Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji traje preko šest godina bez prvostepene presude. Dosuđuje naknadu nematerijalne štete podnositeljki i nalaže nadležnom sudu da hitno okonča postupak.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5270/2011
30.05.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragane Stokić Mitrović iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. maja 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragane Stokić Mitrović i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 84/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Kragujevcu da preduzme sve mere kako bi se krivični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragana Stokić Mitrović iz Kragujevca je, 27. oktobra 201 1. godine, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u krivičnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 84/10 .

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da se pred Osnovnim sudom u Kragujevcu vodi krivični postupak protiv D.M. povodom saobraćajne nesreće koja se dogodila 4. avgusta 2005. godine u kojoj je smrtno stradala njena majka; da osporeni krivični postupak traje već sedmu godinu, a da se ni nakon toliko godina ne znaju razlozi i način smrti njene majke.

Predložila je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi joj pravo na naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i naloži Osnovnom sudu u Kragujevcu da u osporenom krivičnom postupku donese presudu .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 84/10 vodi se krivični postupak protiv D.M, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 4. u vezi sa članom 195. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije.

Nakon sprovedene istrage Opštinsko javno tužilaštv o u Kragujevcu je 18. decembra 2005. godine protiv okrivljenog podiglo optužnicu Kt. 1124/05, koja je precizirana 15. novembra 2010. godine, a povodom saobraćajne nesreće koja se dogodila 4. avgusta 2005. godine u kojoj je poginula D.A .

Tokom krivičnog postupka Osnovni sud u Kragujevcu je do 18. januara 2012. godine, kada je dostavljen odgovor na navode iz ustavne žalbe, glavni pretres zakazao 26 puta, i to:

- tokom 2006. godine dva puta - nijedan nije održan;

- tokom 2007. godine tri puta – nijedan nije održan;

- tokom 2008. godine pet puta – dva održana (3. aprila i 11. decembra) i tri neodržana;

- tokom 2009. godine četiri puta - nijedan nije održan;

- tokom 2010. godine pet puta – nijedan nije održan;

- tokom 2011. godine sedam puta – nijedan nije održan.

Glavni pretres je 14 puta odlagan zbog nedolaska okrivljenog ili njegovog branioca (usled sprečenosti branioca, bolesti okrivljenog, neuredne dostave i tri puta neuspelog privođenja), šest puta zbog nedolaska svedoka ili veštaka, tri puta zbog sudskih razloga (sprečen ost postupajućeg sudije, štrajk u pravosuđu, nezdruživanj e dostavnica i povratnica u predmet) i jedanput, jer je nakon preciziranja optužnice branilac okrivljenog tražio odlaganje.

Osnovni sud u Kragujevcu je 28. januara 2011. godine i 26. decembra 2011. godine doneo rešenja Kv. 1046/10 i Kv. 1415/11 kojima se dozvoljava da se četiri svedoka ne ispituju ponovo u krivičnom postupku, već da se pročitaju zapisnici o njihovom saslušanju u prethodnom postupku i zapisnici sa održanih glavnih pretresa.

Tokom trajanja postupka pred Osnovnim sudom u Kragujevcu nije doneta nijedna prvostepena presuda.

Podnositeljka ustavne žalbe kao ćerka pokojne D.A. u osporenom krivičnom postupku ima svojstvo oštećenog lica i istakla je imovinskopravni zahtev 3. aprila 2008. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 85/05, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je da je oštećeni lice čije je kakvo lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo (član 221. tač ka 6)) .

5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, a polazeći od svoje dosadašnje prakse (videti, pored ostalih, odluke Ustavnog suda Už-261/2007 od 25. decembra 2008. godine, stav 6, Už-408/2008 od 9. jula 2009. godine, stav 6. i Už-452/2009 od 14. jula 2011. godine, stav 5. obrazloženja ), kao i prakse Evropskog suda za ljudska prava (videti odluku u predmetu „Ristić protiv Srbije” od 18. januara 2011. godine, stav 44.), Ustavni sud ukazuje da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni imaju zakonom propisano pravo da u krivičnom postupku istaknu imovinskopravni zahtev i da se o njemu odluči, kao i da je u parničnom postupku sud u pogledu postojanja krivičnog dela vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim . Stoga se navedena lica mogu pozvati na povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na ostvarivanje njihovih građanskih prava (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Boris Stojanovski protiv 'Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije'” od 6. maja 2010. godine, stav 36.). U navedenom smislu, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i oštećeni mogu isticati povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku u onom njegovom delu koji se odnosi na odlučivanje o „građanskom zahtevu“, odnosno od kada su u tom postupku istakli imovinskopravni zahtev koji je povezan sa materijalnom ili nematerijalnom štetom koju su pretrpeli kao posledicu krivičnog dela (videti presude u predmetima „Atanasova protiv Bugarske” od 2. oktobra 2008. godine, stav 51. i „Boris Stojanovski protiv 'Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije'“ od 6. maja 2010. godine, stav 40.).

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe osporava trajanje krivičnog postupka u kome nije bila optužen a, već je ima la svojstvo oštećen e. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je u osporenom krivičnom postupku podnositeljka ustavne žalbe istak la imovinskopravni zahtev, iz čega nesumnjivo proizlazi da je jasno izrazi la svoju nameru da traž i naknadu štete .

Sledom iznetog, Ustavni sud je ocenio da je podnositeljka ustavne žalbe aktivno legitimisan a za isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je posebno imao u vidu i činjenicu da se osporeni krivični postupak vodi zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja u vezi sa događajem u kome je majka podnositeljke ustavne žalbe poginula, te, po oceni Suda, podnositeljka ima poseban interes da se krivični postupak okonča u primerenom roku.

6. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene razumnog roka suđenja treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 18. decembra 2005. godine, kada je Opštinsko javno tužilaštvo u Kragujevcu podiglo optužnicu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju postupak traje preko šest godina i da još uvek nije doneta ni prvostepena presuda.

Razumnost dužine trajanja postupka mora se procenjivati u svakom konkretnom slučaju, prvenstveno imajući u vidu sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca ustavne žalbe i ponašanje nadležnih organa vlasti, kao i koja je važnost predmeta raspravljanja za podnosioca.

Ceneći navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da se krivični postupak do podnošenja ustavne žalbe, 27. oktobra 20 11. godine, neprekidno vodio pred Osnovnim sudom u Kragujevcu zbog događaja koji se odigrao 4. avgusta 2005. godine i da za sv e vreme trajanja postupka nije doneta niti jedna prvostepena presuda. Glavni pretres je održan svega dva puta. Prvi put je glavni pretres održan 3. aprila 2008. godine, dve godine i tri meseca nakon podizanja optužnice, a drugi put 11. decembra 2008. godine. Podnositeljka ustavne žalbe je ima la nesporni interes da se u postupku utvrdi da li je smrt njene majke 4. avgusta 2005. godine nastupila usled krivice okrivljenog ili nije, što za nju nesumnjivo ima posebnu važnost. Podnositeljka ustavne žalbe svojim radnjama nije doprine la dužem trajanju sudskog postupka, a nije imala na raspolaganju delotvorna pravna sredstva protiv neopravdano dugog trajanja krivičnog postupka. Iako u ovom krivičnom predmetu može biti složenih pravnih i faktičkih pitanja o kojima sud treba da se izjasni, jer treba da se utvrdi da li postoji uzročno-posledična veza između radnji okrivljenog i posledice koja je nastupila - smrti učesnice u saobraćaju, Ustavni sud nalazi da je neefikasno i nedelotvorno postupanje nadležnog prvostepenog suda, osnovni razlog što ni posle više od šest godina nije okončan ni prvostepeni postupak. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog, utvrdio da je u predmetnom krivičnom postupku povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , te je, saglasno odredb i člana 89. s tav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11 ), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

7. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra , u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe la podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja i smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpel a. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenoj pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Ustavni sud je u tački 3. izreke , na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio Osnovnom sudu u Kragujevcu da preduzme sve mere kako bi se krivični postupak okončao u najkraćem mogućem roku.

8. Sledom iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti