Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke i povredu prava na suđenje u razumnom roku. Podnosiocu se dosuđuje naknada materijalne štete u visini potraživanja i nematerijalne štete u iznosu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović , dr Vladan Petrov , dr Nataša Plavšić, dr Tijana Šurlan i Lidija Đukić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A . P . iz sela G . kod Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. jula 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba A. P . i utvrđuje da je u izvršnom postupku Osnovnog suda u Čačku I. 779/15 (ranije predmet Opš tinskog suda u Čačku I. 698/09) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na imovinu , zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 698/09 od 15. maja 200 9. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Usvaja se ustavna žalba A. P . i utvrđuje da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 610/16 od 16. marta 2017. godine i rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 480/15 od 3. marta 2016. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenog za iznos e koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. P . iz sela G . kod Čačka je , 19. juna 2017. godine, preko punomoćnika D . J, advokata iz Čačka , Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 480/15 od 3. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 610/16 od 16. marta 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na žalbu ili drugo pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i član a 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 779/15 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 698/09).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da podnosilac nije namirio svoja potraživanja iz radnog odnosa prema poslodavcu, izvršnom dužniku AD „F.“ iz Čačka, te da nije dobio odgovarajuću naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku; da su sudovi pravnosnažno odbacili zahtev podnosioca da mu se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je prethodio izvršnom, iako oba postupka čine jedinstvenu celinu. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvi dom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavno sudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, u svojstvu izvršnog poverioca , 8. maja 2009. godine podneo Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „F.“ iz Čačka, radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P1. 563/03 od 27. marta 2008. godine, rešenja Opštinskog suda u Čačku P1. 129/08 od 12. maja 2008. godine, rešenja o ispravci P1. 563/03 od 22. septembra 2008. godine i presude Opštinskog suda u Čačku P1. 493/08 od 29. decembra 2009. godine.

Rešenjem Opštinskog sud a u Čačku I. 698/09 od 15. maja 2009. godine dozvoljeno je predloženo izvršenje.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4I. 480/15 od 3. marta 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno je da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 779/15, povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve neophodne mere da se osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 20.000 dinara, kao i troškovi postupka u iznosu od 6.780,00 dinara; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za primerenu naknadu preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti , obračunatom po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate; u stavu petom izreke odbačen je kao nedozvoljen zahtev predlagača da mu se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 563/03 i odbačen je zahtev predlagača da mu se naknadi materijalna šteta .

U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da primerena naknada predstavlja određeni vid satisfakcije za utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, a ne naknadu štete zbog povrede imovinskog ili ličnog prava; da je primarni cilj vođenja ovog postupka da se izvršni postupak okonča u najkraćem roku, a dosuđenje naknade je sekundarnog karaktera; da je zahtev predlagača da mu se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku odbačen kao nedozvoljen, jer je parnični postupak prethodio pravnosnažno okončan.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacion og sud a Rž g. 610/16 od 16. marta 2017. godine odbi jena je kao neosnovana žalb a predlagača i potvr đeno je rešenje Višeg suda u Čačku R4I. 480/15 od 3. marta 2016. godine u stavu četvrtom i petom izreke.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnosioca ustavne žalbe utvrđen og pravnosnažnom presudom, a protiv izvršnog dužnika AD „F .“ iz Čačka, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava, a koju predstavljaju potraživanja utvrđena tom presudom.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 698/09 od 15. maja 2009. godine, umanjen og za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

6. U pogledu navoda ustavne žalbe kojim a se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku Osnovnog suda u Čačku I. 779/ 15, Ustavni sud konstatuje da s obzirom na to da je ovom odlukom utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na osporena rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 610/16 od 16. marta 2017. godine i Višeg suda u Čačku R4 I. 480/15 od 3. marta 2016. godine, a koja su doneta povodom zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u osporenom izvršnom postupku i da je utvrđeno da podnosilac ustavne žalbe i dalje ima status „žrtve“, to proizlazi da je Sud, u suštini, cenio povredu tog prava u predmetnom postupku, nezavisno od činjenice što se povreda tog prava utvrđuje u odnosu na rešenja, te iz tih razloga Sud nije posebno razmatrao navode podnosioca o povredi prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom izvršnom postupku.

7. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu kojim su osporena rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 480/15 od 3. marta 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 610/16 od 16. marta 2017. godine, zbog povrede prava na žalbu ili drugo pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac povredu tog prava zasniva, u suštini, na navodima na kojima zasniva i povredu prava na pravično suđenje, odnosno suđenje u razumnom roku (osporava visinu dosuđene naknade), te imajući u vidu navedeno i prethodno utvrđenje povrede prava i prava na naknadu štete, Sud nije posebno cenio navode o povredi tog prava.

8. Odlučujući o ustavnoj žalbi izjavljenoj protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 610/16 od 16. marta 2017. godine i rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 480/15 od 3. marta 2016. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud zaključuje da podnosilac smatra da je visina primerene naknade koja mu je dosuđena osporenim rešenjima zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih pritužbi i tvrdnji podnosioca, a koje se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-277/17 od 4. juna 2020. godine, a koji se primenjuju i u konkretnom slučaju.

Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim/društvenim kapitalom, kao i ocenu Evropskog suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoj e opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji.

Primenjujući napred navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ukazuje da naknada nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku mora biti odgovarajuća, odnosno dovoljna i adekvatna i to shodno okolnosti konkretnog slučaja. U pogledu okolnosti , Ustavni sud konstatuje da je tuženi AD „ F.“ iz Čačka obavezan prema podnosiocu ustavne žalbe pravnosnažni m i izvršnim presudama Opštinskog suda u Čačku P1. 563/03 od 27. marta 2008, P1. 493/08 od 29. decembra 2008. godine na isplatu minimalne zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Osporenim rešenjima Višeg suda u Čačku i Vrhovnog kasacionog suda je cenjena ukupna dužina trajanja izvršnog postupka u kome je podnosilac pokušavao da ostvar i svoja prava, s tim što je u trenutku odlučivanja sporni izvršni postupak trajao sedam godina. U navedenim rešenjima je konstatovano : da sama dužina trajanja ovog postupka ukazuje da postupa nije okončan u okviru razumnog roka; prvostepeni sud nije preduzeo procesne radnje u cilju efikasnog i hitnog sprovođenja izvršenja i rešavanja o pravu koje izvršni poverilac ostvaruje u postupku; da su postojali periodi neaktivnosti suda između odlučivanja o predlozima stranaka, odnosno protekao je period od dve i po godine kada izvršni sud nije preduzeo nijednu izvršnu radnju, te su stoga Viši sud u Čačku i Vrhovni kasacioni sud našli da je podnosiocu u navedenom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud dalje konstatuje da je podnosi ocu osporenim rešenjima dosuđena primerena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u visini od 20.000,00 dinara. Ustavni sud primećuje da su sudovi prilikom određivanja visine primerene naknade istakli da ova naknada treba da pruži satisfakciju podnosiocu , kao i da su tom prilikom vodili računa, ne samo o dužini trajanja postupka u odnosu na koji se traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, nego i o značaju dobra koje je povređeno, zbog čega joj je zakonodavac i ostavio ovlašćenje da po slobodnoj oceni, a u skladu sa članom 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, proceni potrebu određivanja primerene naknade i njenu visinu. Sud dalje konstatuje da se sudovi u osporenim rešenjima nisu pozivali na praksu Evropskog suda i/ili Ustavnog suda, niti iz osporenih rešenja proizlazi da je za određivanje visine primerene naknade od značaja bila činjenica da su u pitanju predmeti koji se tiču neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Ustavni sud smatra da su sudovi prilikom određivanja visine naknade nematerijalne štete morali imati u vidu vrstu predmeta, tj. da su u pitanju predmeti tzv. dugovanja društvenog preduzeća, da je do momenta njihovog odlučivanja postupak podnosioca traja o sedam godina, te da se iznos dosuđene naknade od 20.000,00 dinara ne može smatrati razumnim, odnosno dovoljnim i adekvatnim, kao i da se visina iznosa ne može opravdati ni diskrecionim ovlašćenjem suda, niti ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je za ovakvu ocenu od posebnog značaja vrsta predmeta, kao i činjenica da će sporna potraživanja podnosi oca i njegova imovina biti suštinski namirena izvršenjem ove odluke Ustavnog suda, a čime će podnosi lac u potpunosti delotvorno ostvariti svoja prava.

Stoga Ustavni sud smatra da primerena naknada koja je osporenim rešenjima dosuđena podnosiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljene povrede prava na suđenje u razumnom roku i da podnosilac ni je izgubi o status „žrtve“ povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je, pre svega, na prekomernom trajanju izvršnog postupka i potpunog namirenja podnosi oca, ekonomsko-socijalnim prilikama u Republici Srbiji, ranijoj praksi Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i jedinstvenom pristupu Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja.

Imajući u vidu izloženo, Sud je ocenio da su u konkretnom slučaju osnovani navodi podnosi oca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je u tački 3. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i u ovom delu utvrdio da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 610/16 od 16. marta 2017. godine i rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 480/15 od 3. marta 2016. godine, podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

9. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice učinjene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenog za iznos e koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja spornog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, praksu Evropskog suda donetu u odnosu na Srbiju, iz kog razloga je Sud zaključio da dosuđeni iznos iz tačke 4. izreke Odluke predstavlja adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

10. U odnosu na navode ustavne žalbe da u osporenim rešenjima nadležni sudovi nisu cenili i trajanje parničnog postupka u kome je doneta pravnosnažna presuda na osnovu koje je pokrenut izvršni postupak, Ustavni sud najpre konstatuje da se u praksi ovog suda prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku parnični postupak i izvršni postupak pokrenut radi izvršenja parnične presude posmatraju kao jedinstvena celina. U konkretnom slučaju, osporenim rešenjima pravnosnažno je odbačen kao nedozvoljen zahtev predlagača da mu se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 56 3/03, sa obrazloženjem da je parnični postupak prethodno pravnosnažno okončan. U vezi sa tim, Ustavni sud nalazi da propust nadležnih sudova da cene i trajanje parničnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 563/03 , u konkretnom slučaju, nije doveo do povrede ustavnih prava podnosioca, imajući u vidu da je ovom odlukom podnosiocu utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku osporenim rešenjima Višeg suda u Čačku i Vrhovnog kasacionog suda.

11. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.