Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu L. G. protiv rešenja kojim je njegova žalba odbačena kao nedozvoljena. Sud je zaključio da su svi žalbeni navodi već razmotreni povodom identične žalbe koju je izjavio njegov branilac, čime je pravo na pravno sredstvo suštinski ostvareno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5263/2021
16.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća, i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, Maja Popović i dr Milan Rapajić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi L. G. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. aprila 2026. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba L. G. izjavljena protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda Prž. 1923/21 od 26. februara 2021. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. L. G. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 19. aprila 2021. godine, preko punomoćnika A. J, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda Prž. 1923/21 od 26. februara 2021. godine, zbog povrede prava iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da je „podnosilac imao pravo da u roku od osam dana od dana 18. januara 2021. godine, odnosno dana prijema presude od strane njegovog branioca, izjavi žalbu protiv prvostepene presude i koristio se tim pravom kada je dana 26. januara 2021. godine istu i izjavio. Rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 1923/21 od 26. februara 2021. godine, grubo je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, jer je njegova žalba odbačena kao nedozvoljena, iako nije bilo osnova za donošenje takvog rešenja“.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava, zatim da poništi osporeno rešenje, te da odredi naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, uvidom u spise predmeta Pr. 100154/19 Prekršajnog suda u Beogradu, kao i iz navoda ustavne žalbe, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 100154/19 od 14. septembra 2020. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen odgovornim da je učinio prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 110.000 dinara. Takođe, podnosiocu je izrečena i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od osam meseci, kao i 14 kaznenih poena. U pouci o pravnom leku je navedeno da se „protiv ove presude može u roku od osam dana od dana prijema iste izjaviti žalba Prekršajnom apelacionom sudu u Beogradu, a preko ovog suda na adresu Ustanička broj 14. Žalba se taksira sudskim taksenim markama u iznosu od 900,00 dinara, koje moraju biti zalepljene na podnesku žalbe“. U dostavnoj naredbi je konstatovano da se presuda dostavi braniocu okrivljenog, kao i podnosiocu zahteva.

Branilac podnosioca – advokat A. J. je 18. januara 2021. godine primio presudu Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 100154/19 od 14. septembra 2020. godine, a žalbu je izjavio 26. januara 2021 godine.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda Prž. 1923/21 od 1. februara 2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a presuda Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 100154/19 od 14. septembra 2020. godine je potvrđena.

Podnosilac ustavne žalbe je 26. januara 2021. godine uložio žalbu protiv presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 100154/19 od 14. septembra 2020. godine.

Osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 1923/21 od 26. februara 2021. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba okrivljenog L. G. izjavljena protiv presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr. 100154/19 od 14. septembra 2020. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „kako pravo na žalbu strankama u postupku nije dato da bi se zloupotrebljavalo i kako je u konkretnom slučaju o žalbi okrivljenog već pravnosnažno rešeno 1. februara 2021. godine, nova žalba okrivljenog predata istog datuma kada i žalba branioca okrivljenog i identične sadržine kao i žalba o kojoj je rešavano, očigledno svesno poslata iz inostranstva kako bi što kasnije prispela na razmatranje, ne može biti dopuštena. Žalba prema tome ne ispunjava treći uslov predviđen odredbama člana 271. Zakona o prekršajima da bi uopšte bila razmatrana – iako prvobitno dozvoljena, zbog odlučivanja o drugoj žalbi okrivljenog žalba je karakter dopuštenosti izgubila i zbog toga je odbačena“.

4. Članom 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16, 98/16 – Odluka US, 91/19 i 91/19 – dr. zakon), između ostalog, je propisano: da ako okrivljeni ima branioca, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu dostaviće se samo braniocu, a ako ih ima više samo jednom od njih i time se dostavljanje okrviljenom smatra izvršenim (član 161. stav 1.); da se protiv presude i rešenja prekršajnog suda može izjaviti žalba drugostepenom prekršajnom sudu, kao i da se žalba predaje sudu koji je doneo prvostepenu odluku (član 258. stav 1.); da se žalba podnosi u roku od osam dana od dana dostavljanja presude ili rešenja (član 258. stav 2.); da rok za žalbu teče od dana kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca od dana kada je njemu dostavljen prepis presude (član 259. stav 4.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na pravno sredstvo osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 1923/21 od 26. februara 2021. godine. Pri tome navodi da je „podnosilac imao pravo da u roku od osam dana od dana 18. januara 2021. godine, odnosno dana prijema presude od strane njegovog branioca, izjavi žalbu protiv prvostepene presude i koristio se tim pravom kada je dana 26. januara 2021. godine istu i izjavio. Rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 1923/21 od 26. februara 2021. godine, grubo je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, jer je njegova žalba odbačena kao nedozvoljena, iako nije bilo osnova za donošenje takvog rešenja“.

Ustavni sud smatra da odbacivanjem kao nedozvoljene žalbe podnosioca nije došlo do povrede prava na pravno sredstvo u konkretnom slučaju. Naime, Ustavni sud je uvidom u žalbe L. G. i njegovog branioca – advokata A. J, ustanovio da su one identične, te da su svi žalbeni navodi detaljno i jasno, na ustavnopravno prihvatljiv način, razmotreni od strane drugostepenog suda u presudi Prekršajnog apelacionog suda Prž. 1923/21 od 1. februara 2021. godine. Kako su svi navodi žalbe branioca podnosioca – advokata A. J. razmotreni u navedenoj presudi, a ti navodi su identični sa navodima žalbe L. G, to je suštinski i sam podnosilac ostvario pravo na pravno sredstvo, uprkos činjenici da mu je žalba odbačena osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 1923/21 od 26. februara 2021. godine.

Ustavni sud konstatuje da kada okrivljeni ima branioca kao u konkretnom slučaju, sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu, dostaviće se samo braniocu, a kako je to propisano odredbom člana 161. stav 1. Zakona o prekršajima.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju, nije došlo do povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujući kao u izreci.

6. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Slični dokumenti

• Už 15215/2021: Usvajanje ustavne žalbe zbog nedostavljanja presude braniocu u prekršajnom postupku
• Už 10851/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu
• Už 14220/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na odbranu zbog saslušanja svedoka bez prisustva branioca u prekršajnom postupku
• Už 3523/2020: Odluka Ustavnog suda kojom se odbija žalba za povredu prava na suđenje u razumnom roku
• Už 6650/2021: Odluka o usvajanju ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku
• Už 13898/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 1869/2019: Odluka kojom se usvaja ustavna žalba zbog povrede prava na pristup sudu