, odnosno 29. maja 2013. godine. Prema informaciji nadležne službe Narodne banke Srbije, kojom raspolaže Ustavni sud, oba zaključka su sprovedena uplatama na račun izvršnog poverioca u periodu maj – avgust 2013. godine.

Zaključkom prvostepenog suda I. 7365/10 od 16. maja 2013. godine, na predlog poverioca, obustavljen je postupak izvršenja u ovoj pravnoj stvari u delu naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za dosuđeni period, s obzirom na to da je predmetni period pokriven uplatama koje su ranije izvršene od strane izvršnog dužnika.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Članom 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", broj 31/11) je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona, a članom 6. stav 1. Zakona je propisano da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo izvršni postupak 22. februara 2007. godine, podnošenjem predloga za izvršenje, a da je izvršni postupak pred sudom okončan donošenjem zaključka od 24. maja 2013. godine.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja predloga podnosioca za dozvolu izvršenja do sprovođenja izvršenja kojim je postupak okončan proteklo više od šest godina. Navedeno trajanje postupka samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca, Ustavni sud je i u ovom slučaju ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u ovom izvršnom postupku nisu bila takve prirode da bi predstavljala opravdane razloge za tako dugo trajanje osporenog postupka.

Ustavni sud je smatrao da je ostvarivanje novčanog potraživanja podnosioca iz radnog odnosa nesumnjivo imalo materijalni značaj za podnosioca, te da je on imao opravdani interes za efikasno odvijanje izvršnog postupka.

Ustavni sud je takođe ocenio da je podnosilac ustavne žalbe samo u manjoj meri doprineo trajanju izvršnog postupka, pre svega, time što je podneo neuredan predlog za promenu sredstva izvršenja.

Ocenjujući postupanje suda u ovom postupku, Ustavni sud je našao da je dugo trajanje izvršnog postupka u konkretnom slučaju uzrokovano, pre svega, postupanjem Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu, koje se, imajući u vidu hitnu prirodu izvršnog postupka, ne može smatrati ažurnim i delotvornim, a koje je u toku postupka više puta došlo do izražaja. Naime, Ustavni sud je kao nedelotvorno ocenio postupanje prvostepenog suda koji nije odlučio o predlogu poverioca za promenu sredstva izvršenja određivanjem izvršenja na nepokretnosti izvršnog dužnika više od sedamnaest meseci nakon uređenja predloga od strane izvršnog poverioca (od 9. marta 2009. godine do 18. avgusta 2010. godine). Takođe, nakon ukidanja prvostepenog rešenja od 18. avgusta 2010. godine, kojim je bio usvojen predlog za promenu sredstva izvršenja, rešenjem Okružnog suda u Vranju donetim u postupku po žalbi, Osnovni sud u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu je ponovo odlučio o predlogu izvršnog poverioca tako što ga je odbacio, rešenjem od 12. septembra 2011. godine, tj. posle šest i po meseci od dostavljanja rešenja drugostepenog suda. Rešenje o odbacivanju predloga od 12. septembra 2011. godine je doneto samo sedam dana pre početka primene novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji je već bio stupio na snagu i propisivao da se započeti postupci nastavljaju po odredbama toga zakona, da bi prvostepeni sud zatim, pet meseci nakon donošenja rešenja, doneo zaključak kojim je, u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, odredio izvršenje na nepokretnosti izvršnog dužnika.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba osnovana i da je u predmetu Opštinskog suda u Vladičinom Hanu I. 127/07, kasnije predmetu Osnovnog suda u Vranju – Sudska jedinica u Vladičinom Hanu I. 7365/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

6. S obzirom na to da u ustavnoj žalbi nije istaknut zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, koju povredu je Ustavni sud utvrdio, Sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, krećući se u okviru zahteva ustavne žalbe, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ostvari utvrđivanjem povrede ustavnog prava.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 5771/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 6612/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 484/2011: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem izvršnom postupku
• Už 572/2013: Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku