Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao duže od 12 godina. Podnosiocu, privrednom društvu, dosuđena je naknada nematerijalne štete u iznosu od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko već e, u sastavu: predsednik Suda Vesna Il ić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manoj lović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi "MEGGLE SRBIJA" DOO Kragujevac iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. decembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba "MEGGLE SRBIJA" DOO Kragujevac i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P1. 10 81/12 (inicijalno predmet P. 7 63/01 ranijeg Opštinskog suda u Kragujevcu) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosi oca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. "MEGGLE SRBIJA" DOO Kragujevac iz Kragujevca podnelo je, 2. jula 20 13. godine, preko punomoćnika Jovana Mićića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P1. 1081/12 (inicijalno predmet P. 763/01 ranijeg Opštinskog suda u Kragujevcu) .

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je parnični postupak, vođen protiv podnosioca, kao poslodavca, po tužbi bivšeg zaposlen og, započeo 2001. godine i da do dana podnošenja ustavne žalbe, još uvek nije pravnosnažno okončan, već je u fazi žalbenog postupka pred Apelacionim sudom u Kragujevcu. U toku osporenog postupka bile su donete tri prvostepene presude, revizijskom odlukom je bila preinačena druga po redu prvostepena presuda i u jednim delu predmet je bio vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu. Podnosilac, predlaže da Ustavni sud usvoji njegovu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavn og prava, kao i da mu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete. Podneskom od 7. maja 2015. godine podnosilac je precizirao iznos koji traži na ime naknade nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 76. stav 5. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', broj 103/13), tražio od Osnovnog suda u Kragujevcu dostavljanje spisa predmeta P1. 1081/12 (inicijalno predmet ranijeg Opštinskog suda u Kragujevcu P. 763/01), te je nakon izvršenog uvida u spise predmeta, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Protiv podnosioca ustavne žalbe, u svojstvu tuženog, tada pod nazivom DP Mlekara „Mladost“ Kragujevac, tužilac Đ.R. je 4. decembra 2001. godine podneo tužbu O pštinskom sudu u Kragujevcu (u daljem tekstu: Opštinski sud), radi poništaja rešenja tuženog poslodavca o prestanku radnog odnosa i Odluke Upravnog odbora, kojom je utvrđeno da tužilac protiv rešenja o izrečenoj disciplinskoj meri - prestanku radnog odnosa nije uložio prigovor , radi vraćanja na rad i isplate razlike zarade. Predmet je zaveden pod brojem P. 763/01, a tužba je dostavljena tuženom, pravnom prethodniku podnosioca ustavne žalbe, dana 21. decembra 2001. godine.

Nakon 26 zakazanih ročišta za glavnu raspravu, od kojih je deset održano, te preciziranja tužbenog zahteva tužioca, Opštinski sud je presudom P. 763/01 od 2. aprila 2007. godine, usvojio tužbeni zahtev tužioca u celosti: poništio kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa i Odluku Upravnog odbora, bliže određene u izreci, te obavezao tuženog da tužiocu isplati određeni novčani iznos sa kamatom od 15. juna 2006. godine, pa do konačne isplate, na ime razlike između primljene naknade i zarade koju bi tužilac ostvario u periodu privremenog udaljenja u periodu od 7. oktobra 2001. do 15. novembra 2001. godine, kao i na ime zarade koju bio ostvario u vreme prestanka radnog odnosa od 16. novembra 2001. do 3. januara 2002. godine, kao i da tužiocu isplati određene novčane iznose na ime neisplaćenog dela regresa za 2001. godinu, na ime neisplaćene otpremnine zbog odlaska u penziju i na ime neisplaćenog stimulativnog dela. Rešenjem Opštinskog suda P. 763/01 od 9. januara 2008. godine ispravljena je navedena presuda u pogledu iznosa visine troškova postupka koje je dužan tuženi da plati tužiocu. Na održanim ročištima saslušana su dva svedoka i tužilac u svojstvu parnične stranke; sprovedena dva ekonomska veštačenja, zbog promene ličnosti sudskog veštaka ekonomske struke, nakon prvog datog nalaza; izvršeno dopunsko veštačenje, saslušani veštaci, te sprovedeno usaglašavanje njihovih nalaza; kao i pročitani brojni pismeni dokazi. Razlozi za 16 neodržanih ročišta su uglavnom bili na strani veštaka koji su izostajali sa ročišta i pored uredno primljenih poziva, nisu vraćali spise predmeta blagovremeno sudu ili su nalazi i izjašnjenja po primedbama dostavljani neposredno na ročištu. Takođe, par puta nije bilo uredne dostave poziva za tuženog, odnosno tužilac je predavao podneske neposredno na ročištu, a dva ročišta nisu održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije. Međutim, u ovom delu postupka je i tuženi jednom dostavio pismeni dokaz neposredno na ročištu, što je zahtevalo ostavljanje roka suprotnoj strani za izjašnjenje, a potom skoro osam meseci nije dostavljao potrebne podatke veštaku niti postupao po nalozima suda da ih dostavi veštaku, zbog čega je veštak obavestio sud da će vratiti predmet bez nalaza i mišljenja.

Po žalbi tuženog, Okružni sud u Kragujevcu je rešenjem Gž1. 72/08 od 13. maja 2008. godine ukinuo navedenu prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje prvostepenom sudu, jer nije potpuno utvrđeno činjenično stanje u pogledu ispunjenosti uslova da tužilac traži sudsku zaštitu.

U ponovnom prvostepenom postupku predmet je zaveden pod novim brojem P. 1151/08, a nakon izvršene reorganizacije pravosuđa u 2010. godini, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu pod brojem P1. 1892/10.

Do donošenja presude Osnovnog sud a u Kragujevcu P1. 1892/10 od 22. novembra 2010 . godine, kojom je odbijen u celosti tužbeni zahtev tužioca, bilo je zakazano 15 ročišta za glavnu raspravu, od kojih je održano osam. Prvostepeni sud je na održanim ročištima za glavnu raspravu saslušao tri svedoka , te tužioca i zakonskog zastupnika tuženog u svojstvu parnične stranke, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu Ktr. 139/10, kao i pročitao brojne pismene dokaze. Preostalih sedam ročišta nije održano zato što tri puta nije bilo uredne dostave poziva zakonskom zastupniku tuženog i jednom svedoku, jer su po jednom izostali uredno pozvani zakonski zastupnik tuženog i svedok, jer je tuženi tražio izuzeće postupajućeg sudije i jer je tuženi neposredno pred ročište predao podnesak. Odlučujući o žalbi tužioca, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1. 1047/11 od 1 6. maja 2011. godine potvrdio navedenu prvostepenu presudu i odbio žalbu tužioca kao neosnovanu. Tužilac je protiv ove drugostepene presude 4. jula 2011. godine izjavio reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je presudom Rev. 861/11 od 8. februara 2012. godine preinačio presudu Apelacionog sud a u Kragujevcu Gž1. 1047/11 od 16. maja 2011. godine , tako što je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i poništio rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca i Odluku Upravnog odbora tuženog, bliže označene u izreci. Istom presudom, u drugom stavu izreke, ukinuta je presuda Apelacion og sud a u Kragujevcu Gž1. 1047/11 od 16. maja 2011. godine povodom novčanih potraživanja prema tuženom i troškova postupka, te je predmet vraćen na ponovni prvostepeni postupak.

Pred Osnovnim sudom u Kragujevcu, u ponovnom prvostepenom postupku , predmet je zaveden pod brojem P1. 1081/12, a nakon održanih šest ročišta , glavna rasprava je zaključena 8. marta 2013. godine. Na održanim ročištima sprovedeno je novo ekonomsko veštačenje, saslušan je jedan svedok, veštak i tužilac u svojstvu parnične stranke, te izvedeni ostali pismeni dokazi. Jedno ročište nije održano jer je tuženi neposredno pred ročište predao podnesak.

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 1081/12 od 8. marta 2013. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca u celini i tuženi obavezan da na ime naknade materijalne štete (na ime razlike između isplaćene naknade zarade i pripadajuće zarade za vreme perioda suspenzije, na ime izgubljene zarade u periodu od 16. novembra 2001. do 3. januara 2002. godine, na ime neisplaćenog dela regresa za 2001. godinu, na ime neisplaćene otpremnine zbog odlaska u penziju i na ime neisplaćenog stimulativnog dela ) isplati tužiocu određene novčane iznose kao u izreci, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, te nadoknadi tužiocu troškove parničnog postupka. Protiv navedene presude tuženi je 25. marta 2013. godine izjavio žalbu, pa je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1152/13 od 10. januara 2014. godine preinačena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1. 1081/12 od 8. marta 2013. godine , tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca, s tim da je rešenje o troškovima ostalo neizmenjeno jer je u pitanju neznatan neuspeh tužioca u ovom sporu. Navedena presuda je 31. januara 2014. godine primljena u Osnovnom sudu u Kragujevcu, postupajući sudija je dao naredbu 5. februara 2014. godine za uručenje presude punomoćnicima stranaka, kao i opomena za plaćanje taksi. Punomoćniku tužioca je navedena presuda uručena 7. februara 2014. godine, ali u spisima predmeta nema dokaza kada je uručena punomoćniku podnosioca ustavne žalbe. Predmet je arhiviran 27. novembra 2014. godine, a sudske takse su od podnosioca ustavne žalbe naplaćene 28. avgusta 2014. godine prinudnim putem preko NBS.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) (u daljem tekstu: ZPP), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.).

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09 i 36/11), koji se, saglasno odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), primenjuje u konkretnoj parnici, propisano je da stranka ima pravo da sud oduči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova.

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi koji se odnose na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period za ocenu razumnosti dužine trajanja sudskog postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka i traje do njegovog okončanja, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u ovom konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak, računajući od 21. decembra 2001. godine, kao dana dostavljenja tužbe tuženom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, do pravnosnažnog okončanja postupka 10. januara 2014. godine , kao dana donošenja presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 1152/13 , trajao 12 godina i nepuna dva meseca.

Navedeno trajanje postupka, samo po sebi , pruža osnovu za zaključak da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj spornog prava za podnosioca, ukupno trajanje parničnog postupka u ovom radnopravnom sporu ne može biti opravdano ni jednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu.

Ustavni sud je ocenio da je predmetna parnica bila i činjenično i pravno relativno složena, s obzirom na to da je trebalo odlučiti o više međusobno povezanih tužbenih zahteva tužioca po raznim osnovama, ali da to ipak ne može biti opravdanje za dvanaestogodišnje trajanje postupka.

Ustavni sud nalazi da je efikasno rešavanje spora u konkretnom slučaju nesumnjivo bilo od izuzetnog značaja za podnosioca, ali da je on ipak u izvesnoj meri doprineo dužini trajanja osporenog su dskog postupka. Ovo iz razloga što je tri puta neposredno na ročištu predavao dokaze ili podneske, što je uticalo da se ta ročišta ne održe radi ostavljanje roka za izjašnjenje suprotnoj strani, a zatim jer je jednom izostao uredno pozvan zakonski zastupnik tuženog radi saslušanja u svojstvu parnične stranke, zbog čega ročište nije održano. Uz to, postupak je produžen i time što tuženi nije blagovremeno omogućavao sudskom veštaku uvid u sve potrebne podatke radi sačinjavanja nalaza i mišljenja.

Po oceni Ustavnog suda, odlučujući doprinos trajanju osporenog postupka van granica razumnog roka dali su nadležni prvostepeni i drugostepeni sud. U toku postupka donete su tri prvostepene presude. Prva prvostepena presuda je doneta tek posle skoro pet i po godina od podnošenja tužbe i ukinuta je u celini rešenjem drugostepenog suda. Nakon druge prvostepene presude, koj u je potvrdio drugostepeni sud, presudom suda treće instance predmet je okončan u pogledu odlučivanja o zakonitosti osporenih rešenja 8. februara 2012. godine, ali je vraćen na ponovni postupak prvostepenom sudu u pogledu ponovnog odlučivanja o novčanim potraživanjima tužioca. Ovaj radni spor u celini je okončan nakon 12 godina, kada je treća prvostepena presuda preinačena od strane drugostepenog suda. Istovremeno, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu Pavlyulynets protiv Ukrajine (broj aplikacije 70767/01, stav 51), u kome je konstatovano da ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države .

Iz svega navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne ž albe u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kragujevcu u predmetu P1. 1081/12 (inicijalno predmet P. 763/01 ranijeg Opštinskog suda u Kragujevcu) , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), ustavnu žalbu usvojio, kao u tački 1. izreke .

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpe o podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za određivanje visine naknade štete, a posebno dužinu trajanja postupka, odgovarajuću složenost spora i doprinos podnosi oca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu satisfakciju za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.