Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti izvršenja pravnosnažne presude protiv dužnika sa društvenim kapitalom. Određuje se pravo na naknadu materijalne štete u visini dosuđenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5263/2016
28.06.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. P . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. juna 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. P . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9415/2010 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1070/08) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1070/08 od 4. avgusta 2008. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. P . iz Čačka podne o je Ustavnom sudu, 5. jula 2016. godine, preko punomoćnika D. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4(I). 319/15 od 25. januara 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 400/16 od 25. februara 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu P1. 1196/02 i izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9415/2010 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1070/08). Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne, kao i materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1070/08 od 4. avgusta 2008. godine.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da osporeni izvršni postupak još uvek nije okončan; da nadležni sudovi u osporenim rešenjima nisu cenili i trajanje parničnog postupka koji je prethodio izvršnom, iako oni predstavljaju jednu celinu; da dosuđenim iznosom naknade nematerijalne štete nisu otklonjene posledice utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, te da dosuđeni iznos nije u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, kao ni Ustavnog suda.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podne o je 28. jula 2008. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD „F.“ iz Čačka i drugih povezanih preduzeća. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P1. 1196/02 od 29 . maja 2008. godine, kojom je obavezan tuženi AD „F.“ iz Čačka da tužiocu N. P . na ime razlike između pripadajuće i isplaćene zarade isplate određeni novčani iznos.

Opštinski sud u Čačku je rešenjem I. 1070/08 od 4. avgusta 2008. godine usvojio predlog za izvršenje.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4(I). 319/15 od 25. januara 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno je da mu je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9415/2010, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni p ostupak okonča u najkraćem roku; u stavu tre ćem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđe nje u razumnom roku u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti. U stavu četvrtom izreke zahtev predlagača da mu se isplati iznos naknade preko d osuđenog do traženog iznosa od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti , je odbijen kao neosnovan . Predlagač je protiv navedenog rešenja izjav io žalbu.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 400/16 od 25. februara 2016. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnosi oca ustavne žalbe utvrđeno pravnosnažnom presudom, a protiv dužnika AD „F.“ iz Čačka i drugih povezanih preduzeća, koji ima ju pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju , preds tavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke, prvi deo.

Razmatrajući zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1070/08 od 4. avgusta 2008. godine, Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog pravnosnažnom presudom (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosi oca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1070/08 od 4. avgusta 2008. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u iz vršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 9415/2010 (ranije predmet Opštinskog suda I. 1070/08), Ustavni sud ističe da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), u pravni sistem Republike Srbije uvedeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava u postupcima koji su još uvek u toku , pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovog suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu pravnosnažno okončani. Pored toga, Ustavni sud je utvrdio da su u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnosi oca odlučivali redovni sudovi upravo osporenim rešenjima.

Razmatrajući ustavnu žalbu podnosioca u delu u kojem su osporena rešenja Višeg suda u Čačku R4(I). 319/15 od 25. januara 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 400/16 od 25. februara 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ima o i iskoristio pravno sredstvo u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da je osporenim rešenjima odlučivano o njegovom zahtevu u dva stepena. Ustavni sud ukazuje da se pravom na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova.

Ustavni sud, zatim, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost dosuđivanja/isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosi oca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosi oca. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnosi ocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocu dosudio materijalnu štetu čime je suštinski dobi o potpuno obeštećenje.

U odnosu na navod ustavne žalbe da osporenim rešenjima nadležni sudovi nisu cenili i trajanje parničnog postupka u kome je doneta presuda na osnovu koje je podnosilac potom pokrenuo izvršni postupak, Ustavni sud smatra da eventualni propust sudova da detaljno cene i trajanje parničnog postupka koji je prethodio izvršnom, nije takvog karaktera da bi mogao da dovede do povrede prava podnosioca na pravično suđenje, imajući u vidu navedeno o osnovnoj svrsi zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, te posebno činjenicu da je stavom drugim rešenja Višeg suda u Čačku R4(I). 319/15 od 25. januara 2016. godine upravo i naloženo nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda ustavnih prava, već da se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita osporene odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tački 1. izreke.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti