Odluka Ustavnog suda o povredi prava u porodičnim, izvršnim i krivičnim postupcima
Kratak pregled
Ustavni sud usvojio je žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom, izvršnom i krivičnom postupku vezanim za vršenje roditeljskog prava. Utvrđena je i povreda prava na poštovanje porodičnog života i prava roditelja.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Jelice Ilić iz Aleksandrovca na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. jula 2012. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Jelice Ilić i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudu u Žabarima u predmetu P. 237/06, a koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima u predmetu P. 1469/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, pravo i dužnost roditelja zajemčeno odredbom člana 65. stav 1. Ustava i pravo na poštovanje porodičnog života zajemčeno odredbama člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
2. Usvaja se ustavna žalba Jelice Ilić i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudu u Žabarima u predmetu I. 89/09, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, pravo i dužnost roditelja zajemčeno odredbom člana 65. stav 1. Ustava i pravo na poštovanje porodičnog života zajemčeno odredbama člana 8. Evropske konvencije.
3. Usvaja se ustavna žalba Jelice Ilić i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudu u Žabarima u predmetu K. 18/09, a koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima u predmetu K. 776/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
4. Nalaže se Osnovnom sudu u Požarevcu – Sudska jedinica u Žabarima, da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.
5. Nalaže se Osnovnom sudu u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima, da preduzme sve mere kako bi se krivični postupak iz tačke 3. okončao u najkraćem roku.
6. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde
O b r a z l o ž e nj e
1. Jelica Ilić iz Aleksandrovca, preko punomoćnika Momira Bogosavljevića, advokata iz Velike Plane, je 15. decembra 2010. godine podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, garantovanog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Žabarima, a koji se sada vode pred Osnovnim sudom u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima, i to u predmetima P. 237/06 (sada P. 1469/10), I. 89/09 i K. 18/09 (sada K. 776/10).
U ustavnoj žalbi se detaljno opisuje tok svakog od osporenih postupaka i navode konkretne radnje suda koje su, po mišljenju podnositeljke, doprinele dužem trajanju osporenih postupaka i povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.
Podnositeljka ustavne žalbe tvrdnju o povredi prava iz člana 65. Ustava i člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda obrazlaže činjenicom da se osporeni postupci, koji nerazumno dugo traju, odnose na izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava i na izvršenje pravnosnažne sudske odluke o vršenju roditeljskog prava.
Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, kao i pravo na naknadu nematerijalne štete.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je na osnovu odgovora na ustavnu žalbu i uvida izvršenog u spise predmeta Opštinskog suda u Žabarima, sada Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima, utvrdio sledeće:
3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na parnični postupak P. 237/06, sada P. 1469/10
Kristian Ilić i Jelica Ilić, ovde podnositeljka ustavne žalbe, živeli su od 1999. godine u bračnoj zajednici koja je prestala sredinom 2005. godine, a u kojoj zajednici je rođen mal. A, sada star 12 godina.
Presudom Opštinskog suda u Žabarima P. 392/05 od 8. septembra 2005. godine razveden je brak Kristiana Ilića i Jelice Ilić, a na osnovu sporazuma bračnih drugova. Istom presudom je odlučeno da se dete predlagača, mal. A, poverava na negu, čuvanje i izdržavanje majci, Jelici Ilić i obavezan otac da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mal. A. plaća mesečno 7% od prosečne zarade u Republici Srbiji, na način bliže opisan u presudi.
Kristian Ilić je 10. avgusta 2006. godine podneo Opštinskom sudu u Žabarima tužbu protiv Jelice Ilić, radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava.
Presudom Opštinskog suda u Žabarima P. 237/06 od 6. oktobra 2006. godine izmenjena je odluka o poveravanju deteta utvrđena pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Žabarima P. 392/05 od 8. septembra 2005. godine, tako što je utvrđeno da će ubuduće roditeljsko pravo nad mal. A. vršiti samostalno otac Kristian Ilić, sa čim je saglasna i majka mal. A, tužena Jelica Ilić. Istom presudom je izmenjena odluka o obavezi izdržavanja, utvrđena pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Žabarima P. 392/05 od 8. septembra 2005. godine, tako što je utvrđeno da će ubuduće, počev od 1. avgusta 2006. godine, majka mal. A, kao tužena, na ime svog mesečnog doprinosa u izdržavanju mal. A. plaćati 7% od prosečne zarade u Republici Srbiji, na način bliže opisan u presudi.
Podnositeljka ustavne žalbe je 30. novembra 2006. godine podnela Opštinskom sudu u Žabarima predlog za ponavljanje postupka. U predlogu je, pored ostalog, navedeno da je nakon raskida bračne zajednice, mal. A. ostao da živi sa majkom u Beču; da je početkom novembra 2006. godine otac mal. A. došao u Beč sa molbom da mal. A. odvede na tri dana u Srbiju, nakon čega bi ga vratio u Beč; da je umesto dogovorenog, otac odveo mal. A. u Švajcarsku, gde i živi, te da majka nije videla sina od tada; da je za presudu Opštinskog suda u Žabarima P. 237/06 od 6. oktobra 2006. godine saznala prvi put početkom novembra 2006. godine, kada je u poštanskom sandučetu našla kopiju navedene presude; da nije saglasna sa promenom odluke o vršenju roditeljskog prava, te da je u konkretnom slučaju reč o zloupotrebi njenog potpisa ili zabludi, a što bi trebalo utvrditi; da predlaže da sud zakaže ročište povodom predloga za ponavljanje postupka i donese rešenje kojim će dozvoliti ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka u predmetu P. 237/06.
Podnositeljka ustavne žalbe je podnescima od 20. decembra 2006. godine i 11. januara 2007. godine tražila od suda da zakaže predloženo ročište povodom predloga za ponavljanje postupka.
Do odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka, sud je zakazao 17 ročišta, od kojih je većina i održana. Ročišta zakazana za 6. septembar 2007. godine i 8. maj 2008. godine nisu održana, jer nije pristupila nijedna od stranaka, dok ročišta zakazana za 13. jun 2008. godine, 9. jul 2008. godine, 2. oktobar 2008. godine i 20. novembar 2008. godine nisu održana, jer je punomoćnik predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, tražio odlaganja zbog godišnjeg odmora i obaveze zastupanja u drugim predmetima, kao i zbog neizvršene uplate za predloženu dopunu veštačenja. U navedenom periodu, sud je, pored ostalog, saslušao stranke i radnika Centra za socijalni rad Žabari koji je učestvovao u postupku donošenja presude Opštinskog suda u Žabarima P. 237/06 od 6. oktobra 2006. godine. Takođe, sud je odredio grafološko veštačenje, a na okolnost autentičnosti potpisa podnositeljke na punomoćju koje je navodno dato advokatu koji je u njeno ime učestvovao u postupku čije se ponavljanje predlaže.
Opštinski sud u Žabarima je 5. februara 2009. godine doneo rešenje P. 237/06 kojim je usvojen predlog za ponavljanje postupka P. 237/06 i ukinuta pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Žabarima P. 237/06 od 6. oktobra 2006. godine. Odlučujući o žalbi tužioca, Okružni sud u Požarevcu je 8. aprila 2009. godine doneo rešenje Gž. 43/09 kojim je žalbu odbio kao neosnovanu i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Žabarima P. 237/06 od 5. februara 2009. godine.
U nastavku postupka, sud je zakazao deset ročišta za glavnu raspravu, ali većina nije održana, jer tuženoj, ovde podnositeljki, nije mogao biti uručen poziv na adresu u Beču koja je poznata sudu, odnosno jer se tužilac i tužena nisu odazivali sudskom pozivu, zbog obaveza na poslu u inostranstvu. U sprovedenom dokaznom postupku, sud je saslušao tužioca i predstavnika Centra za socijalni rad Žabari i odredio dostavljanje mišenja od strane Centra za socijalni rad na okolnost tražene izmene odluke o vršenju roditeljskog prava.
Osnovni sud u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima je 16. avgusta 2010. godine doneo presudu P. 365/2010 kojom je, u stavu prvom izreke, izmenjena odluka o poveravanju deteta utvrđena pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Žabarima P. 392/05 od 8. septembra 2005. godine, tako što je mal. A. poveren na negu, čuvanje, vaspitanje i izdržavanje ocu, Kristianu Iliću. U stavu drugom izreke navedene presude je izmenjena odluka o obavezi izdržavanja, utvrđena pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Žabarima P. 392/05 od 8. septembra 2005. godine, tako što je utvrđeno da će tužena ubuduće, počev od 1. avgusta 2006. godine, na ime svog doprinosa u izdržavanju mal. A. plaćati 100 evra za svaki mesec unapred, najkasnije do 5. u mesecu, dok za to postoje zakonski uslovi, dok je stavom trećim izreke uređen način viđanja mal. A. sa majkom.
Odlučujući o žalbi tužene, Apelacioni sud u Beogradu je 19. oktobra 2010. godine doneo rešenje Gž. 727/10 kojim je ukinuta presuda Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima P. 365/2010 od 16. avgusta 2010. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno da izveštaj Centra za socijalni rad Žabari od 8. juna 2010. godine ne sadrži predlog o poveravanju mal. deteta, kojim je sud, zajedno sa mišljenjem specijalizovane ustanove, dužan da se rukovodi u porodičnim stvarima, shodno članu 270. Porodičnog zakona. Dalje se navodi da se isto odnosi i na odluku o održavanju ličnih odnosa deteta sa roditeljem sa kojim ne živi, a za koju sud, u konkretnom slučaju, nije dao nikakve razloge. Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka i propustom suda da oceni izvedene dokaze na okolnost spornog punomoćja tužene u postupku P. 237/06, jer je prvostepeni sud, suprotno čl. 13. i 17. ZPP, u vezi člana 205. Porodičnog zakona, našao da će odgovornost tužioca biti utvrđena u krivičnom postupku koji se protiv njega vodi, te da okolnost da se tužilac eventualno poslužio prevarom prilikom odvođenja mal. A. u Švajcarsku, nema uticaja na odluku o zaštiti najboljeg interesa deteta. U obrazloženju se dalje navodi da je sporno da li je postignuta zaštita najboljeg interesa deteta poveravanjem roditelju čija je moralna podobnost kompromitovana izigravanjem prava drugog roditelja da učestvuje u postupku čiji je cilj zaštita najboljeg interesa deteta. Po oceni drugostepenog suda, potrebno je da prvostepeni sud u ponovnom postupku otkloni ukazane nepravilnosti, upotpuni činjenično stanje u smislu navedenog i ponovo odluči o tužbenom zahtevu, davanjem jasnih i neprotivrečnih razloga o odlučnim činjenicama.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud je zakazao 11 ročišta za glavnu raspravu od koji većina nije održana, jer se tužilac i tužena nisu odazivali sudskom pozivu zbog obaveza u inostranstvu, jer je odlaganje zatražio punomoćnik tužene (ročište zakazano za 17. mart 2011. godine), jer su se spisi predmeta nalazili u Institutu za mentalno zdravlje (ročište zakazano za 10. februar 2011. godine) i jer su se spisi predmeta nalazili u Osnovnom sudu u Požarevcu (ročišta zakazana za 9. jun 2011. godine i 25. avgust 2011. godine), a radi odlučivanja tog suda u predmetu K. 776/10 (vidi: 3.3.). Sud je odredio veštačenje od strane Instituta za mentalno zdravlje, a na okolnost promene odluke o vršenju roditeljskog prava. Institut za mentalno zdravlje je 10. marta 2011. godine dostavio nalaz i mišljenje u kome je, pored ostalog, predloženo da mal. A. živi sa ocem, u skladu sa njegovom željom i najboljim interesom deteta, te da je, ukoliko otac Kristian Ilić bude osuđen u krivičnom postupku koji se protiv njega vodi, potrebno ponoviti postupak veštačenja sa osvrtom na moralnu podobnost oca za vršenje roditeljskog prava. Sud je na ročištu održanom 20. novembra 2011. godine, kome je pristupila tužena, saslušao tuženu koja je izjavila da postoji mogućnost postizanja dogovora sa tužiocem u vezi odluke o vršenju roditeljskog prava nad mal. A, pa je sud za sledeće ročište zakazano za 8. decembar 2011. godine, odredio da se sprovede saslušanje parničnih stranaka. Međutim, na zakazanom ročištu za 8. decembra 2011. godine nije pristupila nijedna od parničnih stranaka, pri čemu su putem punomoćnika (tužilac) i telefonom (tužena), obavestili sud da postoji mogućnost mirnog rešavanja spora, te da će tužena doputovati u Srbiju u aprilu 2012. godine. Takođe, ročištima zakazanim za 15. mart 2012. godine i 3. maj 2012. godine nije pristupila nijedna od parničnih stranaka.
Presudom Osnovnog suda u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima P. 1469/10 od 3. maja 2012. godine je, u stavu prvom izreke, izmenjena odluka o poveravanju deteta utvrđena pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Žabarima P. 392/05 od 8. septembra 2005. godine, tako što se ocu, Kristianu Iliću, poverava samostalno vršenje roditeljskog prava nad mal. A. U stavu drugom izreke navedene presude je obavezana tužena da na ime svog doprinosa u izdržavanju mal. A. plaća iznos od 100 evra za svaki mesec unapred, najkasnije do 5. u mesecu, dok za to postoje zakonski uslovi, dok je stavom trećim izreke uređen način viđanja mal. A. sa majkom, a stavom četvrtim obavezana tužena da na ime troškova postupka tužiocu isplati iznos od 356.450,00 dinara.
3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na izvršni postupak I. 89/09
Podnositeljka ustavne žalbe je, u svojstvu izvršnog poverioca, 17. septembra 2009. godine podnela Opštinskom sudu u Žabarima predlog za izvršenje pravnosnažne presude Opštinskog suda u Žabarima P. 392/05 od 8. septembra 2005. godine. U predlogu koji je podnositeljka podnela preko punomoćnika, advokata, navedeno je da je pomenutom presudom mal. A. poveren na negu, čuvanje, vaspitanje i izdržavanje majci, izvršnom poveriocu, te da je izvršni dužnik, Kristian Ilić, zloupotrebom poverenja uzeo dete, koje do dana podnošenja predloga nije vratio, čime ne poštuje i ne izvršava pravnosnažnu presudu P. 392/05 od 8. septembra 2005. godine. Predloženo je da se na osnovu navedene presude dozvoli izvršenje oduzimanjem mal. A. od izvršnog dužnika i predajom deteta izvršnom poveriocu.
Opštinski sud u Žabarima je 21. septembra 2009. godine doneo rešenje I. 89/09 kojim je naložio izvršnom dužniku da u roku od 3 dana od dana pravnosnažnosti rešenja preda izvršnom poveriocu zajedničko dete mal. A. Istim rešenjem, izvršnom dužniku je izrečena novčana kazna u iznosu od 30.000,00 dinara, koja će se od izvršnog dužnika naplatiti ukoliko u ostavljenom roku ne preda izvršnom poveriocu mal. A.
Rešenjem I. 89/09 od 24. septembra 2009. godine dopunjeno je rešenje istog suda od 21. septembra 2009. godine tako što su određeni troškovi izvršenja u ukupnom iznosu od 7.900,00 dinara.
Sud je podnescima od 5. oktobra 2009. godine i 17. novembra 2009. godine zatražio od punomoćnika poverioca da dostavi tačnu adresu kako poverioca, tako i dužnika, budući da sud nije mogao dostaviti dužniku prvostepeno rešenje na adresu koju je naveo poverilac, odnosno da bi sud obezbedio prisustvo poverioca koje bi bilo neophodno ukoliko bi došlo do prinudnog sprovođenja.
Sud je više puta pokušao da na označenu adresu dostavi izvršnom dužniku rešenje o izvršenju, ali je uvidom u povratnice konstatovano da se pismeni otpravak rešenja vraćao, jer dužnik nije tražio pošiljku.
Punomoćnik izvršnog poverioca je podneskom od 3. decembra 2009. godine obavestio sud da je dužnik uredno pozvan na pretres pred istim sudom u predmetu K. 18/09, te da mu se tada može uručiti rešenje o izvršenju, a kako bi se sprovelo izvršenje.
Sud je preko Ministarstva pravde, putem zamolnice, pokušao da izvršnom poveriocu i izvršnom dužniku dostavi, pored ostalog, rešenje o izvršenju I. 89/09 od 21. septembra 2009. godine, a dokazi o izvršenoj dostavi i udovoljenoj zamolnici su sudu dostavljeni od strane Ministarstva pravde 11. juna 2010. godine.
Izvršni dužnik je 7. maja 2010. godine izjavio žalbu protiv rešenja o izvršenju I. 89/09 od 21. septembra 2009. godine, na koju žalbu se podnositeljka ustavne žalbe kao izvršni poverilac izjasnila podneskom od 19. maja 2010. godine.
Odlučujući o žalbi izvršnog dužnika, Viši sud u Požarevcu je 7. juna 2010. godine doneo rešenje Gž. 826/10 kojim je spise predmeta vratio prvostepenom sudu radi otklanjanja procesnog nedostatka. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno da konstatacija suda da je rešenje upućeno diplomatskim putem izvršnom dužniku, ne znači da je isti rešenje primio, te da je, osim toga, vreme prijema pismena relevantno i za ocenu blagovremenosti izjavljenog pravnog leka. Dalje je istaknuto da je prvostepeni sud, u smislu člana 18. Zakona o izvršnom postupku, dužan da održi ročište i pročita dokaze koji su dostavljeni uz žalbu i koje je izvršni poverilac dostavio sudu, a koji se odnose na krivični postupka koji se vodi protiv dužnika i parnični postupak koji se vodi radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava. U obrazloženju je navedeno i da je reč o sporu izuzetno hitne prirode, te da je potrebno da prvostepeni sud sve ukazane procesne radnje izvede u što kraćem roku, a da se pozivanje izvršnog dužnika, koji prema stanju u spisima predmeta nema punomoćnika, može izvršiti u skladu sa Haškom konvencijom o dostavljanju u inostranstvu sudskih i vansudskih akata u građanskim i trgovačkim stvarima, koja je stupila na snagu u odnosu na Srbiju 13. maja 2010. godine.
Podneskom od 7. jula 2010. godine, punomoćnik poverioca je tražio da sud ubrza rad na predmetu.
Sud je preko Ministarstva pravde, putem zamolnice od 12. jula 2010. godine, pokušao da izvršnom dužniku dostavi rešenje i poziv za ročište zakazano za 2. septembar 2010. godine.
Podneskom od 17. avgusta 2010. godine, punomoćnik poverioca je tražio da sud ubrza rad na predmetu i ukazao na rokove i potrebu hitnog postupanja, garantovanih Porodičnim zakonom i Evropskom konvencijom.
Na ročište zakazano za 2. septembar 2010. godine nije pristupio izvršni dužnik. Određeno je da se dostava dužniku izvrši i redovnim putem i preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Srbije u Švajcarskoj.
Izvršni dužnik je 3. novembra 2010. godine postavio punomoćnika za zastupanje u spornom izvršnom postupku.
Nakon ročišta održanog 4. novembra 2010. godine, sud je dostavio spise predmeta Višem sudu u Požarevcu radi odlučivanja o žalbi izvršnog dužnika.
Viši sud u Požarevcu je 6. decembra 2010. godine doneo rešenje Gž. 1551/10 kojim je ukinuo rešenje Opštinskog suda u Žabarima I. 89/09 od 21. septembra 2009. godine, koje je dopunjeno rešenjem istog suda od 24. septembra 2009. godine, obustavio postupak izvršenja određen tim rešenjem i ukinuo sve sprovedene radnje. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno da je prvostepeni sud pogrešno primenio član 49. stav 2. Zakona o izvršnom postupku, jer je postupao po neurednom predlogu. Dalje je navedeno da je u konkretnom slučaju, uz predlog za izvršenje priložena neoverena kopija presude Opštinskog suda u Žabarima P. 392/05 od 8. septembra 2005. godine, te da kako je predlog za izvršenje sastavio advokat, nije bilo mesta da se stranka pozove da uredi predlog za izvršenje.
Izvršni poverilac je 24. januara 2011. godine izjavio reviziju protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž. 1551/10 od 6. decembra 2010. godine. Odlučujući o izjavljenoj reviziji, Vrhovni kasacioni sud je 1. marta 2011. godine doneo rešenje Rev. 190/11 kojim je navedenu reviziju odbacio kao nedozvoljenu. Dopisom Gt. 1260/11 od 16. novembra, Republički javni tužilac je obavestio sud da nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti u predmetnom postupku izvršenja.
3.3. Činjenice i okolnosti koje se odnose na krivični postupak K. 18/09 (sada K. 776/10)
Opštinsko javno tužilaštvo u Žabarima je 20. maja 2007. godine podnelo Opštinskom sudu u Žabarima predlog za preduzimanje određenih istražnih radnji Kt. 331/07. Podnositljeka ustavne žalbe je saslušana pred istražnim sudijom dana 18. juna 2007. godine.
Opštinsko javno tužilaštvo u Žabarima je 20. avgusta 2008. godine podnelo Opštinskom sudu u Žabarima predlog za preduzimanje određenih istražnih radnji Kt. 331/07, u kome je zatraženo da se ponovo sasluša svedok – oštećena Jelica Ilić. Podnositeljka ustavne žalbe je saslušana pred istražnim sudijom dana 17. oktobra 2008. godine
Opštinsko javno tužilaštvo u Žabarima je 27. januara 2009. godine podnelo Opštinskom sudu u Žabarima optužni predlog Kt. 331/07 protiv Kristiana Ilića zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika.
Sud je van glavnog pretresa 15. maja 2009. godine saslušao svedoka oštećenu Jelicu Ilić, kojom prilikom se pridružila krivičnom gonjenju i istakla imovinsko-pravni zahtev.
U dosadašnjem toku postupka, sud je zakazao 19 pretresa, ali većina nije održana zbog nepostojanja pretpostavki za održavanje pretresa, odnosno jer sud nije mogao da izvrši urednu dostavu poziva za glavni pretres. Takođe, predstavnici OJT i pored urednih poziva, nisu pristupali pretresima. Pretres zakazan za 18. decembar 2010. godine nije održan zbog štrajka pravosudne administracije, a pretres zakazan za 13. decembar 2010. godine nije održan, jer nisu združeni traženi spisi predmeta istog suda P. 365/10 (vidi: 3.1.). Okrivljeni je saslušan na pretresu održanom 26. oktobra 2009. godine, nakon čega je otpočeo dokazni postupak u kom su saslušana četiri svedoka i naloženo grafološko veštačenje na okolnost verodostojnosti potpisa oštećene datog na punomoćju od 5. avgusta 2008. godine. Navedeno veštačenje je povereno 3. juna 2011. godine Zavodu za sudska veštačenja u Novom Sadu, koji je tek nakon tri urgencije suda, dana 18. oktobra 2011. godine obavestio sud da nije u mogućnosti da angažuje spoljne saradnike, odnosno da ne može sprovesti određeno veštačenje. Sud je nakon toga odredio grafološko veštačenje od strane novog veštaka, koji je svoj nalaz dostavio sudu 9. januara 2012. godine. Sud je pretres zakazao za 8. jun 2012. godine.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbama člana 65. Ustava je utvrđeno da roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu, i u tome su ravnopravni (stav 1.) i da sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograničena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom (stav 2.). Odredbom člana 66. stav 1. Ustava je utvrđeno da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom.
Odredbom člana 8. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija) je, pored ostalog, utvrđeno da svako ima pravo na poštovanje svog porodičnog života (stav 1.) i da se javne vlasti neće mešati u vršenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih (stav 2.).
Odredbama Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/05) propisano je: da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta (član 6. stav 1.); da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta (član 67.); da je postupak u vezi sa porodičnim odnosima hitan ako se odnosi na dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo (član 204. stav 1.).
Odredbom člana 49. stav 2. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) je bilo propisano da je uz predlog za izvršenje, izvršni poverilac dužan da priloži izvršnu ili verodostojnu ispravu u originalu ili overenoj kopiji i druge isprave kada je to ovim zakonom predviđeno. Odredbom člana 224. stav 1. Zakona o izvršnom postupku bilo je propisano da prilikom sprovođenja izvršenja sud posebno vodi računa o potrebi da se u najvećoj meri zaštiti interes deteta.
Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) je bilo propisano: da sud odlučuje koje će činjenice uzeti kao dokazane po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka (član 8.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.). Ovakve odredbe su propisane i važećim Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11).
5.1. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeni parnični postupak koji je vođen pred Opštinskim sudom u Žabarima u predmetu P. 237/06, a koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima u predmetu P. 1469/10, Ustavni sud ukazuje na svoj stav da se pri ocenjivanju da li je vremenski rok za odlučivanje sudova o pravima i obavezama stranaka razuman, u svakom konkretnom slučaju, pored same dužine trajanja postupka, mora ceniti i složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje sudova, kao i značaj prava o kome se raspravljalo u spornom parničnom postupku. S tim u vezi, Ustavni sud naglašava da je u predmetima koji se tiču građanskog statusa nekog lica potrebno da sudovi i drugi državni organi pokažu posebnu odgovornost u postupanju, s obzirom na moguće posledice koje dužina postupka može imati, pre svega u pogledu uživanja prava na porodični život (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu VAM protiv Srbije, broj predstavke 39177/05, od 20. februara 2007. godine, stav 99.).
Kada je reč o dužini trajanja osporenog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 10. avgusta 2006. godine, da je u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe postupak otpočeo 30. novembra 2006. godine, te da sporni postupak još uvek nije pravnosnažno okončan.
Ustavni sud je utvrdio da je u prvoj fazi osporeni parnični postupak vođen po predlogu za ponavljanje postupka koji je izjavila podnositeljka ustavne žalbe 30. novembra 2006. godine, a koji je okončan 8. aprila 2009. godine, usvajanjem predloga za ponavljanje postupka i ukidanjem sporne pravnosnažne presude od 6. oktobra 2006. godine. Ustavni sud je utvrdio da je u ovoj fazi postupka prvostepeni sud saslušao stranke i svedoke i odredio veštačenje na okolnost autentičnosti potpisa podnositeljke na spornom punomoćju. Ustavni sud je dalje utvrdio da je u nastavku postupka sud raspravljao o osnovanosti zahteva tužioca za promenu odluke o vršenju roditeljskog prava. U toj fazi postupka, prvostepeni sud je saslušao stranke i predložene svedoke, i naložio Centru za socijalni rad i Institutu za mentalno zdravlje dostavljanje mišljenja o traženoj promeni odluke o vršenju roditeljskog prava. Prvostepeni sud je nakon sprovedenog dokaznog postupka 16. avgusta 2010. godine doneo presudu P. 365/10, koja je 19. oktobra 2010. godine ukinuta rešenjem drugostepenog suda Gž. 727/10. Nakon ponovno sprovedenog dokaznog postupka, prvostepeni sud je 3. maja 2010. godine doneo presudu P. 1649/10. Po oceni Ustavnog suda, navedeno nesumnjivo ukazuje da je u konkretnom slučaju bilo relativno složenih, pre svega, činjeničnih, ali i pravnih pitanja.
Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud je i u ovom ustavnosudskom postupku konstatovao da je osnovna dužnost suda da obezbedi da se izbegne nepotrebno odugovlačenje i da se preduzimaju one radnje u postupku koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je u i fazi odlučivanja o predlogu za ponavljanje postupka i na glavnoj raspravi, sud redovno zakazivao ročišta, ali da veći broj ročišta nije održan, jer strankama nije mogao biti uručen poziv za glavnu raspravu, odnosno jer se stranke nisu odazivale pozivu suda. Po oceni Ustavnog suda, na dinamiku zakazivanja ročišta i delimično na postupanje suda je bitno uticala okolnost da stranke, kao i mal. A. žive i rade u inostranstvu, te da je sud imao teškoće prilikom dostave poziva za raspravu. Ustavni sud dalje konstatuje da je sporni postupak po svojoj prirodi izuzetno osetljiv, te da je za odlučivanje suda od izuzetnog značaja bilo izjašnjenje svake od strana u postupku, kao i mal. A, ali da je upravo zbog činjenice da stranke žive u inostranstvu, te da nisu redovno, neposredno i lično, učestvovale u postupku, sud morao uzeti u obzir i načelo hitnosti u ovakvoj vrsti spora, koje, pre svega, služi radi zaštite najboljeg interesa deteta. Ustavni sud je utvrdio i da je vraćanje predmeta na ponovni postupak, pored ostalog, i iz razloga što mišljenje nadležnog Centra za socijalni rad nije sadržalo predlog o poveravanju mal. deteta, ukazuje na propust suda, a što je za posledicu imalo produženo trajanje spornog postupka. Takođe, Ustavni sud je konstatovao da dva ročišta za glavnu raspravu nisu održana, jer su spisi spornog predmeta bili više od šest meseci združeni spisima krivičnog predmeta u postupku koji se vodi protiv oca mal. A, bivšeg supruga podnositeljke ustavne žalbe.
Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka nije redovno prisustvovala ročištima, te da je sud imao izvesnih problema prilikom dostavljanja poziva za glavnu raspravu. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da više ročišta nije održano, jer se podnositeljka nije odazivala pozivu suda, odnosno, jer je njen punomoćnik tražio odlaganja.
Ustavni sud je dalje ocenio da na strani podnositeljke ustavne žalbe nesporno postoji izuzetan značaj da se pitanje eventualne promene odluke o vršenju roditeljskog prava raspravi u što kraćem roku.
Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudu u Žabarima u predmetu P. 237/06, a koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima u predmetu P. 1469/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.
Ocenjujući osnovanost navoda o povredi prava iz člana 65. stav 1. Ustava i člana 8. Evropske konvencije u odnosu na osporeni parnični postupak P. 237/06, sada P. 1469/10, Ustavni sud je konstatovao da je ustavno pravo roditelja da se stara o detetu, odnosno da ga izdržava, vaspitava i obrazuje, izvedeno iz dužnosti roditelja da se o detetu stara, te da roditeljsko pravo postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. Ustavni sud je dalje konstatovao da prema relevantnim načelima iz prakse Evropskog suda za ljudska prava, uzajamno uživanje roditelja i deteta u međusobnom kontaktu predstavlja suštinski element porodičnog života u smislu člana 8. Evropske konvencije (videti: presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Monory protiv Rumunije, broj predstavke 71099/01, od 5. aprila 2005. godine, stav 70. i presudu u predmetu VAM protiv Srbije, stav 130.). Takođe, iz odredaba člana 8. Evropske konvencije proističe da ove odredbe prvenstveno pružaju pojedincu zaštitu od arbitrernog mešanja od strane javnih vlasti, stvarajući za državu negativne obaveze, ali da poštovanje ovog prava podrazumeva i neke pozitivne obaveze države usmerene na usvajanje mera kojima će se obezbediti i osigurati poštovanje porodičnog života, čak i u sferi odnosa između pojedinaca. Ustavni sud posebno ukazuje da ova pozitivna obaveza države u predmetima koji se tiču vršenja roditeljskog prava, za roditelje u suštini znači da će država preduzeti sve mere kako bi se roditelj(i) ponovo spojili sa decom, odnosno obavezu da, uz uvažavanje posebnih okolnosti svakog konkretnog slučaja, takva spajanja omoguće, pored ostalog i u razumnom roku (videti: presudu u predmetu VAM protiv Srbije, st. 132. i 133.).
Uvažavajući osetljivost i hitnost spornog postupka i naročiti značaj koji on ima za podnositeljsku, kao roditelja, s jedne strane, ali i prethodno utvrđeni doprinos podnositeljke dužem trajanju postupka, kao i činjenicu da su stranke u spornom postupku „teže“ dostupne sudu, Ustavni sud je utvrdio da dosadašnje trajanje spornog parničnog postupka, te činjenica da postupak još uvek nije okončan, samo po sebi, predstavlja povredu prava iz člana 65. stav 1. Ustava i člana 8. Evropske konvencije.
Stoga je Ustavni sud utvrdio da je u osporenom parničnom postupku povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe kao roditelja zajemčeno odredbom člana 65. stav 1. Ustava i pravo na poštovanje porodičnog života zajemčeno odredbama člana 8. Evropske konvencije, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.
Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom i Evropskom konvencijom zajemčenih prava, otklone nalaganjem Osnovnom sudu u Požarevcu - Sudskoj jedinici u Žabarima, da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak P. 1469/10 okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 4. izreke.
5.2. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustav u odnosu na osporeni izvršni postupak koji je vođen pred Opštinskim sudom u Žabarima u predmetu I. 89/09, Ustavni sud je konstatovao da se, prema dosadašnjoj praksi Suda, odredba člana 32. stav 1. Ustava primenjuje i na postupke u kojima se izvršava pravnosnažna sudska odluka. S tim u vezi, Ustavni sud je podseća na svoj stav da je, bez obzira na činjenicu da se izvršenje sprovodi protiv privatnog lica, na sudu i drugim nadležnim organima da preduzmu sve neophodne korake da se izvrši pravosnažna sudska presuda, da je obaveza suda da osigura delotvorno učešće svih nadležnih organa, te da propust suda da to učini nije u skladu sa garancijama sadržanim u članu 32. stav 1. Ustava (videti: uz odgovarajuće izmene, u kontekstu vršenja roditeljskog prava nad detetom, presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Pini i drugi protiv Rumunije, br. 78028/01 i 78030/01, od 22. juna 2004. godine, st. 174 – 189, presudu u predmetu Damnjanović protiv Srbije od 18. novembra 2008. godine, broj 5222/07, st. 67. i 68, presudu u predmetu Felbab protiv Srbije od 14. aprila 2009. godine, broj 14011/07, st. 61. i 62. i presudu u predmetu Krivošej protiv Srbije od 13. aprila 2010. godine, broj 42559/09, st. 45. i 46.).
Ustavni sud je imao u vidu i da ocena o razumnom trajanju svakog sudskog postupka, pa i izvršnog postupka, zavisi od već navedena četiri činioca.
Primenjujući izrečeno na konkretan slučaj, Ustavni sud je konstatovao da je postupak izvršenja pravnosnažne presude Opštinskog suda u Žabarima P. 392/05 od 8. septembra 2005. godine, kojom je mal. A. poveren podnositeljki ustavne žalbe na negu, čuvanje, vaspitanje i izdržavanje, započeo 17. septembra 2009. godine, te da osporeni izvršni postupak okončan 6. decembra 2010. godine, donošenjem rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž. 1551/10 o obustavi izvršenja. Ustavni sud je utvrdio da je navedenim rešenjem, drugostepeni sud izvršni postupak obustavio, jer je ocenio da je prvostepeni sud odredio izvršenje na osnovu neurednog predloga za izvršenje, odnosno da je uz predlog za izvršenje, podnositeljka koju je zastupao advokat, priložila neoverenu kopiju presude čije se izvršenje tražilo.
Ustavni sud primećuje da su do donošenja rešenja o obustavi postupka, i prvostepeni i drugostepeni sud postupali tako što su zakazivali ročišta i preduzimali određene radnje, odnosno tako što su odlučivali o žalbi izvršnog dužnika. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da prilikom odlučivanja o žalbi izvršnog dužnika, Viši sud u Požarevcu nije u rešenju Gž. 826/10 od 7. juna 2010. godine cenio urednost predloga za izvršenje, već da je to učinio nakon šest meseci, kada je ponovo odlučivao o žalbi izvršnog dužnika i kada je doneo navedeno rešenje o obustavi postupka. Takođe, Ustavni sud primećuje da je, kao i u slučaju osporenog parničnog postupka, postojao problem u dostavi akata i poziva strankama, te da je dostava vršena preko nadležnih ministarstava i diplomatsko- konzularnih predstavništva Srbije.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u osporenom izvršnom postupku povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Ovakva ocena Ustavnog suda se posebno zasniva na osetljivosti konkretnog postupka i zahteva za hitnim postupanjem sudova, ali i činjenice da je sporni izvršni postupak okončan nakon godinu dana i šest meseci, donošenjem rešenja o obustavi postupka zbog neurednosti predloga za izvršenje.
Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudu u Žabarima u predmetu I. 89/09, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u tački 2. izreke.
Ocenjujući osnovanost navoda o povredi prava iz člana 65. stav 1. Ustava i člana 8. Evropske konvencije u odnosu na osporeni izvršni postupak I. 89/09, Ustavni sud je konstatovao da se prethodno navedena relevantna načela koja se odnose na zaštitu prava iz člana 65. stav 1. Ustava i člana 8. Evropske konvencije primenjuju i na osporeni izvršni postupak. Stoga Ustavni sud nije posebno cenio osnovanost ovih navoda, već je utvrdio da dužina trajanja spornog izvršnog postupka, te činjenica da je okončan obustavom postupka iz procesnog razloga koji je postojao i u vreme podnošenja predloga za dozvolu izvršenja, takođe predstavlja povredu prava iz člana 65. stav 1. Ustava i člana 8. Evropske konvencije, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u drugom delu tačke 2. izreke.
5.3. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporeni krivični postupak koji je vođen pred Opštinskim sudom u Žabarima u predmetu. K. 18/09, a koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima, u predmetu K. 776/10, Ustavni sud ukazuje na to da se u krivičnom postupku, pre svega, odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se tom licu stavljaju na teret, što znači i da se garancije prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku prvenstveno jemče okrivljenom licu.
Ustavni sud, s tim u vezi, ukazuje i na praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji je utvrdio da se pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje je sadržinski identično pravu iz člana 32. Ustava, može jemčiti i oštećenom kao tužiocu ili privatnom tužiocu, ali samo od trenutka kada je on istakao svoj imovinsko-pravni zahtev u krivičnom postupku (videti, umesto svih drugih, odluku u predmetu Boris Stojanovski protiv BJR Makedonije, od 6. maja 2010. godine, aplikacija broj 41916/04, stav 40.).
U sprovedenom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka ustavne žalbe istakla povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji se vodi protiv okrivljenog Kristiana Ilića, te da se Ustavnom sudu obraća u svojstvu oštećene. Takođe, Ustavni sud je utvrdio i da je u osporenom krivičnom postupku podnositeljka ustavne žalbe na saslušanju van glavnog pretresa od 15. maja 2009. godine, podnela predlog za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva.
Imajuću u vidu navedeno, kao i specifične okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud je ocenio da se u osporenom krivičnom postupku može odlučivati i o „pravima i obavezama“ podnositeljke ustavne žalbe iz člana 32. stav 1. Ustava, te da stoga podnositeljka može tvrditi da joj je u osporenom krivičnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Polazeći od prethodno navedenih kriterijuma koji su od značaja za ocenu postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da osporeni krivični postupak traje više od pet godina, ta da još uvek nije doneta prvostepena presuda. Ustavni sud je dalje utvrdio da je predmetni krivični postupak iziskivao izvođenje većeg broja dokaza, posebno određivanje grafološkog veštačenja na okolnost autentičnosti spornog potpisa podnositeljke ustavne žalbe, a što, po oceni Ustavnog suda, može ukazati na relativnu složenost činjeničnih i pravih pitanja. Kao i u slučaju spornog parničnog i izvršnog postupka, sud je redovno zakazivao glavni pretres, ali veći broj puta pretres nije održan, jer sud nije mogao da izvrši urednu dostavu poziva za okrivljenog, niti uspeo da obezbedi prisustvo okrivljenog i predstavnika optužbe. Sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela dužem trajanju postupka, te da se u osporenim krivičnom postupku posredno odlučuje o njenom vršenju roditeljskog prava nad mal. detetom.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u osporenom krivičnom postupku povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, garantovano odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud još jednom ponavlja da se zaštita prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava prvenstveno garantuje okrivljenom, ali da se ovakva ocena Ustavnog suda u konkretnom slučaju zasniva na činjenici da je podnositeljka podnela predlog za ostvarivanje imovinsko pravnog zahteva, kao i na okolnostima konkretnog slučaja, posebno povezanosti osporenog krivičnog postupka sa osporenim parničnim postupkom.
Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudu u Žabarima u predmetu K.18/09, a koji se sada vodi pred Osnovom sudom u Požarevcu - Sudska jedinica u Žabarima u predmetu K. 776/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u tački 3. izreke.
Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom garantovanog prava na suđenje u razumnom roku, otklone nalaganjem Osnovnom sudu u Požarevcu - Sudskoj jedinici u Žabarima, da preduzme sve neophodne mere kako bi se krivični postupak K. 776/10 okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 5. izreke.
Ocenjujući osnovanost navoda o povredi prava iz člana 65. stav 1. Ustava i člana 8. Evropske konvencije u odnosu na osporeni krivični postupak K. 776/10, Ustavni sud je konstatovao da sud u osporenom krivičnom postupku, pre svega, odlučuje o optužbama koje su Kristianu Iliću stavljene na teret, te da u konkretnom slučaju, uz uvažavanje značaja koji sporni krivični postupak ima za podnositeljku ustavne žalbe, krivični sud ne odlučuje o njenim „pravima i obavezama“ koji bi se mogi dovesti u vezu sa sadržinom prava iz člana 65. stav 1. Ustava i člana 8. Evropske konvencije.
Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 3. izreke.
U vezi tvrdnje podnositeljke o povredi prava iz člana 66. Ustava, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži konkretne razloge i navode o povredi ovog prava, te da formalno pozivanje na pravo garantovano Ustavom ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.
6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 5. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđenih povreda prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.
Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava i dužnosti roditelja i prava na poštovanje porodičnog života, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja osporenih postupka, kao i značaj prava o kome su sudovi odlučivali, te da, po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povrede prava koje je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.
7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/07, 27/07 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević