Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, bez naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko sedam godina. Zahtev za naknadu nematerijalne štete je odbijen, jer je utvrđenje povrede ocenjeno kao dovoljna satisfakcija.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Nenada Pantovića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nenada Pantovića i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 562/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku P. 1907/03) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nenad Pantović iz Čačka, preko punomoćnika Milana Stevanovića, advokata iz Čačka, podneo je 15. decembra 2010. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, dopunjenu podneskom od 9. aprila 2013. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se u tom momentu vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P. 562/10.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je predmetni postupak pokrenut 14. novembra 200 3. godine, ali da ni posle sedam godina nije okončan. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede označenog ustavnog prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku P. 562/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, podneo je 14. novembra 2003. godine Opštinskom sudu u Čačku tužbu protiv tuženog privrednog društva N, kojom je tražio da sud odredi da mesečna zakupnina za opisani poslovni prostor površine 70m², koji tuženi koristi po osnovu ugovora o zakupu zaključenim sa tužiocem, iznosi 2.500 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i da obaveže tuženog da navedeni novčani iznos isplaćuje tužiocu unapred, do 5. u mesecu. Povodom ove tužbe formiran je predmet P. 1907/03.

Do donošenja prve prvostepene presude, Opštinski sud u Čačku je zakazao 34 ročišta, od kojih je 15 održano. Na tri ročišta ponovo je izvođen dokaz saslušanjem učesnika u postupku, zbog pr omene postupajućeg sudije (održana 22. decembra 2004. godine, 20. juna 2006. godine i 18. juna 2007. godine), dok su se na dva ročišta parnične stranke samo izjašnjavale o tužbenom zahtevu (održana 7. februara i 18. decembra 2006. godine). Od 19 neodržanih ročišta, osam nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije (ročišta zakazana za 20. oktobar 2004. godine, 30. maj i 5. septembar 2005. godine, 12. septembar i 14. novembar 2006. godine, 4. april, 17. i 25. septembar 2007. godine, jedno – zbog promene u sastavu veća (zakazano za 22. septembar 2004. godine), a sedam – na zahtev tuženog (ročišta zakazana za 9. februar i 12. jul 204. godine, 23. januar i 31. maj 2006. godine, 20. februar, 16. maj i 17. oktobar 2007. godine).

U toku ove faze postupka tužilac je, s obzirom na to da je tuženi 7. jula 2005. godine prestao da koristi predmetni poslovni prostor, promenio tužbeni zahtev tako što je, između ostalog, tražio da sud obaveže tuženog da , na ime mesečne zakupnine ranije opisanog poslovnog prostora, ali površine 73,70m² isplati tužiocu navedene novčane iznose za period od oktobra 2003. godine do avgusta 2005. godine, sa zakonskom zateznom kamatom.

Opštinski sud u Čačku je 28. novembra 2007. godine zaključio glavnu raspravu i istog dana doneo presudu P. 1907/03, kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca. Presuda je dostavljena parničnim strankama 10. aprila, odnosno 16. maja 2008. godine. Protiv ove presude tuženi je izjavio žalbu, koja je rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž. 1120/08 od 10. avgusta 2008. godine, usvojena, te je označena prvostepene presuda ukinuta, a predmet vraćen istom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku predmet je dobio broj P. 1564/08. Opštinski sud u Čačku je u ovoj fazi postupka zakazao sedam ročišta, od kojih je četiri održano. Na ročištu održanom 15. aprila 2009. godine parnične stranke su se samo izjašnjavale o tužbenom zahtevu. Od tri neodržana ročišta, dva nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije (zakazana za 2. februar i 3. novembar 2009. godine). U ovoj fazi postupka, tužilac je podneskom od 3. novembra 2009. godine preinačio tužbeni zahtev, tako što je, između ostalog, tražio da sud obaveže tuženog da tužiocu, na ime mesečnih zakupnina za korišćenje 3,70m² više prostora nego što je osnovnim ugovorom predviđeno, isplati navedene novčane iznose (od 7.118,06 dinara do 9.015,07 dinara) za period od oktobra 2003. godine do avgusta 2005. godine, sa zakonskom zateznom kamatom.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godine, predmetni parnični postupak je nastavio da se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku, a predmet je dobio broj P. 562/10. Do zaključenja glavne rasprave zakazano je još pet ročišta, od kojih su tri održana. Zbog promene postupajućeg sudije, ročišta zakazana za 20. januar i 5. mart 2010. nisu održana, dok su na ročištima održanim 5. avgusta i 9. decembra 2010. godine ponovo izvedeni ranije izvođeni dokazi, među kojima i dokaz saslušanjem zakonskog zastupnika tuženog. Na ročištu održanim 28. oktobra 2010. godine parnične stranke su se samo izjasnile o tužbenom zahtevu.

Osnovni sud u Čačku je 9. decembra 2010. godine zaključio glavnu raspravu i istog dana doneo presudu P. 562/10, ispravljenu rešenjem od 29. marta 2011. godine, kojom je, između ostalog, odbio tužbe ni zahtev tužioca u delu koji se odnosi na isplatu razlike zakupnine. Protiv ove presude tužilac je izjavio žalbu.

Apelacioni sud u Kragujevcu je, pošto se prethodno Viši sud u Čačku rešenjem od 11. maja 2011. godine oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, doneo 15. jula 2011. godine presudu Gž. 1404/11, kojom je preinačio označenu prvostepenu presudu, tako što je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da tužiocu, na ime mesečnih zakupnina za razliku u površini zakupljenih prostorija iz osnovnog ugovora i faktičkog stanja, isplati navedene novčane iznose (od 1.625,72 dinara do 2.058,99 dinara, za period od oktobra 2003. godine do avgusta 2005. godine), sa zakonskom zateznom kamatom.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od podnošenja tužbe 14. novembra 200 3. godine Opštinskom sudu u Čačku, pa do pravnosnažnog okončanja tog postupka, donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu od 15. jula 2011. godine, trajao sedam godina i osam mesec i.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da je sudski postupak po svojoj prirodi jedinstvena celina, koja počinje pokretanjem postupka, podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka, u konkretnom slučaju, uzme u obzir celokupni period trajanja parničnog postupka.

Navedeno trajanje parničnog postupka može da uka že da taj postupak nije okončan u granicama razumnog roka . Međutim, pojam razumnog trajanja postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja koji za podnosioca ima subjektivno pravo o kome se u postupku odlučuje, koji se moraju procenjivati u svakom pojedinačnom slučaju, prema njegovim specifičnim okolnostima.

Analizirajući naveden kriterijume, Ustavni sud je ocenio da predmetni parnični postupak nije bio ni činjenično ni pravno složen.

Ustavni sud je ocenio i da je postavljeni zahtev bio od određenog značaja za podnosioca, s obzirom na to da je njim potraživan novčani iznos, ali ne i od posebnog značaja, imajući u vidu konačno opredeljeni tužbeni zahtev podnosioca kao tužioca u predmetnom parničnom postupku.

U pogledu ponašanja parničnih stranaka, Ustavni sud je ocenio da podnosilac nije preduzimao radnje usmerene na odugovlačenje postupka. Međutim, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac u toku trajanja predmetnog parničnog postupka, 3. novembra 2009. godine, potpuno izmenio tužbeni zahtev, ali da je do tog momenta postupak trajao već šest godina. Takođe, Ustavni sud je konstatovao i da na zahtev druge stranke u postupku, tuženog, nije održano sedam ročišta.

Međutim, prema oceni Ustavnog suda, navedeno trajanje postupka ne može biti opravdano opisanim doprinosom parničnih stranka, tako da odgovornost za dugo trajanje postupka leži, pre svega, na parničnom sudu, koji ima zakonsku obavezu da preduzme sve one radnje u postupku koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno . Ustavni sud naglašava da čak 13 ročišta nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije ili zbog promene u sastavu veća. Takođe, zbog promene u sastavu veća na pet ročišta su ponovo izvođeni ranije već izvedeni dokazi. Ustavni sud konstatuje i da su se na tri održana ročišta parnične stranke samo izjašnjavale o tužbenom zahtevu.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom parničnom postupku nedelotvornim i neefikasnim postupanjem nadležnih parničnih sudova, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakon a o Ustavnom sudu, usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu opisani značaj predmeta spora , a nakon konačno opredeljenog tužbenog zahteva podnosioca kao tužioca, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, dovoljno da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija podnosioca ustavne žalbe, te je u tački 2. izreke odbio zahtev podnosioca za naknadu nematerijalne štete.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, bez naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti