Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog produženja mere pritvora

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu podnosioca izjavljenu zbog produženja pritvora nakon prvostepene osuđujuće presude za obljubu sa detetom. Sud je ocenio da postoje opravdani zakonski razlozi i stručni nalazi koji ukazuju na realnu opasnost od ponavljanja krivičnog dela u slučaju puštanja na slobodu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5280/2019
28.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća, i sudije dr Dobrosav Milovanović, dr Zoran Lončar, dr Ranka Vujović, Maja Popović, dr Nikola Banjac, dr Milan Rapajić i dr Mihajlo Rabrenović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. A. iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. A. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu K. 60/18 od 12. aprila 2019. godine i rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 234/19 od 25. aprila 2019. godine u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 27. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. A. iz Niša, podneo je Ustavnom sudu, 20. maja 2019. godine, preko punomoćnika B. A, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu K. 60/18 od 12. aprila 2019. godine i rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 234/19 od 25. aprila 2019. godine, zbog povrede prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da „u svim rešenjima od određivanja pritvora do poslednjeg rešenja o produženju pritvora, ne navode se okolnosti na osnovu kojih bi se izveo zaključak da bi okrivljeni ponovio delo, posebno imajući u vidu da okrivljeni ne živi blizu oštećenih, da od trenutka podnošenja krivične prijave još marta 2016. godine nema kontakt sa oštećenima, a osim toga, već 15 meseci se nalazi u pritvoru, te se pritvor kao mera pretvorio u sankciju prema okrivljenom“; da nalaz veštaka koji pretpostavlja buduće ponašanje okrivljenog, bez drugih konkretnih okolnosti koje bi ukazale da će okrivljeni boravkom na slobodi ponoviti delo, predstavlja neosnovan razlog za pritvor; da je „prvostepenom presudom okrivljenom izrečena mera zabrane prilaza i komuniciranja sa oštećenom što je još jedan razlog u prilog navoda odbrane da je pritvor kao mera prema okrivljenom neosnovan. Napominjemo da se pritvor ne može produžavati zbog sprečavanja potencijalnog vršenja neodređenih novih krivičnih dela, jer pritvor ne predstavlja meru prevencije, već se moraju utvrditi konkretne opasnosti i konkretne činjenice koje opravdavaju uverenje da će okrivljeni ponoviti isto ili slično delo“; da su postupajući sudovi u konkretnom slučaju propustili da daju jasne, dovoljne i individualizovane razloge za produžavanje pritvora; da je pogrešna konstatacija Višeg suda u osporenom rešenju da je okrivljeni nepravnosnažno osuđen za krivično delo nedozvoljene polne radnje.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, te da poništi osporena rešenja, a predmet vrati Višem sudu u Nišu na ponovno odlučivanje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustanovljena ustavna žalba, Ustavni sud u postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz dostavljene dokumentacije uz ustavnu žalbu, između ostalog, utvrdio:

- da je Viši javni tužilac u Nišu 15. januara 2018. godine podigao optužnicu Kt. 230/17 protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog dva krivična dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika;

- da je rešenjem Višeg suda u Nišu Kv. 74/18 od 14. februara 2018. godine prema podnosiocu ustavne žalbe, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, određen pritvor, a koji mu se računa od 20. februara 2018. godine, kada je lišen slobode;

- da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe više puta produžavan;

- da je presudom Višeg suda u Nišu K. 60/18 od 12. aprila 2019. godine okrivljeni oglašen krivim da je učinio dva krivična dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika;

- da je osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu K. 60/18 od 12. aprila 2019. godine prema podnosiocu produžen pritvor koji mu po ovom rešenju može najduže trajati dok ne istekne vreme trajanja kazne izrečene presudom Višeg suda u Nišu K. 60/18 od 12. aprila 2019. godine;

- da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 234/19 od 25. aprila 2019. godine odbijena kao neosnovana žalba okrivljenog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu K. 60/18 od 12. aprila 2019. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu podnosilac ustavne žalbe ukazuje utvrđeno je da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost, a da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.), kao i da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a viši sud ga može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca i da ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni se pušta na slobodu (član 31. stav 1.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) propisano je: da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo da ako osobite okolnosti ukazuju na to da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano ili učiniti delo kojim preti (član 211. stav 1. tačka 3)); da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (član 216. stav 1.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (član 216. stav 5.).

5. Podnosilac smatra da mu je rešenjem Višeg suda u Nišu K. 60/18 od 12. aprila 2019. godine i rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž.2. 234/19 od 25. aprila 2019. godine povređeno pravo na slobodu i bezbednost.

Ustavni sud najpre, kao i u svojim ranijim odlukama, naglašava da je, sa aspekta zaštite ljudskih prava, pravo na ličnu slobodu jedno od osnovnih ljudskih prava zajemčenih Ustavom, ali da ovo pravo nije apsolutno i da pritvor predstavlja posebno osetljivu meru njegovog ograničenja.

Iz citirane odredbe člana 27. stav 1. Ustava proizlazi da je, kako za lišenje slobode, tako i za produženje pritvora, neophodno kumulativno ispunjenje sledećih uslova: da lišenje slobode, kao i produžavanje trajanja te mere, mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom; da je lišenje slobode dopušteno samo u zakonito sprovedenom postupku; da se pritvor prema nekom licu može odrediti (i produžiti) samo ukoliko postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, a koja propisuje da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti. O postojanju uslova za određivanje pritvora odlučuje nadležni sud, koji je pri tome vezan opštim odredbama Zakonika o krivičnom postupku o pritvoru. Nadležni sud, u svakom pojedinom slučaju, polazeći od konkretnih činjenica, ceni kako postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ometati postupak odnosno da će ponoviti krivično delo, tako i opravdanost određivanja mere pritvora zbog njihovog postojanja. Pravna ocena nadležnog suda o kumulativnom ispunjenju uslova za produženje pritvora podleže kontroli u žalbenom postupku i kroz periodično ispitivanje osnovanosti pritvora.

Ustavni sud je, uvidom u osporena rešenja, utvrdio da su od strane Višeg suda u Nišu i Apelacionog suda u Nišu cenjena i detaljno obrazložena sva pitanja koja su u konkretnom slučaju bila bitna za odlučivanje.

Po oceni Ustavnog suda, zauzeti stav sudova izražen kroz osporena rešenja ne može se smatrati proizvoljnim i nezakonitim postupanjem sudova, kako to proističe iz navoda ustavne žalbe, s obzirom da postoji osnovana sumnja da je podnosilac izvršio dva krivična dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika.

Pri tome, u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, između ostalog, navedeno da je „Apelacioni sud u Niši nalazi da je pravilno prvostepeni sud utvrdio da je dalje trajanje pritvora protiv optuženog D. A. neophodno do upućivanja optuženog na izdržavanje kazne zatvora sa razloga propisanih napred citiranom zakonskom odredbom. Naime, iz spisa predmeta, proizlazi da je optuženi, koji je trenutno u pritvoru, presudom Višeg suda u Nišu K. 60/18 od 12. aprila 2019. godine nepravnosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci zbog izvršenja dva krivična dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika, odnosno da postoji znatno viši stepen sumnje da je učinio krivična dela koja su predmet postupka, od tražene osnovane sumnje. Nakon utvrđenja ovih okolnosti, pravilno je utvrđeno i postojanje okolnosti iz člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP, odnosno okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, što proizlazi iz nalaza i mišljenja psihologa da kod optuženog postoji problem sa probojom impulsa anksioznosti i seksualnosti, te da postoji mogućnost da su se u određenim situacijama 'probili' nedozvoljeni seksualni impulsi, koji pod uticajem konzumacije alkohola prevazilaze postojeće i važeće kognitivne i moralne zabrane, koje sve u svojoj ukupnosti i po stanovištu Apelacionog suda predstavljaju okolnosti koje ukazuju na opasnost od ponavljanja dela, ukoliko bi se optuženi našao na slobodi. Kako zaključak prvostepenog suda da i dalje stoje razlozi za dalje zadržavanje optuženog u pritvoru po osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP, te konkretna opasnost da bi boravkom na slobodi mogao ponoviti krivično delo, nije doveden u sumnju suprotnim žalbenim navodima branioca optuženog, kojima se ukazuje da (…) protek vremena od događaja do određivanja pritvora, nije okolnost koja je od uticaja na produženje pritvora i nakon izricanja prvostepene presude, imajući u vidu psihološki profil ličnosti optuženog, da je lice sa niskom kontrolom seksualnih impulsa, koja može dovesti do njihovog zadovoljenja na devijantan način“.

Podnosilac ustavne žalbe navodi i da su osporena rešenja doneta „na osnovu netačnih činjeničnih i pravnih podataka iz kojih je pogrešno ocenjeno da postoje opšti i dodatni uslovi za produženje pritvora, posebno imajući u vidu konstataciju Višeg suda u Nišu da je okrivljeni nepravnosnažno osuđen za krivično delo nedozvoljene polne radnje, dok Apelacioni sud navodi da je okrivljeni nepravosnažno osuđen za krivično delo (…) obljuba nad decom“. Ustavni sud smatra da su i ovi navodi ustavne žalbe neutemeljeni i posledica su krajnje subjektivnog prikazivanja činjenica.

Naime, Sud konstatuje da je u osporenom rešenju Višeg suda u Nišu K. 60/18 od 12. aprila 2019. godine navedeno da je okrivljeni oglašen krivim da je „izvršio nedozvoljene polne radnje nad detetom, maloletnom oštećenom M.J, koja je rođena 10. januara 2013. godine, na taj način što je“. Međutim, Ustavni sud ukazuje da iz sadržine oba osporena rešenja proizlazi da se postupak protiv podnosioca vodi zbog dva krivična dela obljuba sa detetom iz člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika. Takođe, i u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je izričito navedeno da je podnosilac nepravnosnažno osuđen zbog dva krivična dela obljuba sa detetom. Dakle, Ustavni sud je ocenio da su sve činjenice od značaja za odlučivanje u ovom predmetu, a na koje se pozivaju postupajući sudovi, istinite i relevantne za donošenje pravilne odluke. Ustavni sud je naročito imao u vidu i to da podnosiocu nije dostavljena prvostepena presuda, a kako to proizlazi iz navoda same ustavne žalbe.

Sve napred navedeno, po oceni Ustavnog suda, predstavlja ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje za postojanje osobitih okolnosti koje ukazuju na opravdanu bojazan da bi puštanjem na slobodu podnosilac mogao ponoviti krivična dela. Osnovana sumnja, kao jedan od nužnih uslova za trajanje pritvora, u konkretnom slučaju nesumnjivo postoji.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Ustavni sud je ocenio da su neosnovani navodi podnosioca o povredi prava iz člana 27. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjima povređeno i pravo na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. stav 1. Ustava.

Ustavni sud ukazuje da se u konkretnom slučaju ne može postaviti pitanje povrede prava iz člana 31. stav 1. Ustava, jer se tom odredbom jemči pravo okrivljenom na ograničeno trajanje pritvora do podizanja optužnice. U ovom ustavnosudskom predmetu, ne samo da je podignuta optužnica, već je i doneta prvostepena, nepravnosnažna presuda, a kako to nesporno proizlazi iz dokumentacije dostavljene uz ustavnu žalbu.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio na osnovu člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog produženja mere pritvora

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti