Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje osam godina bez prvostepene odluke. Glavnu odgovornost za odugovlačenje snosi sud. Dosuđena je naknada nematerijalne štete podnositeljki.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, M ilan Stanić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. S. iz K, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. februara 201 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. S. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P. 3682/13 (ranije P. 459/06 Opštinskog suda u Kragujevcu) povređe no pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Kragujevcu da preduzme sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. S. iz K. je 27. oktobra 2011. godine izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Kragujevcu vodi u predmetu P. 3682/13 (ranije P. 459/06 Opštinskog suda u Kragujevcu i P. 465/10 Osnovnog suda u Kragujevcu), kao i povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnositeljka, kao tužilja, zajedno sa rođenom sestrom, podnela tužbu 2005. godine Opštinskom sudu u Kragujevcu, protiv polubrata Z.A, kao tuženog, radi utvrđenja prava svojine na delu zaostavšine njihove pok. majke. Podnositeljka dalje navodi da prvostepena presuda još uvek nije doneta, a da sud neprestano odlaže ročišta ili prihvata odlaganje ročišta od strane tuženog bez valjanih dokaza za odlaganje. Zbog dugog trajanja parnice povređena su joj označena ustavna prava. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, donese odluku kojom će naložiti nadležnom sudu da postupak okonča u razumnom roku i odluči o naknadi štete koju trpi zbog suđenja dužeg od razumnog roka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu P. 3682/13 (ranije P. 459/06 Opštinskog suda u Kragujevcu i P. 465/10 Osnovnog suda u Kragujevcu) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Opštinskom sudu u Kragujevcu (u daljem tekstu: Opštinski sud), podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu prvotužilje, i njena sestra S.T, kao drugotužilja, podnele su tužbu 7. februara 2006. godine protiv Z.A, radi utvrđenja prava svojine na označenim nepokretnostima. U tužbi su navele da je tuženi "ne nezakonit i bezobziran" način stekao vlasništvo na označenim nepokretnostima "znajući da njegova majka ima decu iz prethodnog braka", prisvajajući tako njihov nužni deo. Predmet je zaveden u Opštinskom sudu pod brojem P. 459/06. Pripremno ročište održano je 3. novembra 2011. godine jer dva prethodna zakazana ročišta nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Tokom 2007. godine održano je, takođe, jedno ročište, na kome je saslušana prvotužilja u svojstvu parnične stranke, a preostala tri zakazana ročišta nisu održana iz sledećih razloga: dva puta zbog sprečenosti postupajućeg sudije i jednom zbog izostanka tuženog i njegovog punomoćnika i pored urednog poziva. Naredne 2008. godine nije održano nijedno ročište od četiri zakazana jer je dva puta bio sprečen postupajući sudija, a dva puta je izostala uredno pozvana prvotužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe (kod njenog drugog izostanka nije se pojavila ni uredno pozvana suprotna strana). Tokom 2009. godine održano je jedno ročište na kome je saslušana drugotužilja u svojstvu parnične stranke, a pet ročišta nije održano jer je dva puta bio sprečen postupajući sudija, jednom je izostala uredno pozvana drugotužilja, zatim zbog izostanka uredno pozvanog tuženog i njegovog punomoćnika, te jer tuženi nije uredno primio poziv.

Postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu, nakon uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini, a predmet je dobio novi broj P. 465/10. Do trenutka odlučivanja o ustavnoj žalbi Osnovni sud je zakazao 19 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održao sedam, dok preostalih 12 nije održano. Na održanim ročištima je određeno građevinsko veštačenje i više puta ponavljan nalog punomoćniku tužilja da plati troškove veštačenja. Osnovni sud je rešenjem P. 465/10 od 23. februara 2013. godine utvrdio da je tužba povučena, ali je je po predlogu za povraćaj za pređašnje stanje održano ročište 14. maja 2013. godine i dozvoljen povraćaj, a predmet je dobio novi broj P. 3682/13. Razlozi za neodržavanje su bili sledeći: nijedna od parničnih stranaka nije pristupila na ročište; dva puta je postupajući sudija bio sprečen, punomoćnik tužilje predložio odlaganje najavivši uređenje tužbe i jer punomoćnik tužilje nije postupio po nalogu suda za uplatu predujma troškova veštačenja, te jer drugotužilja nije pristupila na ročište iako je bila uredno pozvana, a dva puta radi pokušaja postizanja dogovora, te na predlog punomoćnika tuženog, zato što tuženi nije bio uredno pozvan i jer veštak nije dao nalaz do zakazanog ročišta. Punomoćnik tužilja je 11. juna 2013. godine postupio po nalogu suda od 20. novembra 2012. godine za uplatu predujma troškova veštačenja, a po nalogu za doplatu u roku od 15 dana, datom na ročištu održanom 8. jula 2013. godine, postupio je 6. septembra. Osnovni sud je doneo rešenje o određivanju veštačenja 12. septembra 2013. godine. Veštak je nalaz dostavio sudu 22. januara 2014. godine. Sledeće ročište je zakazano za 28. februara 2014. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće ustavne i zakonske odredbe:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) koji se, saglasno članu 506. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje na predmetni parnični postupak, propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.) .

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe podnositeljke ustavne žalbe i njene sestre, kao tužilja, 7. februara 2006. godine, ali da u vreme razmatranja ustavne žalbe postupak još uvek nije okončan, niti je doneta prvostepena presuda.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir i period trajanja postupka koji je prethodio stupanju Ustava na snagu.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja tužbe podnositeljke ustavne žalbe do razmatranja ustavne žalbe proteklo sedam godin a.

Navedeno trajanje postupka, u kome još nije odlučeno ni u prvostepenom postupku, samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca , kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i prirod a zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca, trajanje sudskog postupka u navedenom periodu ne može biti opravdano ni jednim od ovih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ustavni sud je ocenio da se u ovom parničnom postupku ne radi o složenom sporu i da pravna pitanja na koje je sud trebalo da odgovori ipak nisu bila takve prirode da bi predstavljala opravdane razloge za tako dugo trajanje prvostepenog postupka.

Razmatrajući značaj pravnog interesa podnositeljke ustavne žalbe u osporenom parničnom postupku, Ustavni sud je zaključio da je podnosi teljka nesumnjivo imala opravdani interes za efikasno odvijanje postupka i odlučivanje nadležnog suda. Međutim, Ustavni sud je, takođe, utvrdio da je podnosi teljka ustavne žalbe svojim ponašanjem delom doprinela dužem trajanju parničnog postupka, imajući u vidu da se ponašala suprotno svojoj procesnoj ulozi jer jedno ročište nije održano na predlog njenog punomoćnika radi dostavljanja uređene tužbe, dva puta izostala sa ročišta, te zajedno sa drugotužiljom kasnila sa uplatom punog iznosa predujma za troškove veštačenja skoro devet meseci. Takođe, odgovornosti suda za odugovlačenje postupka ne može se pripisati ni to što dva ročišta nisu održana na zajednički predlog stranaka radi pokušaja postizanja dogovora.

Ocenjujući postupanje suda u osporenom postupku, Ustavni sud je našao da je odlučujući doprinos nerazumno dugom trajanju predmetnog parničnog postupka da o pre svega nadležni prvostepeni sud - Opštinski sud u Kragujevcu, pa zatim Osnovni sud u Kragujevcu, koji ni posle sedmogodišnjeg trajanja postupka nije odlučio u prvom stepenu. Naime, čak 11 ročišta nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Ustavni sud je ocenio da je nedelotvorno postupanje prvostepenog suda prvenstveno uticalo na neopravdano i nerazumno dugo trajanje predmetnog parničnog postupka, jer nisu preduze te zakonom predviđene mere da se ovaj predmet okonča u primerenom roku. U vezi sa tim, Ustavni sud konstatuje da se prilikom odlu čivanja da li je poštovana garancija suđenja u razumnom roku, uzima u obzir svako odugovlačenje postupka koje se može pripisati državi, jer je država odgovorna za kašnjenja koja su prouzrokovali ne samo sudovi, već svi njeni organi. Takvo stanovište je u svojoj praksi zauzimao i Evropski sud za ljudska prava - npr. u presudi u slučaju Zimmermann and Steiner protiv Švajcarske, od 13. jula 1983. godine (broj aplikacije 8737/79), kada je zauzeo stav da su države dužne da organizuju svoje pravne sisteme tako da sudovima omoguće da poštuju zahteve člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, uključujući tu i zahtev koji se odnosi na raspravu u razumnom roku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba osnovana i da je u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu P. 3682/13 (ranije P. 459/06 Opštinskog suda u Kragujevcu) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

U cilju otklanjanja štetnih posledica nastalih povredom ustavnog prava, Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se osporeni parnični postupak što pre okončao.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a posebno predmet spora, dužinu trajanja postupka i doprinos podnositeljke ustavne žalbe. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na imovinu, Ustavni sud ukazuje da član 58. Ustava štiti samo postojeću imovinu, ali ne i očekivanje sticanja imovine , sa kojom namerom podnositeljka i vodi predmetni spor čije je trajanje osporila. Samim tim, navedeni član Ustava nije primenjiv na konkretan slučaj i ne postoje razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa povredom prava na imovinu iz člana 58. Ustava, te je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti