Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog trajanja izvršnog postupka dužeg od devet godina. Utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je nadležnom sudu da hitno okonča postupak i dosuđena je naknada nematerijalne štete od 900 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5311/2010
18.07.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća , u postupku po ustavnoj žalbi Nevenke Savić iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Nevenke Savić i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 645/10 (2004), povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudom u Šapcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nevenka Savić iz Šapca je 17. decembra 20 10. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 645/10 (2004) (ranije predmet I. 908/04 Opštinskog suda u Šapcu).

U ustavnoj žalbi podnositeljka navodi da, iako je rešenje o izvršenju Opštinskog suda Šapcu doneto još 3. marta 2005. godine, izvršenje još uvek nije sprovedeno, i to isključivom odgovornošću suda. Predlaže da Ustavni sud utvrdi da joj je postupanjem suda u konkretnom slučaju povređeno označeno ustavno prvo i traži naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u priloženu dokumentaciju i spise predmeta Osnovnog suda u Šapcu u predmetu I. 645/10 (2004), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, pokrenula je 22. aprila 2004. godine izvršni postupak pred Opštinskim sudom u Šapcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) na osnovu izvršne isprave - platnog naloga Opštinskog suda u Šapcu Pl. 22/02 od 26. avgusta 2002. godine, radi namirenja novčanog potraživanja. Opštinski sud u Šapcu je rešenjem I. 908/04 od 8. septembra 2004. godine odredio predloženo izvršenje popisom, procenom i prodajom dužnikovih pokretnih stvari - putničkog vozila marke BMW 323 reg. oznake ŠA 460-59. Protiv ovog rešenja izvršni dužnik Ž.Ž. je podnela prigovor 14. septembra 2004. godine. Po dostavljenom odgovoru na prigovor, Opštinski sud u Šapcu je rešenjem Ipv. 158/04 od 3. marta 2005. godine odbio kao neosnovan prigovor dužnika. Povodom predloga izvršnog dužnika Republičkom javnom tužilaštvu Srbije (u daljem tekstu: RJT) za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti od 9. maja 2005. godine, spisi su dostavljeni RJT 18. maja 2005. godine, a RJT je dopisom GT. 1456/05 od 6. jula 2005. godine obavestilo izvršnog dužnika da nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Opštinskog suda u Šapcu I. 908/04 od 8. septembra 2004. godine i rešenja Veća istog suda Ipv. 158/04 od 3. marta 2005. godine. Odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti izvršnog dužnika, Vrhovni sud Srbije je rešenjem SGZZ. 758/05 od 22. decembra 2005. godine odbacio zahtev za zaštitu zakonitosti izjavljen protiv navedenih rešenja i spise vratio Opštinskom sudu 13. marta 2006. godine.

Opštinski sud je doneo zaključak kojim se nalaže službenom licu M.R. da nastavi postupak po ovom predmetu 20. avgusta 2007. godine (prethodno je sudski izvrštelj kome je dodeljen predmet u rad tražio izuzeće u ovom predmetu dopisom od 10. avgusta 2006. godine).

Prvi zapisnik o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika sastavljen je 14. aprila 2009. godine i konstatovano je da je popis stvari protekao bez uspeha (dužnik nije zatečen kod kuće, a sin dužnika je tvrdio da je pokretna imovina njegova i da dužnik nema imovinu), pa je Opštinski sud doneo zaključak I. 908/04 od 8. decembra 2009. godine da se uzima na znanje izveštaj sudskog izvršitelja od 14. aprila 2009. godine, te da izvršni poverilac može u roku od tri meseca od dana prijema ovog obaveštenja predložiti da se ponovo sprovede popis, a u protivnom sud će obustaviti izvršenje.

Po zahtevu izvršnog poverioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe, podnetom 31. decembra 2009. godine, radi otklanjanja nepravilnosti u postupku izvršenja, s obzirom na to da je izvršnom poveriocu poznato da ima stvari pogodnih za popis, Osnovni sud u Šapcu je (kao nadležan, nakon uspostavljanja nove mreže sudova u 2010. godini) nastavio postupak izvršenja pod brojem I.645/10(2004) i zakazao novi popis. Drugi zapisnik o proceni i popisu pokretnih stvari sačinjen je 21. januara 2010. godine, te je konstatovano da je kuća opasana zidovima od 3 metra i da se na pozive sa kapije niko n e odaziva. Podneskom od 30. novembra 2010. godine izvršni poverilac je predložio zakazivanje izvršenja uz asistenciju policije.

Zaključkom Osnovnog suda I. 645/10(2004) od 9. oktobra 2012. godine obavešten je izvršni poverilac da će se sprovesti popis zatečene imovine 29. oktobra 2012. godine.

U zapisniku o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika sastavljenom 29. oktobra 2012. godine je konstatovano da je popis stvari protekao bez uspeha (izvršni dužnik nije zatečen kod kuće, a sin dužnika je tvrdio da se ona nalazi u staračkom domu i da nema imovinu). Takođe, u zapisniku je izvršitelj konstatovao nemaštinu i da nakon ovoga sledi obustava postupka. Po ponovnom zahtevu izvršnog poverioca radi oktklanjanja nepravilnosti u postupku izvršenja, Osnovni sud u Šapcu je rešenjem I. 645/10(2004) od 30. novembra 2012. godine utvrdio da je sudski izvršitelj učinio nepravilnosti prilikom sprovođenja izvršenja, te naložio da sudski izvrštelj ponovo zakaže izlazak na lice mesta radi popisa, a ukoliko ne zatekne izvršnog dužnika da utvrdi gde se on nalazi, te sačini zapisnik u skladu sa članom 93. ZIO i predmet ustupi sudiji radi donošenja odluke.

Zaključkom Osnovnog suda I. 645/10(2004) od 4. februara 2013. godine obavešten je izvršni poverilac da će se sprovesti popis zatečene imovine 21. februara 2013. godine. Prema zapisniku o popisu i proceni pokretnih stvari izvršnog dužnika sastavljenom 21. februara 2013. godine, službena lica - izvršitelji nisu nikoga zatekli kod kuće, više puta su dozivali izvršnog dužnika, ostavili su u sandučetu poziv izvršnom dužniku da pristupi u sud, te konstatovali da izvršni poverilac nije hteo da prisustvuje popisu (sedeo u taksiju), niti potpiše zapisnik. Na obraćanje Osnovnog suda, dopisom od 14. marta 2013. godine, Fondu PIO -Filijala u Šapcu radi pribavljanja izveštaja da li je izvršni dužnik korisnik penzije, odgovor Fonda dostavljen je sudu 21. marta 2013. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji je važio u vreme pokretanja izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, krećući se u granicama postavljenog zahteva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni izvršni postupak, Ustavni sud je utvrdio: da je na osnovu izvršne isprave - platnog naloga Opštinskog suda u Šapcu Pl. 22/02 od 26. avgusta 2002. godine protiv dužnika Ž.Ž. pokrenut izvršni postupak pred Opštinskim sudom u Šapcu 22. aprila 200 4. godine i da još uvek nije okončan ni posle više od devet godina.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju okončanja postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Navedeno trajanje izvršnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da, iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj predmetnog prava za podnosioca, trajanje izvršnog postupka preko četiri godine ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće uticati na njegovu dužinu. Pri tome, Ustavni sud je ocenio da je postupanje sudova pred kojima je vođen izvršni postupak dovelo do njegovog ničim opravdanog i neprihvatljivo dugog trajanja.

Po oceni Ustavnog suda, podnositeljka ustavne žalbe nije doprinela trajanju izvršnog postupka i za nju je okončanje ovog postupka imalo nesumnjiv materijalni značaj.

Nesprovođenje izvršenja u periodu od devet godina, po oceni Ustavnog suda, jeste posledica pogrešnog i nedelotvornog postupanja izvršnog suda, i to pre svega Opštinskog suda u Šapcu, a zatim i Osnovnog suda u Šapcu. Izvršni sud, najpre, rešenje o izvršenju nije doneo u zakonom propisanom roku, a zatim je pokazao svoju neefikasnost time što je Veće istoga suda po prigovoru izvršnog dužnika odlučilo tek po proteku pet meseci, kao i time što u određenim periodima nije preduzimao nikakvu aktivnost u ovom postupku (tek posle tri godine po prispeću spisa iz Vrhovnog suda je zakazao prvi popis i procenu imovine, između dva popisa je proteklo skoro dve godine, odnosno za ceo ovaj period je zakazao samo četiri puta popis i procenu imovine). Iako stoji da je nesavesno ponašanje izvršnog dužnika doprinelo odugovlačenju postupka u znatnoj meri, ipak je na strani suda odgovornost zbog nepreduzimanja procesnih mera na koje je ovlašćen kako bi se svaka zloupotreba prava sprečila i postupak sproveo u okviru razumnog roka. Ustavni sud konstatuje da se prilikom odlučivanja da li je poštovana garancija suđenja u razumnom roku, uzima u obzir svako odugovlačenje postupka koje se može pripisati državi, jer je država odgovorna za kašnjenja koja su prouzrokovali ne samo sudovi, već svi njeni organi. Takvo stanovište je u svojoj praksi zauzimao i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu - npr. u presudi u slučaju Zimmermann and Steiner protiv Švajcarske od 13. jula 1983. godine (broj aplikacije 8737/79), kada je zauzeo stav da su države dužne da organizuju svoje pravne sisteme tako da sudovima omoguće da poštuju zahteve člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, uključujući tu i zahtev koji se odnosi na raspravu u razumnom roku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 645/10 (2004), podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tačk i 1. izreke , a na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke je naložio Osnovnom sudu u Šapcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

6. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona, odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, socijalno-ekonomske prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. ta čka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti