Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku za isplatu penzije

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer upravni postupak za uspostavljanje isplate penzije, pokrenut 2009. godine, još uvek nije pravnosnažno okončan. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi „Društva sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge Moka“ iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. marta 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba „Društva sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge Moka“ izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Iv. 17260/10 od 3. juna 2010. godine i rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 1604/10 od 8. oktobra 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. „Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, promet i usluge Moka“ iz Čačka, preko punomoćnika Mladena Nenadića, advokata iz Čačka, podnelo je Ustavnom sudu 16. decembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, kao i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je u izvršnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe odbačen kao neuredan predlog za izvršenje podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca, jer uz predlog nije priložio verodostojnu ispravu u orginalu, odnosno u overenoj kopiji. Podnosilac ustavne žalbe navodi da je u konkretnom izvršnom postupku uz predlog za izvršenje priložio kopiju verodostojne isprave koja je bila snabdevena orginalnim pečatom podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca i potpisom njegovog ovlašćenog radnika. Podnosilac ističe da je pred drugim sudovima u izvršnom postupku postupio na isti način i da su takvi predlozi za izvršenje bili usvajani i to rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu Iv. 12125/10, rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu Iv. 294/10, rešenjem Osnovnog suda u Čaku Iv. 17045/10, rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu Iv. 12126/10, rešenjima Privrednog suda u Beogradu Iv. 37303/10 i 37308/10 i rešenjem Privrednom sudu u Čačku Iv. 2575/10. Podnosilac ustavne žalbe ističe da je u navedenim rešenjima zauzeto stanovište da se kopija verodostojne isprave koja je snabdevena orginalnim pečatom izvršnog poverioca i potpisom njegovog ovlašćenog radnika smatra orginalnom verodostojnom ispravom, te da obaveza overe pred sudom odnosno nadležnim organom uprave postoji samo za one kopije na kojima je pečat pravnog lica u kopiji.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U postupku predhodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici osporenim rešenjima Iv. 17260/10 od 3. juna 2010. godine odbacio kao neuredan predlog za izvršenje izvršnog poverioca „Moka“ d.o.o. Čačak, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv izvršnog dužnika Darka Milića, radi prinudne naplate novčanog potraživanja, jer uz podneti predlog za izvršenje nije priložena verodostojna isprava u orginalu ili overenoj kopiji.

Viši sud u Sremskoj Mitrovici je osporenim rešenjem Gž. 1604/10 od 8. oktobra 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrdio prvostepeno rešenje.

4. Odredbama člana Ustava, na čije se povrede poziva podnosilac ustavne žalbe, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.), pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom ineteresu (član 36.), kao i pravo na mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Imajući u vidu sadržinu navedenih prava i razloge ustavne žalbe na kojima se tvrdnje o povredi ovih prava zasnivaju, Ustavni sud najpre ukazuje na to da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je izvršni postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i to da li je podnosiocu povređeno pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima i pravo na pravno sredstvo iz člana 36.Ustava, kao i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje zasniva na istim razlozima koji su isticani i u žalbi protiv prvostepenog rešenja i cenjeni u osporenom drugostepenom rešenju, pa se njihovim ponovnim navođenjem u ustavnoj žalbi ne dovodi u sumnju pravilnost osporenih rešenja, niti se ukazuje na proizvoljnost i arbitrernost u njenom donošenju.

Odredbama člana 2. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa („Službeni glasnik RS“, broj 39/93) je propisano da overavanje potpisa, rukopisa i prepisa obavlja opštinski sud, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno i da overavanje potpisa, rukopisa i prepisa obavlja i opštinska uprava kao poverene poslove (st. 1. i 2.), kao i da overavanje vrši službeno lice određeno rešenjem (stav 3.). Iz navedenog člana Zakona jasno i nedvosmisleno proizlazi da overavanje kopije verodostojne isprave može vršiti opštinski sud, sada osnovni sud i opštinska uprava kao poverene poslove preko za to ovlašćenog službenog lica u propisanom postupku.

U vezi sa navodom podnosioca ustavne žalbe da je pred drugim sudovima u izvršnom postupku podnosio predloge za izvršenje uz koje je bila priložena kopija verodostojne isprave snabdevena pečatom podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca i potpisom njegovog ovlašćenog radnika i da su takvi predlozi bili usvajani, Ustavni sud ukazuje da za navedene tvrdnje podnosilac uz ustavnu žalbu nije priložio odgovarajuće dokaze, odnosno rešenja sudova u izvršnom postupku kojim su usvajani takvi predlozi za izvršenje podnosioca, a koja rešenja su i navedena u ustavnoj žalbi. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neosnovano pozivanje podnosioca ustavne žalbe na prvostepena rešenja o izvršenju, kao dokaz da su Osnovni sud u Sremskoj Mitrovoci i Viši sud u Sremskoj Mitrovici u pogledu spornog pitanja postupali na drugačiji način u odnosu na druge sudove, jer zauzeto pravno stanovište u odlukama prvostepenog suda protiv kojih je dozvoljen redovan pravni lek ne predstavlja dokaz o različitom postupanju redovnog suda u istoj pravnoj stvari.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazali na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, kao i prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava.

U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava koji garantuje dvostepenost u odlučivanju, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja, na šta je poučen poukom o pravnom leku koju sadrži prvostepeno rešenje i da je Viši sud u Sremskoj Mitrovici odlučio o njegovoj žalbi. Navedeno ukazuje da je podnosilac iskoristio pravo na pravno sredstvo, pri čemu označeno ustavno pravo ne garantuje povoljan ishod žalbenog postupka, ako za traženu instancionu zaštitu nije bilo pravnog osnova.

Tvrdnje podnosioca ustavne žalbe o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava zasnivaju se na onim razlozima za koje je Ustavni sud utvrdio da su neosnovani u okviru ocene povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima, pa se posebno ne obrazlažu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po ovoj ustavnoj žalbi.

5. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević