Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe u vezi sa utvrđivanjem zemljišta za redovnu upotrebu objekta

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu privrednog društva protiv presude Upravnog suda. Potvrđen je stav da podnosilac nema pravo na sticanje svojine bez naknade na zemljištu za redovnu upotrebu objekta, već samo pravo zakupa na delovima parcele u javnoj svojini.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „N.“ d.o.o. Beograd, sa sedištem u Beogradu, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. novembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba privrednog društva „N.“ d.o.o. Beograd izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 1 2756/14 od 25. aprila 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „N.“ d.o.o. Beograd, sa sedištem u Beogradu, preko punomoćnika J . M, advokata iz Beograda, podnelo je Ustavnom sudu , 4. jula 2016. godine, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 12756/14 od 25. aprila 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi: da se podnosilac obratio nadležnom odeljenju uprave grada Beograda zahtevom da se utvrdi zemljište za redovnu upotrebu objekta i „formira građevinska parcela“ od postojećih katastarskih parcela; da je podnosilac izjavio žalbu protiv stava 3. dispozitiva rešenja prvostepenog organa, koji je „pogrešno odlučio“ da po pravnosnažnosti tog rešenja podnosilac stiče pravo da mu se da u zakup neposrednom pogodbom građevinsko zemljište koje čine katastarske parcele od kojih je formirana građevinska parcela.

Prema navodima ustavne žalbe, podnosilac je kao vlasnik objekta na zemljištu potrebnom za redovnu upotrebu objekta, „a koje istovremeno predstavlja i katastarsku parcelu“, saglasno odredbi člana 102. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, stekao pravo svojine na tom zemljištu, bez naknade, pa je „besmisleno i bez pravnog osnova“ da zaključuje ugovor o zakupu tog zemljišta. Podnosilac, s tim u vezi, ukazuje da je pravnosnažnim rešenjem Republičkog geodetskog zavoda od 15. avgust a 2014. godine formirana nova katastarsk a parcela broj …, KO Novi Beograd, te da više nema ranije postojećih parcela br. …/16, …/18, …/19, …/21 i …/12, ali da Upravni sud nije obrazložio zbog čega smatra neosnovanim navode kojima je podnosilac na to ukazivao. Podnosilac dalje navodi da je u žalbi istakao da je prvostepeni organ „morao da prihvati kao stečeno pravo u postupku određivanja zemljišta za redovnu upotrebu i u odnosu na preostale katastarske parcele“, ali da drugostepeni organ i Upravni sud te navode nisu ocenili.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da je opisanim postupanjem nadležnih organa i Upravnog suda obesmišljen ceo postupak upisa novoformirane parcele u registar Republičkog geodetskog zavoda i ističe da je drugostepeno rešenje, čija je zakonitost ispitana osporenim aktom, neizvršivo, te da pravo zakupa parcela koje više ne postoje nije moguće.

Ustavnom žalbom se ukazuje na povredu prava na pravnu sigurnost, na „poštovanje i ujednačenu primenu sudske prakse“ i na obrazloženu odluku, kao elemenata prava na pravično suđenje.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žal be povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt , spise predmeta XXI-03 broj 35.1-6/2012 Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove, građevinsku inspekciju i urbanističku inspekciju – Sektor za građevinsko zemljište, kao i celokupnu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove, građevinsku inspekciju i urbanističku inspekciju – Sektor za građevinsko zemljište XXI-03 broj 35.1-6/2012 od 26. februara 2013. godine utvrđeno je: da zemljište za redovnu upotrebu objekta u ulici B. broj 56a čini zemljište pod zgradom i drugim objektom površine 1395 m2, zemljište uz zgradu – objekat površine 1015 m2, postojeće k.p. broj …/12 ukupne površine 2.410 m2 i zemljište uz zgradu – objekat postojećih k.p. br. …/16 površine 1 m2, …/18 površine 9 m2, …/19 površine 454 m2 i …/21 površine 301 m2, sve upisane u list nepokretnosti broj 343, KO Novi Beograd, od kojih se u istim granicama i u istoj površini formira građevinska parcela ukupne površine 3.175 m2, obeležena na osnovu urbanističkog projekta za preparcelaciju kp. br. …/1, …/12 i …/13 i formiranja GP 1 i GP 2 u potcelini „ …“ bloka …u Novom Beogradu, potvrđen od strane Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda 31. avgusta 200 5. godine i u skladu sa uverenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Novi Beograd od 5. decembra 2011. godine (stav 1. dispozitiva); da je ovo rešenje, po pravnosnažnosti, osnov za provođenje promene u katastarskom operatu Republičkog geodetskog zavoda – formiranje građevinske parcele, koju čine k.p. br. …/12, …/16, …/18, …/19 i …/21, ukupne površine 3.175 m2 (stav 2. dispozitiva); da po pravnosnažnosti ovog rešenja podnosilac stiče pravo zakupa neposrednom pogodbom građevinskog zemljišta u ukupnoj površini od 765 m2, i to k.p. br. …/16, …/18, …/19 i …/21 (stav 3. dispozitiva). Prvostepeni organ je konstatovao da je podnosilac ustavne žalbe 31. januara 2012. godine podneo zahtev tom organu da utvrdi zemljište za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele od k.p. br. …/12, …/16, …/18, …/19 i …/21; da je rešenjem Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove od 15. marta 2004. godine izdato konzorcijumu „E .“ a.d. Beograd i građevinskom preduzeću „N.“ a.d. Beograd odobrenje za izgradnju poslovno-uslužnog objekta površine 6.774,17 m2, na k.p. broj …/12, KO Novi Beograd, formiranoj od dela k.p. broj …/1; da su rešenjem o građevinskoj dozvoli Sekretarijata za poslove legalizacije objekata od 16. juna 2010. godine podnosiocu ustavne žalbe odobreni izvedeni radovi na izgradnji poslovno-uslužnog objekta površine 10.690,10 m2, na k.p. broj …/12, KO Novi Beograd. Prvostepeni organ je odluku iz stava 3. dispozitiva rešenja doneo primenom odredb e čl ana 96. stav 9. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – Odluka US, 24/11 i 121/12).

Rešenjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture broj 351-03-00265/2013-06 od 20. avgusta 2014. godine odbijena je žalba kojom je podnosilac ustavne žalbe pobijao zakonitost stava 3. navedenog prvostepenog rešenja. Drugostepeni organ je, imajući u vidu odredbe člana 70. stav 1 1. i člana 96. stav 10. Zakona o planiranju i izgradnji, ocenio da je žalba neosnovana, kao i da je prvostepeni organ pravilno primenio odredbu člana 70. stav 14. Zakona, prihvatajući činjenicu da je građevinska parcela formirana do 11. septembra 2009. godine kao stečeno pravo u postupku određivanja zemljišta za redo vnu upotrebu objekta. Takođe je ocenio neosnovanim navod e žalbe da je nadležni organ trebalo da primeni odredbu člana 102. stav 3. navedenog zakona, budući da zemljište koje je određeno za redovnu upotrebu objekta ne predstavlja samo katastarska parcela na kojoj je izgrađen objekat, već i četiri parcele u javnoj svojini Republike Srbije.

Osporenom presudom Upravnog suda U. 12756/14 od 25. aprila 2016. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe podneta protiv navedenog konačnog rešenja Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Upravni sud je konstatovao da iz spisa predmeta i obrazlo ženja pobijanog rešenja proizlazi da je predmetni objekat izgrađen na k.p. broj …./12 ukupne površine 2.410 m2 upisanoj kao državna svojina Republike Srbije, dok je podnosilac upisan kao korisnik te parcele i vlasnik predmetnog objekta, te da su k.p. br. …/16, …/18, …/19 i …/21 upisane kao državna svojina, vlasništvo Republike Srbije. Upravni sud je, polazeći od odredaba člana 70. st. 9. i 11. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – Odluka US i 24/11), ocenio da pobijanim rešenjem nije povređen zakon na štetu podnosioca i da je doneto na osnovu potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, na koje je pravilno primenjeno materijalno pravo. Upravni sud je prihvatio i ocenu drugostepenog organ a u vezi sa navod ima podnosioca o propuštanju nadležnog organa da primeni odredb u člana 102. stav 3. navedenog zakona.

U uverenju Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Novi Beograd od 5. decembra 2011. godine navodi se: da je k.p. broj …/12, prema stanju iz 2003. godine, imala površinu od 2.858 m2 i da je nastala u cilju formiranja građevinske parcele; da je navedena parcela, prema stanju iz 2005. godine, imala površinu od 2.410 m2; da su, na osnovu Potvrde urbanističkog projekta za preparcelaciju k.p. br. …/1, …/12 i …/13, KO Novi Beograd, izdate od strane Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda 31. avgusta 200 5. godine, nastale k.p. br. …/12, …/16, …/18, …/19 i …/21, u cilju formiranja građevinske parcele ukupne površine 3. 175 m2.

Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Novi Beograd broj 952-02-2417 od 1. jula 2013. godine dozvoljeno je formiranje nove katastarsk e parcel e … – površine 1.395 m2, zemljište pod zgradom – objektom i površine 1.780 m2, zemljište uz zgradu – objekat, od dosadašnjih k.p. br. …/12, …/16, …/18, …/19 i …/21 (tačka 1. stav 1. dispozitiva) i upisano da je podnosilac ustavne žalbe nosilac prava korišćenja sa delom poseda 2410/3175, a Republika Srbija vlasnik sa delom poseda 765/3175. Istim rešenjem upisano je postojanje prav a zakupa podnosioca ustavne žalbe neposrednom pogodbom na k.p. …/16, …/18, …/19 i …/21, ukupne površine 765 m2 (tačka 1. stav 2. dispozitiva). Navedeno rešenje je u postupku po žalbi Republičkog javnog pravobranilaštva zamenjeno rešenje m od 15. avgusta 2014. godine, tako što je izostavljen stav 2. tačke 1. dispozitiva, s obzirom na to da rešenje Gradske uprave grada Beograda – Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove, građevinsku inspekciju i urbanističku inspekciju – Sektor za građevinsko zemljište XXI-03 broj 35.1-6/2012 od 26. februara 2013. godine ne može biti osnov za upis prava zakupa, već samo osnov da podnosilac neposrednom pogodbom zaključi ugovor o zakupu sa vlasnikom.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom uveć ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – Odluka US, 24/11 i 121/12 ), koje su se primenjivale u vreme donošenja rešenja prvostepenog organa od 26. februara 2013. godine, bilo je propisano: da zemljište za redovnu upotrebu objekta jeste zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu (stav 1.); da se zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele podnosi organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne poslove – ako se radi o objektu za koji je podnet zahtev za legalizaciju i za koji je nadležni organ utvrdio da postoji mogućnost legalizacije, odnosno za koji je doneto rešenje o legalizaciji u skladu sa ranije važećim zakonom, kada je takav objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome je kao nosilac prava korišćenja, odnosno vlasnik upisana jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, Republika Srbija, odnosno lica čiji su oni osnivači (stav 3. tačka 2)) ili ako je u postupku konverzije prava korišćenja potrebno utvrditi zemljište za redovnu upotrebu postojećeg objekta, kada je vlasnik objekta fizičko ili pravno lice, a kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je objekat izgrađen upisana jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, Republika Srbija ili pravno lice čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika Srbija ili drugo pravno, odnosno fizičko lice (stav 3. tačka 3)); da p o prijemu zahteva iz stava 3. ovog člana nadležni organ pribavlja po službenoj dužnosti od organa nadležnog za poslove urbanizma izveštaj da li postojeća katastarska parcela ispunjava uslove da bude određena kao zemljište za redovnu upotrebu objekta i uslove za građevinsku parcelu, odnosno da li je, radi utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta potrebno izraditi projekat preparcelacije, odnosno parcelacije, da li postoje urbanistički uslovi za izradu ovih projekata, odnosno pribavi mišljenje, ako je već izvršeno obeležavanje ili formiranje katastarske parcele, da izrada projekta preparcelacije, odnosno parcelacije nije potrebna (stav 5.); da rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta i o formiranju građevinske parcele donosi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za imovinsko-pravne poslove (stav 9.); da se rešenjem iz stava 9. ovog člana određuju svi elementi potrebni za formiranje katastarske parcele, odnosno utvrđuje se da je postojeća katastarska parcela istovremeno i građevinska parcela, a sastavni deo rešenja je potvrđeni projekat parcelacije ili preparcelacije koji sadrži projekat geodetskog obeležavanja, odnosno konstataciju da je katastarska parcela već obeležena, odnosno formirana (stav 10.); da se, u zavisnosti od osnova sticanja prava svojine na objektu i statusa vlasnika objekta u smislu odredaba ovog zakona koje se odnose na pravo na konverziju bez ili uz naknadu, kao i od toga da li se zemljište ispod objekta koristi ili se koristilo na osnovu ugovora o zakupu zaključenog u skladu sa zakonom, rešenjem iz stava 9. ovog člana utvrđuje pravo vlasnika objekta da na zemljištu za redovnu upotrebu objekta upiše pravo svojine bez naknade, odnosno uz naknadu, u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na konverziju uz naknadu, odnosno pravo da mu vlasnik zemljišta u javnoj svojini to zemljište otuđi ili da u zakup, po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom, u skladu sa odredbama ovog zakona (stav 11.); da je p ravnosnažno rešenje iz stava 9. ovog člana osnov za provođenje promene u katastarskom operatu organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra, odnosno osnov da nadležni organ donese rešenje kojim dozvoljava deobu, odnosno spajanje svih katastarskih parcela koje čine zemljište za redovnu upotrebu objekta i kojim se formira katastarska parcela koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu (stav 13.); da ak o je građevinska parcela formirana do 11. septembra 2009. godine u skladu sa zakonom, nadležni organ tu činjenicu prihvata kao stečeno pravo u postupku određivanja zemljišta za redovnu upotrebu (stav 14.).

Odredbama člana 96. navedenog zakona bilo je predviđeno: da se o tuđenje ili davanje u zakup građevinskog zemljišta u javnoj svojini radi izgradnje sprovodi javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom, po tržišnim uslovima, u skladu sa zakonom (stav 1.); da se g rađevinsko zemljište u javnoj svojini otuđuje ili daje u zakup licu koje ponudi najveću cenu ili najviši iznos zakupnine za to zemljište, koja se naknadno ne može umanjivati (stav 6.); da i zuzetno od odredbe stava 6. ovog člana, Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave mogu otuđiti ili dati u zakup građevinsko zemljište po ceni, odnosno zakupnini koja je manja od tržišne cene, odnosno zakupnine ili otuđiti ili dati u zakup bez naknade kada se radi o ispunjavanju ugovornih obaveza nastalih do dana stupanja na snagu ovog zakona, po osnovu ugovora u kome je Republika Srbija jedna od ugovornih strana ili kada se radi o međusobnom raspolaganju između vlasnika građevinskog zemljišta u javnoj svojini, pri čemu bliže uslove, način i postupak otuđenja ili davanja u zakup građevinskog zemljišta propisuje Vlada (stav 9.); da se g rađevinsko zemljište u javnoj svojini može otuđiti ili dati u zakup neposrednom pogodbom u slučaju – pribavljanja građevinske dozvole, vlasniku bespravno sagrađenog objekta, koji je zahtev podneo u rokovima propisanim ovim zakonom, ako je izgradnja tog objekta u skladu sa uslovima predviđenim ovim zakonom (stav 10. tačka 2)); ispravke granica susednih katastarskih parcela ( stav 10. tačka 3)), formiranja građevinske parcele u skladu sa članom 102. ovog zakona ( stav 10. tačka 4)).

Odredbama člana 102. Zakona bilo je propisano: da ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrdi da površina katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljište za redovnu upotrebu objekta u skladu sa ovim zakonom, vlasnik postojećeg objekta stiče pravo svojine na tom građevinskom zemljištu, bez naknade (stav 3.); da ako se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrdi da je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, vlasnik zemljišta može, ako se od preostalog zemljišta ne može formirati posebna građevinska parcela, taj preostali deo zemljišta dati u zakup vlasniku objekta u skladu sa članom 96. stav 9. (treba stav 10.) tačka 4) ovog zakona ili otuđiti vlasniku objekta po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom (stav 4.); da a ko se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrdi da je zemljište za redovnu upotrebu objekta manje od katastarske parcele na kojoj je objekat sagrađen, a od preostalog dela zemljišta se može formirati posebna građevinska parcela, vlasnik preostalog dela zemljišta raspolaže tim zemljištem u skladu sa ovim zakonom (stav 5.); da p o pravnosnažnosti rešenja kojim se utvrđuje zemljište za redovnu upotrebu objekta, odnosno okončanom postupku iz st. 4. i 5. ovog člana vlasnik objekta u skladu sa ovim zakonom stiče pravo na upis svojine na građevinskom zemljištu, odnosno zakupa u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima (stav 6.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je, saglasno odredbi člana 102. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji, stekao pravo svojine na zemljištu potrebnom za redovnu upotrebu objekta čiji je vlasnik, bez naknade, budući da to zemljište, prema njegovoj tvrdnji, istovremeno predstavlja i katastarsku parcelu. Podnosilac, s tim u vezi, ukazuje da je rešenjem nadležnog organa formirana nova katastarska parcela broj …, KO Novi Beograd, te da više nema ranije postojećih parcela br. …/16, …/18, …/19, …/21 i …/12, ali da Upravni sud nije obrazložio zbog čega smatra neosnovanim navode kojima je podnosilac na to ukazivao. Podnosilac dalje smatra da je prvostepeni organ bio dužan da primeni odredbu člana 70. stav 14. Zakona o planiranju i izgradnji „i u odnosu na preostale katastarske parcele“. Podnosilac ističe da je opisanim postupanjem nadležnih organa i Upravnog suda obesmišljen ceo postupak upisa novoformirane parcele u registar Republičkog geodetskog zavoda, te da je „drugostepeno rešenje neizvršivo, jer pravo zakupa parcela koje više ne postoje nije moguće “.

Ocenjujući ustavnu žalbu sa stanovišta prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno ustavno pravo podnosioca. Ustavni sud ukazuje da se ustavna garancija označenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da sudska odluka o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom mogla smatrati rezultatom arbitrernog postupanja i odlučivanja nadležnog suda. Sud, međutim, ističe da je izvan njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka sudova ili drugih organa u pogledu ocene dokaza, osim ukoliko je ova ocena očigledno proizvoljna, odnosno ako je primena zakona bila očigledno nepravična, arbitrerna ili diskriminatorska.

Ispitujući da li su u postupku koji je okončan osporenim aktom poštovane navedene garancije prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, polazeći od činjenica utvrđenih u ovom ustavnosudskom postupku, konstatovao :

- da je rešenjem prvostepenog organa od 26. februara 2013. godine utvrđeno da zemljišt e za redovnu upotrebu predmetnog objekta čine k.p. br. …/12, …/16, …/18, …/19 i …/21, ukupne površine 3. 175 m2 i određeno da se u njihovim granicama formira građevinska parcela, po pravnosnažnosti tog rešenja (st. 1. i 2. dispozitiva), pri čemu se prvostepeni organ u stavu 1. dispozitiva rešenja pozvao na urbanistički projekat za preparcelaciju k .p. br. …/1, …/12 i …/13 i formiranja GP 1 i GP 2, potvrđen 31. avgusta 2 005. godine i uverenje Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Novi Beograd od 5. decembra 2011. godine;

- da podnosilac ustavne žalbe nije osporio žalbom st. 1. i 2. dispozitiva prvostepenog rešenja, već samo stav 3, kojim je utvrđeno da stiče pravo zakupa neposrednom pogodbom građevinskog zemljišta u ukupnoj površini od 765 m2, i to k.p. br. …/16, …/18, …/19 i …/21;

- da je rešenjem nadležnog organa od od 15. marta 2004. godine izdato konzorcijumu „E .“ a.d. Beograd i građevinskom preduzeću „N.“ a.d. Beograd odobrenje za izgradnju poslovno-uslužnog objekta na k.p. broj …/12, KO Novi Beograd, koja je tada imala površinu od 2.858 m2, a da su rešenjem o građevinskoj dozvoli Sekretarijata za poslove legalizacije objekata od 16. juna 2010. godine podnosiocu ustavne žalbe odobreni izvedeni radovi na izgradnji predmetnog objekta na istoj parceli, koja je u to vreme imala površinu od 2.410 m2;

- da je rešenjem nadležnog organa za upis prava na nepokretnostima od 1. jula 2013. godine dozvoljeno formiranje k.p. broj …, ukupne površine 3. 175 m2, od dotadašnjih k.p. br. …/12, …/16, …/18, …/19 i …/21, pri čemu je podnosilac ustavne žalbe upisan kao nosilac prava korišćenja sa delom poseda 2410/3175, a Republika Srbija vlasnik sa delom poseda 765/3175.

Ustavni sud dalje konstatuje da je, prema obrazloženju rešenja p rvostepenog organa od 26. februara 2013. godine, odluka iz stava 3. dispozitiva tog rešenja doneta primenom odred be člana 96. stav 9. tačka 2) Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – Odluka US, 24/11 i 121/12). Ustavni sud, s tim u vezi, ocenjuje da se radi o očiglednoj omašci i da iz obrazloženja tog rešenja proizlazi da je prvostepeni organ u suštini odlučio primenom odredbe člana 96. stav 10. tačka 2) navedenog Zakona , prema kojoj se građevinsko zemljište u javnoj svojini može otuđiti ili dati u zakup neposrednom pogodbom u slučaju pribavljanja građevinske dozvole, vlasniku bespravno sagrađenog objekta, koji je zahtev podneo u rokovima propisanim ovim zakonom, ako je izgradnja tog objekta u skladu sa uslovima predviđenim ovim zakonom. Drugostepeni organ se u svom rešenju pozvao na odredbu člana 96. stav 10. istog zakona, navodeći da se građevinsko zemljište u javnoj svojini može otuđiti ili dati u zakup neposrednom pogodbom u slučaju formiranja građevinske parcele u skladu sa članom 70. ovog zakona. Ovaj sud ukazuje da je tada važeća odredba člana 96. stav 10. tačka 4) navedenog Zakona upućivala na primenu člana 102. tog zakona, u pogledu uslova pod kojima vlasnik zemljišta može u postupku formiranja građevinske parcele preostali deo zemljišta vlasniku objekta dati u zakup ili otuđiti po tržišnoj ceni, neposrednom pogodbom. Ustavni sud, takođe, konstatuje da se Upravni sud u osporenoj presudi pozvao isključivo na odredbe člana 70. st. 9. i 11. Zakona o planiranju i izgradnji, kojima se ustanovljava nadležnost organa uprave za donošenje rešenja o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta i o formiranju građevinske parcele (stav 9.) i određuje da pravo vlasnika objekta na osnovu tog rešenja zavisi od osnova sticanja prava svojine na objektu i statusa vlasnika objekta, kao i od toga da li se zemljište ispod objekta koristi ili se koristilo na osnovu ugovora o zakupu. Po nalaženju Ustavnog suda, primenom navedenih odred aba Z akona nije bilo moguće oceniti da li je rešenjem čija je zakonitost ispitiva na povređen zakon na štetu podnosioca ustavne žalbe , odnosno da li je podnosiočevo pravo zakupa utvrđeno u skladu sa odredbama merodavnog materijalnog prava. Ovaj sud je, međutim, imao u vidu da je Upravni sud ocenio da je drugostepeni organ pravilno odlučio kada je odbio žalbu podnosioca, iz razloga koje je taj sud u svemu prihvatio, te je ispitivao da li je ustavnopravno prihvat ljivo obrazloženje konačnog rešenja nadležnog ministarstva koje je bilo predmet ocene Upravnog suda.

S obzirom na to da je u predmetnom upravnom postupku utvr đeno da su podnosiocu ustavne žalbe u postuku legalizacije odobreni radovi na izgradnji objekta na k.p. broj …/12, površine 2.410 m2, a da zemljište za redovnu upotrebu objekta, osim navedene parcel e, obuhvata i četiri parcele u javnoj svojini Republike Srbije, i to k.p. br. …/16, …/18, …/19 i …/21, ukupne površine 765 m2, Ustavni sud nalazi da se ustavnom žalbom bez osnova ukazuje da zemljište za redovnu upotrebu objekta „istovremeno pre dstavlja i katastarsku parcelu“ i da je bilo uslova za pri menu tada važeć e odredb e člana 102. stav 3. Zakona o planiranju i izgradnji. Naime, vlasnik postojećeg objekta sticao je pravo svojine na građevinskom zemljištu bez naknade, samo u slučaju da se u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrdi da površina katastarske parcele istovremeno predstavlja i zemljište za redovnu upotrebu objekta. U konkretnom slučaju, međutim, u vreme odlučivanja o zahtevu podnosioca za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele postojale su k.p. br. …/16, …/18, …/19, …/21 i …/12, a k.p. broj … je nastala nakon pravnosnažnog okončanja tog postupka , spajanjem navedenih parcela na zahtev podnosioca ustavne žalbe . Prema tada važećim propisima, podnosilac je bio ovlašćen da zaključi ugovor o zakupu dela novoformirane k.p. broj … u površini od 765 m2 sa Republikom Srbijom kao vlasnikom 765/3175 dela te parcele , pa se iz navedenog razloga ne može pozivati na to da je „drugostepeno“ rešenje neizvršivo i da pravo zakupa parcela koje više ne postoje nije moguće.

Ustavni sud, takođe, ukazuje da nadležni organ, u skladu sa odredbom člana 70. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, u postupku po zahtevu za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele, ispituje da li postojeća katastarska parcela ispunjava uslove da bude određena kao zemljište za redovnu upotrebu objekta i uslove za građevinsku parcelu, odnosno da li je, radi utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta potrebno izraditi projekat preparcelacije, odnosno parcelacije. Sud, s tim u vezi, konstatuje da je prvostepeni organ, odlučujući o predmetnom zahtev u podnosioca ustavne žalbe , utvrdio da s e od k.p. br. …/12, …/16, …/18, …/19 i …/21 formira građevinska parcela ukupne površine 3.175 m2 , obeležena na osnovu urbanističkog projekta za preparcelaciju u skladu sa ranije važećim propisima, prihvatajući tu činjenicu kao „stečeno pravo“ u smislu odredbe člana 70. stav 14. Zakona. Ovaj sud stoga nalazi da je drugostepeni organ na ustavnopravno prihvatljiv način ocenio i navode podnosica u vezi sa primenom navedene odredbe Zakona o planiranju i izgradnji .

Imajući u vidu sve izloženo, Ustavni sud je ocenio da je drugostepeni organ, odlučujući o žalbi podnosioca ustavne žalbe u predmetnom upravnom postupku, ukazao na merodavne odredbe zakona, sa tumačenjem o načinu i razlozima primenjenih odredaba na utvrđeno činjenično stanje, te da je izložio jasn e i određen e navod e o razlozima odbijanja njegove žalbe. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je Upravni sud prihvatio sve razloge navedene u konačnom aktu čiju je zakonitost ocenjivao, Ustavni sud je našao da osporenom presudom, uprkos određenim nedostacima u obrazloženju , podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15).

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe u vezi sa utvrđivanjem zemljišta za redovnu upotrebu objekta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti