Usvajanje ustavne žalbe i utvrđivanje povrede prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu. Propust države da namiri potraživanje podnosioca utvrđeno u stečajnom postupku protiv dužnika sa većinskim društvenim kapitalom predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5265/2015
12.10.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. D. iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. oktobra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. D. i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 83/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu St. 83/10 od 18. novembra 2010. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. D. iz Kragujevca podneo je Ustavnom sudu, 24. marta 2014. godine, preko punomoćnika N. Č, advokata iz Kragujevca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na imovinu i prava na rad, iz člana 32. stav 1. i čl. 58. i 60. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 83/10. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i zahtev za naknadu troškova ustavnosudskog postupka. Ustavna žalba bila je zavedena pod brojem Už-2653/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležan redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu R. D. ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 1599/15 od 2. jula 2015. godine je usvojen zahtev predlagača R. D. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 83/10 podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Nakon pravosnažnosti navedenog rešenja, Privredni apelacioni sud je dopisom R4 St. 1599/15 od 7. avgusta 2015. godine Ustavnom sudu „vratio“ ustavnu žalbu R. D. radi donošenja odluke o povredi prava na imovinu i prava na rad. Ovaj podnesak zaveden je kao nova ustavna žalba pod novim brojem Už-5265/2015.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St. 83/10 od 13. jula 2010. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Fabrika „P.“ a.d, Kragujevac, i još uvek nije okončan.

Zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu St. 83/10 od 18. novembra 2010. godine priznato je potraživanje iz radnog odnosa R. D. iz Kragujevca u iznosu od 195.239,64 dinara na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Kragujevcu P. 94/06 od 14. juna 2006. godine i rešenja o izvršenju istog suda I. 1467/06 od 15. septembra 2006. godine.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 1599/15 od 2. jula 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača R. D. za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 83/10 predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Privrednom sudom u Kragujevcu da preduzme sve mere kako bi se navedeni stečajni postupak što pre okončao; stavom trećem izreke podnosiocu je dosuđena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 30.000,00 dinara i troškovi postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, dok je u stavu četvrtom izreke odbijen njegov zahtev za naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku još u iznosu od 270.000,00 dinara; stavom petim izreke odlučeno je da se po pravnosnažnosti rešenja spisi dostave Ustavnom sudu.

Iz dopisa Ministarstva privrede broj 023-02-00930/2017-05 od 12. maja 2017. godine proizlazi da je 21. septembra 2004. godine potpisan ugovor o prodaji 70% društvenog kapitala subjekta privatizacije DP "P." sa p.o. iz Kragujevca i istog dana overen u Prvom opštinskom sudu u Beogradu pod II Ov. 53234/04. Kako kupac društvenog kapitala nije ispunjavao obaveze preuzete Socijalnim programom, Agencija za privatizaciju je donela odluku o raskidu nevedenog ugovora 7. maja 2008. godine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe R. D. o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Kragujevcu u predmetu St. 83/10, Ustavni sud je pošao od stava da svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te da, stoga, nesprovođenje namirenja potraživanje koja su sudskim odlukama dosuđena, predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-1499/2008 od 16. jula 2009. godine).

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu da je Evropski sud u presudi Jovičić i drugi protiv Srbije, od 13. januara 2015. godine, konstatovao da je država neposredno odgovorna za dugove preduzeća pod državnom upravom, čak i kada je preduzeće radilo kao privatno lice kada je neizvršena sudska odluka postala pravnosnažna, ako je privatizacija kasnije poništena.

Imajući u vidu sve navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno u stečajnom postupku podnosioca ustavne žalbe, a protiv dužnika Fabrika „P.“ a.d, Kragujevac, koji je poslovao kao društvo sa većinskim društvenim kapitalom sve do 21. septembra 2004. godine, kada je zaključen ugovor o privatizaciji navedenog društva, a koji ugovor je naknadno raskinut, nakon čega se ovo privredno društvo ponovo nalazi pod kontrolom države, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini nasleđeno potraživanje utvrđeno sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku, a koji nije isplaćen podnosiocu (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog zaključkom Privrednog suda u Kragujevcu St. 83/10 od 18. novembra 2010. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Ustavni sud ukazuje da bi nedosuđivanje naknade materijalne štete podnosiocu ustavne žalbe bilo u direktnoj suprotnosti i sa odredbom člana 60. stav 4. Ustava, kojom je proklamovana neotuđivost prava iz radnog odnosa koju je podnosilac pokušao na prinudan način da ostvari u predmetnom stečajnom postupku.

6. Povodom zahteva podnosioca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Usvajanje ustavne žalbe i utvrđivanje povrede prava na imovinu u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti