Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao osam godina, bez dosuđivanja naknade štete jer nije tražena. Deo žalbi koji osporava meritum odluke je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Varga Karla, Danijele Ilić, Irene Pristajko, Saše Semjanova, Gorana Babića, Nemet Arpada, Toldi Ištvana i Trive Sremca, svi h iz Kule, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. jula 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Varga Karla, Danijele Ilić, Irene Pristajko, Saše Semjanova, Gorana Babića, Nemet Arpada, Toldi Ištvana i Trive Sremca i utvrđuje da je podnosi ocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kuli u predmetu P1. 1785/06.

2. Odbacuje se ustavna žalba Varga Karla, Danijele Ilić, Irene Pristajko, Saše Semjanova, Gorana Babića, Nemet Arpada, Toldi Ištvana i Trive Sremca izjavljena protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 204/10 od 22. juna 2011. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Varga Karlo iz Kule podneo je 28. oktobra 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude navedene u tački 2. izreke zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 3 2. stav 1. i člana 60. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku navedenom u tački 1. izreke, koja je u Ustavnom sudu zavedena pod brojem Už-5306/11.

Podnosioci ustavne žalbe Danijela Ilić, Irena Pristajko, Saša Semjanov, Goran Babić, Nemet Arpad, Toldi Ištvan i Triva Sremac su takođe podneli blagovremene ustavne žalbe protiv presude navedene u tački 2. izreke zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na rad, zajemčenih odredbama člana 3 2. stav 1. i člana 60. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku navedenom u tački 1. izreke, koje su u Ustavnom sudu zavedene pod brojevima: Už-3122/10, Už-5322/11, Už-5405/11, Už-5366/11, Už-5387/11, Už-5501/11 i Už-5692/11.

Ustavni sud je utvrdio da se navedenim ustavnim žalbama osporavaju isti akt i postupak, odnosno da se u odnosu na sve podnosioce ustavnih žalbi postavljaju ista sporna pravna pitanja, pa je iz tog razloga celishodno i racionalno da u svim tim predmetima spoji postupke i o podnesenim ustavnim žalbama odluči jednom odlukom. Zbog toga je Ustavni sud, saglasno odredbama člana 42. st. 1. i 4. tada važećeg Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), spojio navedene predmete ustavnih žalbi, radi vođenja jedinstvenog postupka i donošenja jedne odluke.

Podnosioci ustavnih žalbi navode: da je netačna tvrdnja revizijskog suda da su kod tužene radili preko omladinske zadruge; da taj sud nije odlučio o njihovom zahtevu za novčanom naknadom u vezi neuplaćenih poreza i doprinosa, odnos da u tom delu osporena presuda ne sadrži nikakve razloge; da je postupak u pogledu glavnog zahteva trajao od 2003. godine do 2011. godine, te da je pred revizijskim sudom trajao tri godine, što je neprimereno dugo, kao i da je povodom aplikacije jednog njihovog kolege zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u ovde osporenom postupku "Sud u Strazburu" doneo deklaraciju o prijateljskom poravnanju P.M. i Republike Srbije na osnovu koje je država tom licu isplatila 1.600 evra. Polazeći od navedenog, podnosioci predlažu da se utvrdi povreda označenih prava, te da se poništi osporena revizijska presuda.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je iste sadržine kao odredba člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Kuli P1. 1785/06 i dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužioci Varga Karlo, Goran Babić, ovde podnosioci ustavne žalbe, i P.M. podneli su 9. juna 2003. godine Opštinskom sudu u Kuli tužbu protiv tuženog DP "Đuro Strugar" iz Kule, radi utvrđenja radnog odnosa na neodređeno vreme i isplate, koja je u tom sudu zavedena pod brojem P1. 445/03.

Tužioci Danijela Ilić i Saša Semjanov , ovde podnosioci ustavne žalbe, podneli su 30. juna 2003. godine Opštinskom sudu u Kuli tužbu protiv tuženog DP "Đuro Strugar" iz Kule, radi utvrđenja radnog odnosa na neodređeno vreme i isplate, koja je u tom sudu zavedena pod brojem P1. 491/03.

Tužioci Irena Pristajko, Nemet Arpad, Toldi Ištvan , Triva Sremac , ovde podnosioci ustavne žalbe, i Č.J. podneli su 15. septembra 2003. godine Opštinskom sudu u Kuli tužbu protiv tuženog DP "Đuro Strugar" iz Kule, radi utvrđenja radnog odnosa na neodređeno vreme i isplate, koja je u tom sudu zavedena pod brojem P1. 654/03.

Rešenjem Opštinskog suda u Kuli P. 445/03 od 30. septembra 2003. godine određeno je da se spisi predmeta P1. 491/03 i P1. 654/03 spajaju spisima predmeta P1. 445/03, radi istovremenog presuđenja.

Pred Opštinskim sudom u Kuli , a do donošenja presude tog suda P1. 445/03 od 31. maja 200 5. godine, zakazano je ukupno devet ročišta za glavnu raspravu od kojih je pet održano, na kojima je sproveden dokazni postupak ekonomskim veštačenjem i saslušanjem veštaka i tuži laca. Ostala četiri ročišta ni su održana, i to tri bez krivice tužilaca i jedno na zahtev stranaka.

Okružni sud u Somboru je rešenjem Gž 1. 1339/06 od 2 0. oktobra 2006. godine usvojio žalbu tužilaca i ukinuo presudu Opštinskog suda u Kuli P1. 445/03 od 31. maja 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepeni sudom zakazano je ukupno šest ročišta za glavnu raspravu od kojih su četiri održana i na kojima je sproveden dokazni postupak dopunskim ekonomskim veštačenjem i saslušanjem tužilaca. Ostala dva ročišta nisu održana bez krivice tužilaca.

Presudom Opštinskog suda u Kuli P1. 1785/06 od 2. novembra 2007. godine usvojen je tužbeni zahtev tužilaca, pored ostalih i ovde podnosilaca ustavne žalbe, te je utvrđeno da su tužioci kod tuženog zasnovali radni odnos na neodređeno vreme, pa je obavezan tuženi da tužiocima uplati doprinose PIO i isplati naknadu za regres za godišnji odmor i topli obrok, na način bliže označen u izreci. Određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Okružnog suda u Somboru Gž.1. 1371/08 od 14. oktobra 2008. godine žalba tuženog je delimično usvojena i prvostepena presuda preinačena u odnosu na tužioce, pored ostalih, i Varga Karla, Gorana Babića, Trivu Sremca, Toldi Ištvana, Nemet Arpada i Irenu Pristajko, tako što je odbijen tužbeni zahtev da su kod tuženog zasnovali radni odnos na neodređeno vreme i da im tuženi uplati doprinose PIO za period bliže označen u izreci i isplati naknadu za regres za godišnji odmor i topli obrok u novčanim iznosima bliže označenim u izreci. U preostalom delu u odnosu na ove tužioce žalba tuženog je odbijena i prvostepena presuda potvrđena. U odnosu na tužioce, pored ostalih, Danijelu Ilić-Krtinić i Sašu Semjanov a žalba tuženog je usvojena i prvostepena presuda preinačena tako što je tužbeni zahtev tužilaca u celosti odbijen kao neosnovan. Rešenje o troškovima postupka je ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 204/10 od 22. juna 2011. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Somboru Gž1. 1371/08 od 14. oktobra 2008. godine. U obrazloženju revizijske presude je navedeno: da su prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci kod tuženog radili prema ugovorima o radnom odnosu na određeno vreme i preko Omladinske zadruge „Panda" iz Kule, i to tužilac Varga Karlo je radio na poslovima portir-čuvar od kraja 1993. do septembra 2003. godine po osnovu više ugovora o radnom odnosu na određeno vreme i preko Omladinske zadruge, tužilac Goran Babić je radio na poslovima portir-čuvar od marta 2000. godine po ugovorima o radu na određeno vreme, a od juna 2003. godine angažovan je preko Omladinske zadruge, tužilja Danijela Ilić-Krtinić je kod tuženog radila poslove muzačara i radnika u krupari, u 1997. godini je radila po osnovu radnog odnosa na određeno vreme, a od maja 2002. godine do jula 2003. godine angažovana je preko Omladinske zadruge, tužilac Saša Semjanov je počeo da radi decembra 2000. godine, a angažovan je preko Omladinske zadruge, tužilac Trivo Sremac je radio po osnovu ugovora o radu na određeno vreme od septembra 1993. godine do decembra 1997. godine i od maja 2000. godine do aprila 2004. godine, tužilac Toldi Ištvan je radio po osnovu ugovora o radu na određeno vreme 1995, 1996, 1997. i 2001. godine, tužilac Nemet Arpad je radio po osnovu radnog odnosa na određeno vreme od marta do decembra 2001. godine, a od aprila do novembra 2003. godine angažovan je preko Omladinske zadruge. I tužilja Irena Pristajko je radila po osnovu radnog odnosa na određeno vreme u 1994, 1995, 1996, 1997, 1998, 2000. do decembra 2001. godine, a 16. maja 2005. godine zasnovala je kod tuženog radni odnos na neodređeno vreme. Vrhovni kasacioni sud je našao da je pravilno zaključivanje drugostepenog suda da, u smislu odredaba Zakona o radnim odnosima („Službeni glasnik RS," br. 45/91 ... 39/96) i Zakona o radnim odnosima („Službeni glasnik RS," br. 55/96, 28/01 i 43/01), koje su materijalno-pravno relevantne za ocenu osnovanosti zahteva za preobražaj radnog odnosa, nema pravnog osnova da se utvrdi da su tužioci kod tuženog zasnovali radni odnos na neodređeno vreme, zbog čega nije osnovan ni zahtev za uplatu doprinosa PIO i isplatu naknede za regres za godišnji odmor i topli obrok. Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su neosnovani revizijski navodi tužilaca Varga Karla kojima se ukazuje da mu je radni odnos prestao 2. septembra 2003. godine i da drugostepeni sud nije ispitao zakonitost ovog prestanka radnog odnosa. Naime, od juna 2003. godine tužioci su radili preko Omladinske zadruge „Panda" iz Kule. Rad preko omladinske zadruge nije radni odnos (ni na određeno vreme) i prestanak takvog rada nije prestanak radnog odnosa, pa se i ne može preispitivati sa stanovišta zakonskih radno-pravnih propisa. Takođe, neosnovani su revizijski navodi u pogledu tužilje Danijele Ilić-Krtinić u smislu da je zbog pogrešne identifikacije prezimena ove tužilje propušteno da se utvrdi da je u radnom odnosu na neodređeno vreme, jer je 2002. godine prvi put počela da radi kod tuženog. Revizijski sud je utvrdio da lični podaci iz fotokopije njene lične karte u pogledu dana, meseca i godine rođenja, mesta rođenja, jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG) odgovaraju podacima iz fotokopije radne knjižice Danijele Krtinić - devojačko prezime, a iz koje je vidljivo da je ona prvi radni odnos kod tuženog zasnovala 29. aprila 1997. godine, što je utvrđeno kao činjenica na osnovu koje je odlučeno o njenom tužbenom zahtevu.

Spisi predmeta su 22. septembra 2011. godine prosleđeni Osnovnom sudu u Somboru–Sudska jedinica u Kuli.

U spisima predmeta nema dokaza da je prvostepeni sud postupio u skladu sa presudom Okružnog suda u Somboru Gž.1. 1371/08 od 14. oktobra 2008. godine kojom je rešenje o troškovima postupka ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu pozivaju podnosioci ustavne žalbe, je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći (član 60. stav 4.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito pri određivanju rokova i ročišta, sud će uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 434.).

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propis ano: da su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice (član 7. stav 1.); da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom je postupak trajno okončan, Ustavni sud je stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja osporenog sudskog postupka.

Ocenjujući osnovanost istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na parnični postupak koji je osporen, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da podnosioci osporavaju dužinu trajanja postupka odlučivanja o glavnom zahtevu. U tom smislu, na osnovu prethodno iznetih činjenica i okolnosti Ustavni sud je utvrdio da je od podnošenja tužb i do donošenja revizijske presude kojom je ovaj postupak u pogledu glavnog zahteva okončan proteklo osam godina.

Navedeno trajanje postupka izaziva sumnju da osporeni postupak nije okončan u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova, kao i značaja raspravljanog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na ovako dugo trajanje postupka.

Parnični postupak koji je prethodio podnošenju ustavnih žalbi je pravno i činjenično postao složenijim usled spajanj a više postupaka i činjenice da je u tom postupku učestvovao veći broj tužilaca Ipak, sama neophodnost utvrđivanja potrebnih činjenica, kao i naknadno spajanje navedenih predmeta, po oceni Ustavnog suda, ne predstavlja opravdani razlog za toliko dugo trajanje ovog parničnog postupka u pogledu glavnog zahteva.

Ustavni sud je ocenio da podnosioci ustavne žalbe ni su doprine li trajanju postupka, imajući u vidu da su se on i i nj ihov punomoćnik uredno odazivali pozivima za ročišta za glavnu raspravu. Takođe, predmet spora je bio bez sumnje značajan za podnosi oce, jer je tužba podneta sa zahtevom, između ostalog, i radi utvrđenja radnog odnosa na neodređeno vreme.

Ustavni sud je ocenio da je osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka nedelotvorno postupanje prvostepenog suda i Vrhovnog kasacionog suda . Naime, prvostepeni je doneo dve presude, od kojih je jedna ukinuta od strane Okružnog suda u Somboru, a druga je delimično preinačena, pored ostalog, i u pogledu glavnog zahteva, a ukinuta u pogledu rešenja o troškovima postupka. Pored toga revizijskom sudu je trebalo skoro tri godine da odluči o reviziji koju su podneli tužioci.

Imajući u vidu navedeno i karakter spora koji je zahtevao hitnost u rešavanju, Ustavni sud je u ovom delu usvojio ustavnu žalbu i, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, utvrdio da je podnosi ocima ustavne žalbe u postupku koji je pred Opštinskim sudom u Kuli vođen u predmetu P1. 1785/06, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Krećući se u granicama zahteva, a s obzirom na to da podnosioci ni su istaka li zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da je utvrđivanjem povrede prava na suđenje u razumnom roku dovoljno za pravično zadovoljenje podnosilaca.

6. Imajući u vidu navode ustavne žalbe koji se odnose na osporene presude, Ustavni sud nalazi da podnosioci ustavne žalbe, nezadovoljni ishodom pravnosnažno okončanog parničnog postupka, formalno se pozivajući na povredu označenih prava, od Ustavnog suda, zapravo, traže da još jednom, nakon redovnih sudova, oceni osnovanost tužbenog zahteva koji su u predmetnoj parnici postavili prema tuženom. Ovo iz razloga što iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da povrede označenih ustavnih prava, podnosioci ustavne žalbe obrazlažu, pre svega, nepravilno i nepotpuno utvrđenim činjeničnim stanjem u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom, odnosno da osporavaju valjanost zaključaka o izvedenim dokazima.

Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je revizijski sud u osporenoj presudi obrazložio na kojim navodima i dokazima temelji svoju odluku i da je dao dovoljne, jasne i ustavnopravno prihvatljive razloge na osnovu kojih je zaključio da je tužbeni zahtev podnosilaca neosnovan, te da se pozvao na odgovarajuće odredbe propisa na kojima zasniva svoj pravni stav. Takođe, taj sud je obrazložio zbog čega nije osnovan zahtev tužilaca za uplatu doprinosa PIO i isplatu naknade za regres i topli obrok.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosilaca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi za tvrdnje o povredi označenih prava, te je stoga u tom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić