Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe iz više razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu Marijane Stojanović protiv više sudskih akata. Razlozi za odbacivanje su različiti: pojedini akti su ukinuti, neki su osporeni neblagovremeno, za neke nisu iscrpljena pravna sredstva, dok za druge nisu navedeni ustavnopravni razlozi.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Marija Draškić, koja zamenjuje predsednika, i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marijane Stojanović iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Marijane Stojanović izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 576/00 od 27. januara 2004. godine, presude Opštinskog suda u Nišu P. 8855/05 od 19. aprila 2007. godine, rešenja Osnovnog suda u Nišu I. 735/10 (2009) od 28. maja 2010. godine, rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 2941/10 od 28. oktobra 2010. godine i presude Osnovnog suda u Nišu P. 2798/10 (2000) od 21. juna 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Marijana Stojanović iz Niša, preko punomoćnika Mirka Mlađana iz Niša, podnela je Ustavnom sudu 16. decembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Nišu P. 576/00 od 27. januara 2004. godine, presude Opštinskog suda u Nišu P. 8855/05 od 19. aprila 2007. godine, rešenja Osnovnog suda u Nišu I. 735/10 (2009) od 28. maja 2010. godine, rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 2941/10 od 28. oktobra 2010. godine i presude Osnovnog suda u Nišu P. 2798/10 (2000) od 21. juna 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i povrede posebnih prava okrivljenog iz člana 33. stav 2. Ustava.

2. Odredba člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđuje da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije, Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Nišu osporenom presudom P. 576/00 od 27. januara 2004. godine, u stavu prvom izreke, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca Dejana Stojanovića i Zorana Stojanovića kojim su tražili da se obaveže tužena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, da im prizna pravo svojine na 2/5 dela bliže opisane stambene zgrade, kao i da im na ime vrednosti ugrađenog materijala i na ime vrednosti utrošenog rada u izgradnji stambenog objekta isplati označene novčane iznose. U stavu drugom izreke ove presude odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca Dejana Stojanovića kojim je tražio da mu tužena vrati bliže opisane pokretne stvari, a koje predstavljaju njegovu posebnu imovinu. U stavu trećem izreke ove presude odbijen je tužbeni zahtev tužioca Dejana Stojanovića kojim je tražio da se utvrdi njegovo pravo svojine po osnovu zajedničkog sticanja u braku sa tuženom sa udelom ½ i to na bliže opisanim stvarima, dok su u stavu četvrtom izreke obavezani tužioci da tuženoj naknade parnične troškove.

Okružni sud u Nišu je rešenjem Gž. 2611/05 od 29. novembra 2005. godine ukinuo osporenu prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Opštinski sud u Nišu je osporenom presudom P. 8855/05 od 19. aprila 2007. godine, u stavu prvom izreke, odbio tužbeni zahtev tužilaca Dejana Stojanovića i Zorana Stojanovića kojim su tražili da se obaveže tužena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, da im na ime vrednosti građevinskog materijala i na ime vrednosti utrošenog rada tužilaca u izgradnji bliže opisanog stambenog objekta isplati označene novčane iznose, dok su u stavu drugom izreke obavezani tužioci da tuženoj naknade troškove parničnog postupka, u iznosu od 111.600,00 dinara.

Okružni sud u Nišu je presudom Gž. 1996/08 od 11. avgusta 2008. godine potvrdio osporenu prvostepenu u stavu prvom izreke, dok je odluku o troškovima parničnog postupka iz stava drugog izreke osporene prvostepene presue ukunio i predmet u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Opštinski sud u Nišu je rešenjem P. 8855/05 od 2. oktobra 2008. godine odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Okružni sud u Nišu je rešenjem Gž. 4552/08 od 3. decembra 2008. godine potvrdio navedeno prvostepeno rešenje.

Osnovni sud u Nišu je osporenim rešenjem I. 735/10 (2009) od 28. maja 2010. godine odbio kao neosnovan predlog izvršnog poverioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe, podnet radi dozvole izvršenja protiv izvršnog dužnika Zorana Stojanovića, na osnovu izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P. 8855/05 od 19. aprila 2007. godine, u cilju naplate troškova parničnog postupka u označenom novčanom iznosu.

Viši sud u Nišu je osporenim rešenjem Gž. 2941/10 od 28. oktobra 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog poverioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i potvrdio osporeno prvostepeno rešenje.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu kojom je osporena presuda Opštinskog suda u Nišu P. 576/00 od 27. januara 2004. godine, Ustavni sud je utvrdio da je osporena prvostepena presuda ukinuta rešenjem Okružnog suda Nišu Gž. 2611/05 od 29. novembra 2005. godine. Ustavni sud je stoga odbacio kao nedopuštenu ustavnu žalbu u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav. 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za postupanje.

U vezi sa osporenom presudom Opštinskog suda u Nišu P. 8855/05 od 19. aprila 2007. godine, koja je potvrđena presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 1996/08 od 11. avgusta 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da je punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe drugostepenu presudu, kao sudsku odluku po poslednjem izjavljenom pravnom sredstvu, primio pre 4. novembra 2008. godine, kada je osporena prvostepena presuda u stavu prvom izreke postala izvršna, a da je ustavna žalba izjavljena 16. decembra 2010. godine, dakle nakon isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

U vezi sa istom osporenom presudom Opštinskog suda u Nišu P. 8855/05 od 19. aprila 2007. godine, ali u stavu drugom izreke kojom je odlučeno o troškovima parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporena prvostepena presuda u stavu drugom izreke ukinuta presudom Okružnog suda u Nišu Gž. 1966/08 od 11. avgusta 2008. godine. Ustavni sud je stoga odbacio kao nedopuštenu ustavnu žalbu u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav. 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za postupanje.

Iz navoda ustavne žalbe niti iz postavljenog zahteva ne proizlazi da je podnositeljka ustavne žalbe osporila rešenje Opštinskog suda u Nišu P. 8855/05 od 2. oktobra 2008. godine i rešenje Okružnog suda u Nišu Gž. 4552/08 od 3. decembra 2008. godine, a kojima je odlučeno o troškovima parničnog postupka u predmetu Opštinskog suda u Nišu P. 8855/05.

Razmatrajući u stavnu žalbu u delu kojim je osporena presuda Osnovnog suda u Nišu P. 2798/10 (2000) od 21. juna 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da iz navoda ustavne žalbe niti iz priložene dokumentacije ne proizlazi da je protiv navedene prvostepene presude podnositeljka ustavne žalbe izjavila žalbu, odnosno da je odluka po žalbi doneta. Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu odbacio u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. U vezi sa osporenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 735/10 (2009) od 28. maja 2010. godine i rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 2941/10 od 28. oktobra 2010. godine, Ustavni sud najpre ukazuje da se odredbama člana 32. stav 1. i člana 33. stav 2. Ustava, na čije povrede se ustavnom žalbom ukazuje, jemči svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, i o optužbama protiv njega, kao i da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane.

7. Ustavni sud zatim konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava, kao i to da li su podnositeljki ustavne žalbe povređena posebna prava okrivljenog iz člana 33. stav 2. Ustava. Formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe nije navela konkretne razloge, niti je obrazložila na koji način joj je povređeno pravo na pravično suđenje osporenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu I. 735/10 (2009) od 28. maja 2010. godine i rešenjem Višeg suda u Nišu Gž. 2941/10 od 28. oktobra 2010. godine, kojim je pravnosnažno odbijen kao nedozvljen predlog za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe, radi naplate troškova parničnog postupka, jer je izvršni naslov prethodno prestao da postoji. Dakle, ustavna žalba ne sadrži razloge i navode koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom podnositeljke da joj je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Takođe, podnositeljka ustavne žalbe nije navela kojim konkretnim radnjama i odlukama suda su joj povređene procesne garancije na nezavisan i nepristrasan sud.

Osporena rešenja koja su doneta u izvršnom postupku ne mogu se dovesti u pravnu i logičku vezu sa povredom prava iz odredbe člana 33. stav 2. Ustava, jer se posebna prava okrivljenog iz člana 33. Ustava garantuju okrivljenom u krivičnom postupku, a ne poveriocu u izvršnom postupku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio u tom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka po ovoj ustavnoj žalbi.

8. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENICA PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić