Odbijanje ustavne žalbe zbog revizije podnete od strane neovlašćenog punomoćnika

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda kojim je revizija odbačena kao nedozvoljena, jer ju je izjavio advokat bez priloženog punomoćja. Utvrđeno je da je Vrhovni sud pravilno primenio procesni zakon, čime pravo nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-527/2008
19.11.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Astaloš Imrea iz Mužlje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 19. novembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Astaloš Imrea izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 68/08 od 20. marta 2008. godine.
2. Odbacuje se ustavna žalba Astaloš Imrea izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 2517/06 od 2. marta 2007. godine i presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 771/07 od 16. oktobra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Astaloš Imre iz Mužlje je, preko punomoćnika Miloslava Đurčoka, advokata iz Zrenjanina, 8. maja 2008. godine i 20. novembra 2008. godine podneo ustavnu žalbu i dopunu ustavne žalbe protiv presude Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 2517/06 od 2. marta 2007. godine, presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 771/07 od 16. oktobra 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 68/08 od 20. marta 2008. godine, "zbog povrede prava na pravično suđenje, u vezi člana 18. Ustava Republike Srbije." Posebno je osporio rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 68/08 od 20. marta 2008. godine, navodeći da je advokat koga je angažovao za podnošenje revizije stavio svoj "advokatski pečat" na reviziju i da je sud morao pozvati tužioca ili "već opunomoćenog advokata da otkloni taj tehnički nedostatak, u smislu dupliranja punomoćja."
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, sadrži odredbu koja je istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Članom 113. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 2.), da se ustavna žalba u slučaju iz stava 2. ovog člana može izjaviti u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona (stav 3.).
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
Ustavni sud je, polazeći od navoda podnosioca ustavne žalbe, utvrdio da se ustavnom žalbom ukazuje na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava u vezi člana 18. Ustava, kojim se uređuje načelo neposredne primene ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom.
Članom 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 68/08 od 20. marta 2008. godine i utvrdio da je tim rešenjem odbačena revizija podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv osporene presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 771/07 od 16. oktobra 2007. godine. Revizija je odbačena kao nedozvoljena s obzirom da je reviziju u ime tužioca izjavio advokat, za koga u spisima ne postoji punomoćje kojim ga je tužilac ovlastio da ga zastupa u toj pravnoj stvari, što je u suprotnosti sa odredbama člana 401. stav 2. tačka 1) Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04). Navedenim odredbama Zakona propisano je da je revizija nedozvoljena ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno na podnošenje revizije. Odredbama Zakona o parničnom postupku koje uređuju pitanja koja se odnose na punomoćnike, propisano je da stranka izdaje punomoćje u pismenom obliku (član 91.), te da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje (član 92. stav 1.).
Ustavni sud je izvršio uvid u dopis predsednika Opštinskog suda u Zrenjaninu od 15. decembra 2008. godine u kome se navodi: da je na podnesku kojim je izjavljena revizija označeno da tužioca zastupa punomoćnik Đurčok Miloslav, advokat iz Zrenjanina; da taj podnesak sadrži potpis i pečat imenovanog punomoćnika, ali da uz reviziju nije priloženo punomoćje, niti je punomoćje ranije tokom postupka bilo priključeno spisima predmeta. Uvidom u osporenu prvostepenu i drugostepenu odluku, Ustavni sud je utvrdio da podnosioca ustavne žalbe u predmetnom parničnom postupku nije zastupao punomoćnik.
Takođe, Ustavni sud je utvrdio da iako podnosilac ustavne žalbe ističe i da je sudski postupak trajao više od decenije ''zbog čega je živeo pod stalnim stresom izazvanim dugotrajnim suđenjem'', ustavnom žalbom se osporavaju presude koje su donete u sudskom postupku započetom podnošenjem tužbe 13. novembra 2006. godine, a "u dugotrajnom sudskom postupku" stranka je bila Eržebet Astaloš, majka podnosioca ustavne žalbe, a ne sam podnosilac.
Polazeći od navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku i činjenice da podnosilac ustavne žalbe uz izjavljenu reviziju nije dostavio pismeno punomoćje za advokata, Ustavni sud ocenjuje da je Vrhovni sud u obrazloženju rešenja o odbacivanju revizije dao ustavnopravne prihvatljive razloge zbog kojih je reviziju odbacio kao nedozvoljenu. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odbio ustavnu žalbu u delu kojim se osporava akt naveden u tački 1. izreke.
4. U odnosu na ustavnom žalbom osporenu presudu Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 2517/06 od 2. marta 2007. godine i presudu Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 771/07 od 16. oktobra 2007. godine, Sud je utvrdio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je izjavljena 8. maja 2008. godine protiv akata koji su doneti nakon proglašenja Ustava, a pre stupanja na snagu Zakona o Ustavnom sudu, dakle po isteku roka od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, propisanog odredbom člana 113. stav 3. Zakona.
S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe članu 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu kojim se osporavaju akti navedeni u tački 2. izreke.
5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje ustavne žalbe zbog revizije podnete od strane neovlašćenog punomoćnika

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti