Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nepostojanja ustavnopravnih razloga
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv građanskih presuda o naknadi štete. Žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazali na povredu prava na pravično suđenje, već se sastoji od apstraktnih i filozofskih navoda.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-529/2008
12.11.2009.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Nešića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. novembra 2009. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Aleksandra Nešića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Lazarevcu P. 1096/04 od 29. januara 2008. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 3242/08 od 27. marta 2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Opštinski sud u Lazarevcu je 8. maja 2008. godine Ustavnom sudu prosledio ustavnu žalbu koju je 5. maja 2008. godine, preko tog suda, izjavio Aleksandar Nešić iz Beograda, preko punomoćnika Radeta Subašića, advokata iz Beograda, a protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje. Istovetnu ustavnu žalbu punomoćnik podnosioca ustavne žalbe podneo je 12. maja 2008. godine i neposredno Ustavnom sudu, te je Ustavni sud, saglasno odredbama člana 42. st. 1. i 4. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), obe ustavne žalbe spojio radi vođenja jedinstvenog postupka u predmetu Už. 529/2008.
Ustavnom žalbom osporena je presuda Opštinskog suda u Lazarevcu P. 1096/04 od 29. januara 2008. godine, koja je potvrđena osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu, a kojom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje i podnosilac ustavne žalbe, kao tuženi, obavezan da joj na ime naknade nematerijalne štete plati dosuđen iznos i troškove postupka, dok je istovremeno odbijen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe kao protivtužioca.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu istovetnu odredbi člana 170. Ustava.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se ustavna žalba zasniva na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta sadržine označenih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, ukazuje na njihovu povredu ili uskraćivanje.
3. Ustavni sud je iz sadržine izjavljene ustavne žalbe utvrdio da se u njoj prvo navodi "nesporno činjenično stanje", a što zapravo predstavlja podnosiočevo viđenje događaja koji je bio povod podnošenju tužbe i protivtužbe o kojima je odlučivano osporenim presudama. Potom se kao razlozi na kojima se u konkretnom slučaju zasnivaju tvrdnje o povredi podnosiočevog prava na pravično suđenje navode: "nedostatak mehanizma zaštite čoveka" kao "masovno kršenje ljudskih prava", uz isticanje da je "opšte poznato da mi danas paralelno sa krizom predstavničkog dela upravljačkog aparata imamo još veću krizu u pravosudnom delu državnog aparata ..."; "duhovna degradacija prava", uz obrazloženje da je osporenim sudskim odlukama "izvršena najbezobzirnija duhovna degradacija prava kao duhovno smisaonog ponašanja ljudi u državnoj zajednici", a da su "najčešći i najbrutalniji oblici ovih kršenja u sporovima pred nižim sudskim instancama, čemu je suštinski razlog predlaganje i biranje sudija po predlozima, nagodbama i kvotama političkih stranaka"; " sudijsko" "ne pravo" na "prosejavanje" "zaštite", jer su "sudije prvo prosejale prava stranaka u sporu, kao majstori kad seju pesak, pa prava Aleksandra kao otpad izbacile iz sita pravde, a zadržale samo Dijanina ..."; "nasilje vlasti nad čovekom", tako da su "obe navedene presude postale akta pravnog nasilja, umesto pravne zaštite nad Ustavnim pravima Aleksandra"; "boljševička teorija prava", uz navođenje da "je očito da naš pravni mehanizam još boluje od boljševičke teorije prava ... kako i danas naši profesori truju studente", itd.
Ustavni sud je ocenio da izneti navodi ustavne žalbe ne predstavljaju ustavnopravne razloge kojima se ukazuje da je osporenim presudama podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
4. Na osnovu iznetog, Sud je, u skladu sa odredbom člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
|
|
|
PREDSEDNIK dr Bosa Nenadić |