Odluka Ustavnog suda o nadležnosti sudova za isplatu ratnih dnevnica

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Redovni sudovi su se pogrešno oglasili nenadležnim za tužbu rezerviste radi isplate ratnih dnevnica, jer se radi o imovinskopravnom sporu iz nadležnosti parničnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5303/2010
28.03.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Uzairi Isljama iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. marta 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Uzairi Isljama i utvrđuje da je rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9480/09 od 18. juna 2009. godine i rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 5175/10 od 13. oktobra 2010 . godine povređen o prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32 . stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 5175/10 od 13. oktobra 2010. godine i određuje da Viši sud u Beogradu d onese novu odluku o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9480/09 od 18. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Uzairi Isljam iz Subotice je 16. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Miodraga Batinića, advokata iz Subotice, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9480/09 od 18. juna 2009. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 5175/10 od 13. oktobra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih članom 3 2. stav 1. i članom 36 stav 1 . Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su sudovi u osporenim odlukama zauzeli stav p o kome se postupak ostvarivanja prava na dnevnice za vreme učešća u ratnim dejstvima ostvaruje u upravnom postupku i u upravnom sporu; da se u predmetnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, proisteklom iz specijalne vrste zakonske obligacije; da i prema stavu koji je zauzeo Vrhovni sud Srbije, nadležnost organa uprave za postupanje po zahtevu za ostvarivanje prava na dnevnice, ne isključuje nadležnost redovnog suda da postupa u parnici.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud utvrdi da su mu osporenim rešenjima povređena navedena Ustavom zajemčena prava, te da poništi osporena rešenja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Prvi opštinski sud u Beogradu je 18. juna 2009. godine doneo osporeno rešenje P. 9480/09, kojim se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u predmetnoj pravnoj stvari i odbacio tužbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe . U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da se o pravu na naknadu zarade i dnevnica licima u rezervnom sastavu Vojske J ugoslavije za vreme NATO bombardovanja SRJ tokom 1999. godine odlučuje u upravnom postupku, a sudska zaštita je obezbeđena u upravnom sporu; da bi u parničnom postupku tužilac mogao da ostvari zašti tu svojih prava jedino kroz naknadu štete prema odredbama člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, pod uslovom da mu je isplata dnevnica uskraćena nezakonitim radom organa tužene, a da za to nije bilo zakonskog osnova; da iz činjeničnih navoda tužbe i dokaza priloženih uz tužbu ne proizla zi da se tužilac obraćao organu tužene sa zahtevom za isplatu dnevnica i da mu je zbog nepravilnog ili nezakonitog rada organa t užene to pravo uskraćeno i time prouzrokovana šteta, te sud nalazi da za rešavanje spornog odnosa nije nadležan sud opšte nadležnosti, već organ uprave i stoga je primenom člana 1, u vezi sa članom 16. stav 2. Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u izreci rešenja.

Viši sud u Beogradu je 13. oktobra 2010. godine, odlučujući o žalbi tužioca, doneo osporeno rešenje Gž. 5175/10, kojim je odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9480/09 od 18. juna 2009. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud pravilno postupio kada se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje i odbacio tužbu; da imajući u vidu da tužbom nije tražena naknada štete zbog nezakonitog rada organa za koji odgovara tužena, u kom slučaju ne bi bila isključena nadležnost parničnog suda, već se zahteva da tužena ispuni obaveze koje, po tvrdnji tužioca, proizlaze iz Pravilnika o naknadi putnih i drugih troškova u Vojsci Jugoslavije, to i prema shvatanju Višeg suda, za odlučivanje o zahtevu nije nadležan da odlučuje sud u parničnom postupku.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 36. stav 1. Ustava je utvrđeno da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lok alne samouprave.

Odredbom člana 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka.

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjima povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje.

Ustavni sud smatra ustavnopravno neprihvatljivim stav redovnih sudova da se u parničnom postupku ne može odlučivati o zahtevu za isplatu novčanog iznosa na ime neizmirenih dnevnica za učešće u ratnim dejstvima u svojstvu pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije. Po nalaženju Ustavnog suda, u konkretnom slučaju se radi o imovinskopravnom sporu o kome odlučuje sud u parničnom postupku, u skladu sa odredbom člana 1. Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu navedeno, u situaciji kada se prvostepeni sud oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje i odbacio kao nedozvoljenu tužbu podnosioca, iako je o njoj trebalo meritorno da odlučuje, a drugostepeni sud odbio njegovu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje, suštinski je došlo do povrede prava podnosioca ustavne žalbe na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9480/09 od 18. juna 2009. godine i rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 5175/10 od 13. oktobra 2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - O dluka US), i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. S obzirom na to da podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaze da su redovni sudovi u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji donosili drugačije odluke od odluka koje se osporavaju ustavnom žalbom, to je Ustavni sud ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bila potkrepljena tvrdnja podnosioca da mu je povređeno pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava. Stoga je Sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju posledice učinjene povrede takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog drugostepenog rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 5175/10 od 13. oktobra 2010. godine i određivanjem da Viši sud u Beogradu donese novu odluku o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9480/09 od 18. juna 2009. godine, te je, saglasno odredb i člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08 - ispravka i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o nadležnosti sudova za isplatu ratnih dnevnica

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti