Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je povredu prava na pravično suđenje jer su redovni sudovi odbacili tužbu za isplatu ratnih dnevnica, proglasivši se apsolutno nenadležnim. Sud je zaključio da se radi o imovinskopravnom sporu iz nadležnosti parničnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5280/2010
03.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zameni k predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenik predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, mr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Draga Lelekovića iz Gornjeg Milanovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3.oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Draga Lelekovića i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 4742/10 od 13. oktobra 2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da u roku od 60 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda ponovi postupak po žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8296/09 od 22. maja 2009. godine.

3. Ova odluka ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Drago Lelekovića iz Gornjeg Milanovca je 16. decembra 2009. godine, preko punomoćnika Gorana Miličića, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u tački 1. izre ke, zbog povrede načela sudske zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. stav 1. Ustava Republike Srbije, odnosno „zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na delotvoran pravni lek“.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je ustavna žalba podneta u ime Draga Lelekovića, ali da je u navedenom parničnom pos tupku učestvovalo još šest lica, pa se ova ustavna žalba odnosi i na njih; da su podnosilac ustavne žalbe i druga lica podnela tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu radi isplate neisplaćenih dnevnica po osnovu vršenja vojne dužnosti u tadašnjoj Vojsci Jugoslavije za vreme ratnog stanja 1999. godine; da je prvostepeni sud doneo rešenje od 22. maja 2009. godine, kojim se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje i odbacio tužbu tužilaca, a da je osporenim drugostepenim rešenjem odbijena kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđeno rešenje prvostepenog suda; da je, imajući u vidu i pravne stavove građanskog odeljenja Vrhovnog suda Srbije u vezi pitanja nadležnosti za odlučivanje po tužbama za isplatu „ratnih dnevnica“, ovakvim postupanjem sudova tužiocima povređeno „pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na delotvoran pravni lek“, odnosno da im je uskraćeno pravo na sudsku zaštitu. Predložio je da Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom povređeno navedeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca i ostalih lica koja su učestvovala u navedenom sudskom postupku, te da im se na ime naknade štete isplati iznos od po 200.000,00 dinara, kao i da se podnosiocima naknade troškovi postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe i drugi tužioci podneli su 6. maja 2009. godine tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu, protiv Republike Srbije, Ministarstva odbrane, zbog sticanja bez osnova.

Prvi opštinski sud u Beogradu je 22. maja 2 009. godine doneo rešenje P. 8296/09, kojim se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u predmetnoj pravnoj stvari i odbacio tužbu tužilaca. U obrazloženju prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da su tužioci tužbom tražili isplatu novčanog iznosa na ime neizmirenih dnevnica za učešće u ratnim dejstvima u svojstvu pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije tokom 1999. godine; da se o pravu na naknadu dnevnica licima u rezervnom sastavu Vojske Jugoslavije za vreme ratnog stanja tokom 1999. godine odlučuje po pravilima upravnog postupka, pred nadležnim organima tužene; da bi u parničnom postupku tužioci mogli da ostvare zaštitu svojih prava jedino kroz nakanadu štete prema odredbama člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, pod uslovom da im je isplata dnevnica uskraćena nezakonitim radom organa tužene, a da za to nije bilo zakonskog osnova; da iz činjeničnih navoda tužbe ne proizlazi da su se tužioci obraćali tuženoj sa zahtevom za isplatu dnevnica i da im je zbog nepravilnog ili nezakonitog rada organa tužene uskraćena isplata dnevnica, niti su na te okolnosti uz tužbu podneti dokazi da bi za rešavanje tog spornog odnosa bio nadležan sud.

Viši sud u Beogradu je 13. oktobra 2010. godine, odlučujući o žalbi tužilaca, doneo osporeno rešenje Gž. 4742 /09, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8296/09 od 22. maja 2009. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da u prvostepenom postupku nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tač. 1), 2), 5), 7) i 9) Zakona o parničnom postupku, na koje sud pazi po službenoj dužnosti, saglasno odredbi člana 372. Zakona o parničnom postupku; da je postupak ostvarivanja prava na dnevnice za vreme učešća u ratnim dejstvima regulisan odredbama Pravilnika o naknadi putnih i drugih troškova u Vojsci Jugoslavije, kojim je propisano da se pravo na naknadu utvrđuje rešenjem prema pravilima upravnog postupka pred nadležnim organima tužene. Imajući u vidu da iz navedenog Pravilnika proizlazi da se o pravu na naknadu zarade i dnevnica licima u rezervnom sastavu Vojske Jugoslavije za vreme NATO bombardovanja SRJ tokom 1999. godine ne odlučuje u parničnom postupku, to prema shvatanju Višeg suda žalbenim navodima tužilaca nije dovedena u sumnju zakonitost pobijanog prvostepenog rešenja.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama Ustava je utvrđeno da: svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbom člana 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka.

5. U odredbi člana 32. stav 1. Ustava nije izričito propisana garantija prava na pristup sudu, ali je ovo načelo sastavni deo prava na pravično suđenje kojim se svakome obezbeđuje pravo da svaki zahtev koji se odnosi na njegova građanska prava i obaveze bude razmotren pred sudom. Nesporno je da povreda prava na pristup sudu može nastati nezakonitim odbčajem tužbe, koji u suštini sprečava pokretanje parničnog postupka

Iako se podnosilac ustavne žalbe poziva na povredu načela iz člana 22. Ustava iz sadržine ustavne žalbe Ustavni sud je zaključio da se ustavnom žalbom u suštini ukazuje da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 4742/10 od 13. oktobra 2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pristup sudu, kao element prava na pravično suđenje . Stoga je ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud utvrdio da je osporenim rešenjem povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje.

Naime, Ustavni sud smatra ustavnopravno neprihvatljivim stav redovnih sudova da se u parničnom postupku ne može odlučivati o zahtevu za isplatu novčanog iznosa na ime neizmirenih dnevnica za učešće u ratnim dejstvima u svojstvu pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije. Po nalaženju Ustavnog suda, u konkretnom slučaju se radi o imovinskopravnom sporu o kome odlučuje sud u parničnom postupku, u skladu sa odredbom člana 1. Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu navedeno, u situaciji kada se prvostepeni sud oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje i odbacio kao nedozvoljenu tužbu podnosioca, iako je o njoj trebalo meritorno da odlučuje, a drugostepeni sud odbio žalbu podnosioca i potvrdio prvostepeno rešenje, suštinski je došlo do povrede prava podnosioca ustavne žalbe na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 4742/09 od 13. oktobra 2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud usvojio ustavnu žalbu, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), i odlučio kao u tački 1. izreke.

Imajući u vidu da je povreda Ustavom zajemčenog prava podnosioca ustavne žalbe takve prirode da je to očigledno moglo biti od uticaja na donošenje povoljnije odluke za njega u parničnom postupku povodom koga je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se štetne posledice utvrđene povrede prava otklone tako što će nadležni sud u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke ponoviti postupak po žalbi podnosioca i drugih tužilaca izjavljenoj protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8296/09 od 22. maja 2 009. godine.

U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je iz sadržine zahteva zaključio da se u suštini traži naknada materijalne štete. Ustavni sud nalazi da je zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete preuranjen, imajući u vidu da potraživanje podnosioca nije utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.

Povodom zahteva podnosilaca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred ovim sudom snose svoje troškove.

6. Ustavni sud je, u tački 3. izreke, odlučio da ova odluka, saglasno odredbi člana 87. Zakona o Ustavnom sudu, ima pravno dejstvo i prema licima koja nisu podnela ustavnu žalbu, a nalaze se u istoj pravnoj situaciji, odnosno prema licima koja su, kao i podnosilac ustavne žalbe, bili tužioci u parničnom postupku koji se vodio pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu P. 8296/09.

7. Ustavni sud naglašava da formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se sa stanovišta sadržine zajemčenog prava potvrđuju navodi ustavne žalbe, ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom. Kako podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge za tvrdnju da mu je u osporenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, to je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 - ispravka i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti