Rešenje Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe oštećenog kao tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu oštećenog kao tužioca, izjavljenu zbog obustave krivičnog postupka. Sud je zauzeo stav da se pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku garantuje okrivljenom, a ne oštećenom, koji nema ustavno pravo da se postupak vodi ili da optuženi bude osuđen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ranka Dinića iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Ranka Dinića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 200/08 od 28. novembra 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Ranko Dinić iz Zaječara je 8. aprila 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu istovetne sadržine kao član 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode čija se zaštita traži ustavnom žalbom povređena ili uskraćena onom licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. Ustavni sud je u sprovednom prethodnom postupku utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe Ustavnom sudu obraća u svojstvu oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku u kome je doneto osporeno rešenje. U konkretnom predmetu, osporenim rešenjem Opštinskog suda u Zaječaru Kv. 200/08 od 28. novembra 2008. godine u stavu prvom izreke je utvrđeno da nema mesta optužbi protiv okrivljene J.G.M. po optužnici oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 2. Krivičnog zakona Republike Srbije (u daljem tekstu: KZ), zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 1. KZ, zbog krivičnog dela diskriminacije iz člana 387. stav 1. KZ i krivičnog dela protiv slobode prava čoveka i građanina iz člana 128. KZ, te je krivični postupak u odnosu na ova dela obustavljen, dok je stavom drugim izreke odbijen predlog da se prema osumnjičenoj odredi pritvor u smislu člana 142. stav 2. tač. 3. i 4. ZKP. Okružni sud u Zaječaru je rešenjem Kž. 144/09 od 16. marta 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu oštećenog kao tužioca Ranka Dinića, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenu protiv navedenog prvostepenog rešenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje, tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se, po oceni Ustavnog suda, u krivičnom postupku, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje, pre svega, okrivljenom, odnosno optuženom licu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuje i odredba člana 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), kojom je propisano da se ovim zakonikom utvrđuju pravila da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da oštećeni kao tužilac, kao ni privatni tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom propisano, ni Ustavom zajemčeno pravo da će se protiv optuženog lica voditi krivični postupak, niti da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Stoga se oštećeni kao tužilac u ustavnoj žalbi ne može pozivati na to da mu je pravnosnažnom sudskom odlukom kojom se obustavlja krivični postupak protiv okrivljenih lica povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je odlučujući na ovaj način imao u vidu i istovetan pravni stav Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu sadržan u presudi Krzak protiv Poljske od 6. aprila 2004. godine (aplikacija broj 51515/99, st. 23. i 24), u kojoj je ocenjeno da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te je odbačena aplikacija zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je ratione materiae nespojiva sa odredbama Konvencije.

Kako se pravo na pravično suđenje u konkretnom slučaju ne jemči podnosiocu ustavne žalbe, a imajući u vidu da je to jedna od bitnih pretpostavki za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud je ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona u Ustavnom sudu, odbacio kao nedopuštenu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

 

 

 

Slični dokumenti

• Už 1204/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe privatnog tužioca
• Už 2761/2009: Odbačaj ustavne žalbe oštećenog kao tužioca zbog nepostojanja povrede prava
• Už 2225/2009: Odbačena ustavna žalba oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku
• Už 2003/2010: Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku
• Už 1105/2009: Odbačaj ustavne žalbe zbog nespojivosti sa pravom na pravično suđenje