Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Osnovni sud u Leskovcu nije postupao po predlogu za izvršenje podnetom pre više od pet godina, čime je onemogućio naplatu potraživanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubiše Petrovića iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. aprila 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubiše Petrovića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Leskovcu vodi povodom predloga za izvršenje podnosioca ustavne žalbe na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Leskovcu P1. 906/06 i P1. 883/07, povređen a prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčen a odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubiša Petrović iz Leskovca je 15. decembra 2010. godine preko punomoćnika Dragutina Vidosavljevića, advokata iz Leskovca podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, a zbog nepostupanja nadležnog suda po podnetom predlogu za izvršenje podnosioca ustavne žalbe od 1. februara 2008. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je 1. februara 2008. godine Opštinskom sudu u Leskovcu podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Društvenog komunalnog preduezća "Put" iz Leskovca , radi isplate novčanih potraživanja na osnovu izvršnih presuda Opštinskog suda u Leskovcu P1. 883/07 od 22. ju na 2007. godine i P1. 906/06 od 24. maja 2006. godine; da nadležni sudovi, i to prvo Opštinski sud u Leskovcu, a zatim Osnovni sud u Leskovcu nisu formirali izvršni predmet na osnovu navedenog predloga za izvršenje niti su odlučili o tom predlogu; da je zbog nepostupanja nadležnog suda podnosio pritužbe predsedniku Osnovnog suda u Leskovcu, predsedniku Višeg suda u Leskovcu i Ministarstvu pravde; da je od Osnovnog suda u Leskovcu obavešten o sprovođenju izvršnog postupk a drugog izvršnog poveri oca sa istim imenom i prezimenom koj i ima potraživanje prema drugom izvršnom dužniku – Hemijskoj industriji "Nevena" a.d. iz Leskovca.

Podnosilac ustavne žalbe zahteva da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su mu od strane nadležnog suda zbog nepostupanja po njegovom predlogu za izvršenje, povređena označena ustavna prava kao i da naloži Osnovnom sudu u Leskovcu da hitno sprovode postupak izvršenja. Zahteva i naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170 . Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13-US ) je identična odredbi člana 170. Ustava, dok je stavom 2. istog člana 82. propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je kao izvršni poverilac 1. februara 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Društvenog komunalnog preduzeća "Put" iz Leskovca, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu pravnosnažn ih i izvr šnih presud a Opštinskog suda u Leskovcu P1. 906/06 od 24. maja 2006. godine i P1. 883/07 od 22. juna 2007. godine. Na podnetom predlogu za izvršenje postoji prijemni štambilj suda sa datumom 1. februar 2008. godine.

Podnosilac je 21. septembra i 5. novembra 2010. godine podneo predstavke predsedniku Osnovnog suda u Leskovcu tražeći da se sprovede izvršenje po njegovom predlogu koj i je uz predstavk e dostavio i na kome se nalazi prijemni štambilj suda. Istovremeno je 21. septembra 2010. godine podneo predstavku i predsedniku Višeg suda u Leskovcu sa istim zahtevom. Istog dana, 21. septembra 2010. godine predsednik Višeg suda u Leskovcu je obavestio podnosioca da je postupajući po njegovoj predstavci zatraž en izveštaj od predsednika Osnovnog suda u Leskovcu u vezi sa postupanjem po predlogu za izvršenje na osnovu pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 906/06 i P. 883/07, s tim da se taj izveštaj dostavi i podnosiocu ustavne žalbe.

Podnosilac je 5. novembra 2010. godine ponovo urgirao kod Višeg suda u Leskovcu jer Osnovni sud u Leskovcu nije postupio po navedenom nalogu Višeg suda u Leskovcu.

Predsednik Višeg suda u Leskovcu je 8. novembra 2010. godine odgovorio podnosiocu da je ponovo zatražen izveštaj od predsednika Osnovnog suda u Leskovcu sa ponovnim nalogom da se izveštaj dostavi i podnosiocu. Istovremeno je podnosiocu dostavljen i dopis kojim je od predsednika Osnovnog suda u Leskovcu traž eno da što hitnije dostav i izveštaj o preduzetim merama i radnjama u do tadašnjem toku izvršnog postupka i da o tome obavest i podnosioca ustavne žalbe.

Ministarstvo pravde je 8. oktobra 2010. godine obavestilo podnosioca da su u vezi njegove pritužb e na rad Osnovnog suda u Leskovcu zatražili izveštaj od predsednika tog suda i da će o tome podnosilac biti obavešten.

Predsednik Osnovnog suda u Leskovcu je 17. novembra 2010. godine obavestio podnosioca o toku izvršnog postupka izvršnog poverioca istog imena i prezimena protiv izvršnog dužnika Hemijske industrije "Nevena" a.d. iz Leskovca. Podnosilac je zatim obavestio predsednika Osnovnog suda u Leskovcu da on nema potraživanje prema izvršnom dužniku Hemijskoj industriji "Nevena" iz Leskovca , već prema Društvenom komunalnom preduzeću "Put" iz Leskovca i da o njegovom predlogu za izvršenje nije postupano niti zna broj predmeta.

Dopisom Ustavnog suda od 20. februara 2013. godine naslovljenog predsedniku Osnovnog suda u Leskovcu navedeno je: da je Ljubiša Petrović kao izvršni poverilac 1. februara 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Društvenog komunalnog preduzeća "Put" iz Leskovca, radi naplate novčanog potraživanja, na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 906/06 i P1. 883/07 i da taj sud kao ni Osnovni sud u Leskovcu nisu preduzeli nijednu radnju u cilju sprovođenja navedenog izvršenja; da u što hitnijem roku obaveste Ustavni sud o preduzetim merama i radnjama u dosadašnjem toku postupka izvršenja kao i da dostave Ustavnom sudu spise predmeta formiranog povodom navedenog predloga za izvršenje koji je primljen u Opštinskom sudu u Leskovcu 1. februara 2008. godine.

Osnovni sud u Leskovcu je 1. marta 2013. godine "na traženje Ustavnog suda" dostavio spise predmete P. 906/06 i P1. 883/07 koji nisu ni traženi, nije odgovor io na dopis Ustavnog suda, niti su dostavljeni spis i traženog izvršnog predmeta .

4. Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. Ustava, između ostalog, jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.); da je sud dužan da donese rešenje o izvršenju i preduzima radnje sprovođenja izvršenja, kada su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o izvršenju i za sprovođenje izvršenja (član 7.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da izvršni postupak po podnetom predlogu za izvršenje podnosioca do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi traje pet godin a i da i dalje nije okončan.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupka hitno, Ustavni sud nalazi da raniji Opštinski sud u Leskovcu, a zatim Osnovni sud u Leskovcu nisu postupali efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverilac namiri o.

Ustavni sud je nesporno utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe 1. februara 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Leskovcu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika i da izvršni sud nije preduzeo nijednu radnju u postupku izvršenja ni pored dva naloga Višeg suda u Leskovcu i Ministarstva pravde i više urgencija samog podnosioca ustavne žalbe. Dakle, od podnošenja predloga za izvršenje do odlučivanja o ustavnoj žalbi je prošlo pet godin a a izvršni sud nije preduzeo nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja . Takođe, na izričit i jasno određen zahtev Ustavnog suda, Osnovni sud u Leskovcu nije odgovorio dostavljanjem traženih spisa izvršnog postupka, već je dostavio parnične predmete koji nisu traženi, a nije dostavio ni broj predmeta po primljenom predlogu za izvršenje.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je raniji Opštinski sud u Leskovcu, a zatim Osnovni sud u Leskovcu odgovoran što izvršni postupak po predlogu podnosioca ustavne žalbe nije sproveden, te da je navedenim postupanjem tih sudova podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud smatra da navedeni propust nadležnih sudova da sprovedu izvršenje u korist podnosioca ustavne žalbe u periodu od četiri godine predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim verodostojnom izvršnom ispravom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom na to da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine. Ustavni sud nalazi da svako novčano potraživanje na osnovu izvršne isprave ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje izvršenja kojim je to potraživanje utvrđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine, garantovano g odredbom člana 58. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu ustavnu žalbu usvojio u tački 1. izreke, a u tački 2. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog utvrđene povrede ustavnih prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da se postupak iz tačke 1. okonča u najkraćem roku.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 eura, u dinarskoj protivvrednosti obračunato j po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede ustavnih prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje , a posebno dužinu trajanja izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima , ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete koja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi zahteva za naknadu materijalne štete, Ustavni sud nalazi da je navedeni zahtev preuranjen.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na o snovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević