Povreda prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na imovinu. Podnosilac nije mogao naplatiti potraživanje od dužnika u pretežnom državnom vlasništvu, čak ni u stečajnom postupku. Sud je, pozivajući se na praksu Evropskog suda, dosudio naknadu materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5266/2015
06.04.2017.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. R . iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 6. aprila 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. R . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3703/07 i u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 41/10 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno član om 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku iz tačke 1, umanjenih za iznose koji su po tim osnovama eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. R . iz Leskovca izjavio je Ustavnom sudu, 10. avgusta 2012. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i član om 58. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 3703/07 i stečajnom postupku koji se u tom momentu vodio pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 41/10. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i materijalne štete u visini iznosa utvrđenog u stečajnom postupku. Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-6619/2012.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustavnu žalbu ustupio na nadležnost redovnom sudu.

Privredni apelacioni sud je, po pravnosnažnosti rešenja tog suda R4 St. 647/14 od 17. juna 2015. godine , kojim je usvojen zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosioca ustavne žalbe , dopisom R4. St. 647 /14 od 4. avgusta 201 5. godine, Ustavnom sudu ustupio predmet radi odlučivanja o pov redi prava na imovinu podnosiocu ustavne žalbe , kao i o njegovom zahtevu za naknadu materijalne štete. Po dostavljanju, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-5266/2015.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 St. 647/14 od 17. juna 2015. godine , u stavu prvom izreke , usvojen je zahtev predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je utvrđeno da mu je u postupcima koju su vođeni pred Opštinskim sudom u Leskovcu I. 766/04 (pogrešno naveden broj umesto broja I. 3703/07) i pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 41/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Istim rešenjem, u stavu drugom izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 25.000,00 dinara , dok je, u stavu trećem izreke ovaj zahtev delim ično odbijen, a preko dosuđenog, pa do traženog iznosa. Stavom četvrtim izreke označenog rešenja određeno je da će po pravnosnažnosti tog rešenja spisi predmeta biti d ostavljeni Ustavnom sudu Republike Srbije radi odlučivanja o zahtevima predlagača, podnosioca ustavne žalbe , za utvrđivanje povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava i naknadu materijalne štete.

Iz obrazloženja označenog rešenja proizlazi da je u toku postupka Privredni apelacioni sud utvrdio da je predlagač, kao izvršni poverilac, predlogom za izvršenje od 22. oktobra 2007. godine, pokrenuo izvršni postupak protiv privrednog društva I. „M .“ a.d, Požarevac , na osnovu pravnosnažne presude Opštinskog suda u Leskovcu, radi namirenja potraživanja na ime neisplaćenih zarada, kao i da je predmetni izvršni postupak prekinut, rešenjem suda, zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom. Dalje je utvrđeno da je, rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu R4. St. 41/2010 od 8. jula 2010. godine, otvoren stečajni postupak nad privrednim društvom I . „M.“ a.d, Požarevac , te da je predlagač prijavio svoje potraživanje u stečajnom postupku, koje je, zaključkom Privrednog suda u Požarevcu St. 41/2010 od 22. novembra 2010. godine utvrđeno u ukupnom iznosu od 343.917,87 dinara. Takođe, utvrđeno je da je 19. juna 2014. godine zaključen postupak nad stečajnim dužnikom , rešenjem Privrednog suda u Požarevcu, kao i da niko od poverilaca, pa ni predlagač Nebojša Radivojević, nije namiren, jer je imovina stečajnog dužnika bila neznatne vrednosti.

Rešenje Privrednog apelacionog suda R4 St. 647/14 od 17. juna 2015. godine postalo je pravnosnažno 17. jula 2015. godine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe u delu kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava u označenim postupcima vođeni pred Opštinskim sudom u Leskovcu i Privrednim sudom u Požarevcu, Ustavni sud je, najpre, konstat ovao da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine, doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. odnosno Protokola 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda. Međutim, Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava u odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa sudskom praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja, na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i povrede prava na mirno uživanje imovine, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama .

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje utvrđeno odlukom suda u korist podnosioca ustavne žalbe, a protiv stečajnog dužnika IGM „Morava“ a.d, Požarevac, koji je bio u pretežnom državnom vlasništvu, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno g član om 58. Ustava (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už- 1499/2008 od 16. jula 20 09. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir sopstvenu praksu (videti Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine) i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu St. 41/10, umanjen og za iznose koji su po tim osnovama eventualno već isplaćeni. Naknada se, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15), isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Ustavni sud ukazuje da je povodom ustavne žalbe L.B, koji se nalazio u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnosilac ustavne žalbe N . R, doneo Odluku Už-3468/2015 od 24. novembra 2016. godine, kojom je usvojio ustavnu žalbu podnosioca L.B i utvrdio povredu prava na imovinu, te prava na naknadu materijalne štete. Takođe, Ustavni sud ukazuje da je stavove iznete u ovoj odluci izrazio i u Odluci Už-2341/2016 od 16. juna 2016. godine.

6. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu odredbe člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo, pored drugih, u Odluci Už-6 33/2011 od 8. maja 2013. godine.

7. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u stečaju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti