Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko jedanaest godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog dugog trajanja postupka, umanjena zbog njegovog delimičnog doprinosa odugovlačenju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-527/2014
07.07.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Č. B . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. jula 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Č. B . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K. 2186/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Odžacima u predmetu K. 1/2001) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Č. B . iz Beograda je , 15. januara 2014. godine, preko punomoćnika M . P, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Somboru u predmetu K. 2186/10 (ranije pred Opštinskim sudom u Odžacima u predmetu K. 1/2001).

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava, a tražio je i naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrdđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Somboru K. 2186/10, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Istražni sudija Opštinskog suda u Odžacima je 25. septembra 2000. godine doneo rešenje Ki. 213/00 o sprovođenju istrage protiv podnosioca ustavne žalbe Č. B, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 210. stav 4. u vezi člana 195. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS.

Opštinsko javno tužilaštvo u Odžacima je 3. januara 2001. godine podnelo optužnicu Kt. 230/2000 protiv okrivljenog, kome je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 210. stav 4. u vezi člana 195. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS. Po ovoj optužnici je formiran predmet pod brojem K. 1/2001.

U toku 2001. godine glavni pretres je održan i zakazan tri puta.

Nakog sprovedenog dokaznog postupka, Opštinski sud u Odžacima je presudom K. 1/2001 od 8. juna 2001. godine oglasio krivim optuženog.

Okružni sud u Somboru je presudom Kž. 340/01 od 22. novembra 2001. godine usvojio žalbu Opštinskog javnog tužilaštva u Odžacima, te je preinačio odluku o kazni, dok je odbio kao neosnovanu žalbu branioca optuženog.

Vrhovni sud Srbije je presudom Kzp. 97/02 od 7. maja 2002. godine usvojio zahtev branioca optuženog za vanredno preispitivanje pravnosnažne sudske odluke, te je ukinuo prvostepenu i drugostepenu odluku. Spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu juna 2002. godine, a u ponovnom postupku glavni pretres je zakazan i održan 4. novembra 2003. godine. Predmet je formiran pod novim brojem K. 75/02.

U ponovnom postupku, sud je naredbom od 4. novembra 2003. godine odredio ponovno saobraćajno i mašinsko veštačenje preko Zavoda za sudska veštačenja. Određen je rok od dva meseca za dostavljanje nalaza sa mišljenjem određenog veštaka . Nalaz sa mišljenjem je dostavljen sudu 16. juna 2004. godine.

U toku 2004. godine sud nije zakazao glavni pretres.

U toku 2005. godine glavni pretres je zakazan tri puta i nijednom nije održan (dva puta i zbog krivice optuženog).

U toku 2006. godine glavni pretres je zakazan četiri puta, pri čemu dva puta nije održan.

U toku 2007. godine glavni pretres je zakazan i održan samo jedanput.

Nakon sprovedenog dokaznog postupka, Opštinski sud u Odžacima je presudom K. 1/01 od 31. januara 2007. godine oglasio krivim optuženog.

Okružni sud u Somboru je rešenjem Kž. 159/08 od 3. aprila 2008. godine usvojio žalbu branioca okrivljenog, te je ukinuo prvostepenu presudu. Predmet je formiran pod novim brojem K. 192/08.

U toku 2008. godine glavni pretres je zakazan tri puta, pri čemu jednom nije održan.

Nakon sprovedenog dokaznog postupka, Opštinski sud u Odžacima je presudom K. 192/08 od 26. decembra 2008. godine ponovo oglasio krivim optuženog.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Kž1. 1696/10 od 30. juna 2010. godine usvojio žalbu branioca okrivljenog, te je ukinuo prvostepenu presudu. Spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu decembra 2010. godine. U ponovnom postupku, glavni pretres je prvi put zakazan 15. jula 2011. godine. Predmet je formiran pod novim brojem K. 2186/10.

U toku 2011. godine glavni pretres je zakazan i održan dva puta.

Osnovni sud u Somboru je presudom K. 2186/10 od 18. jula 2011. godine oslobodio od optužbe optuženog.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1. 3452/11 od 27. novembra 2013. godine odbio kao neosnovanu žalbu javnog tužilaštva i potvrdio prvostepenu presudu. Drugostepena presuda je dostavljena braniocu optuženog 18. decembra 2013. godine.

4. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka. Ustavni sud ukazuje da je, u konkretnom slučaju, predmetni krivični postupak dva puta pravnosnažno okončavan, i to 22. novembra 2001. godine (donošenjem presude Okružnog suda u Somboru Kž. 340/01, koja je po vanrednom pravnom leku ukinuta 7. maja 2002. godine presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 97/02) i 27. novembra 2013. godine (donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 3452/11).Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u konkretnom slučaju prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, uzeo u obzir period od 7. maja 2002. godine, kada je po usvojenom zahtevu za vanredno preispitivanje pravnosnažne presude prethodno pravnosnažno okonačan krivični postupak počeo iznova, do 27. novembra 2013. godine, kada je donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu krivični postupak pravnosnažno okončan.U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao 11 godina i šest meseci.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trinaestogodišnje trajanje predmetnog krivičnog postupka ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca, pa ni nesumnjivom činjeničnom složenošću predmeta koji je iziskivao izvođenje većeg broja dokaza, pa i saobraćajnog, mašinskog i medicinskog veštačenja čije izvođenje je nužno produžilo trajanje postupka.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja postupka, složenost predmeta i doprinos podnosioca u vidu odlaganja glavnog pretresa dva puta njegovom krivicom, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, prvenstveno imao u vidu, sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti