Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za izdavanje dozvole za sanaciju objekta. Postupak je trajao skoro šest godina, a podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnosti opštinskog organa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća , i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Katarina Manojlović Andrić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. Ć. iz Šapca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. februara 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Ć. i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Upravom gradske opštine Stari grad – Odeljenje za građevinske poslove V-01 /42 broj 351- 1031/12 (ranije predmet V-01/10/6 broj 351- 2039/10) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se upravni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Ć. iz Šapca podneo je, 1. jula 2013. godine, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Upravom gradske opštine Stari grad – Odeljenje za građevinske poslove u predmetu V-01/42 broj 351- 1031/12 (ranije predmet V-01/10/6 broj 351- 2039/10).

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je nadležna građevinska inspekcija 7. jula 2009. godine donela rešenje kojim je podnosiocu naloženo da otpočne sanaciju objekta u S. ulici 10 u Beogradu; da je rešenjem nadležnog ograna za građevinske poslove od 29. juna 2010. godine odbijen zahtev podnosioca za izvođenje radova na sanaciji sporne zgrade; da je navedeno rešenje poništeno u postupku po žalbi podnosioca, kao i naredna tri rešenja koje je doneo prvostepeni organ.

Ustavnom žalbom se ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, budući da zbog „opstrukcije, nezakonitog i nestručnog rada“ nadležnog opštinskog organa predmetni postupak nije pravnosnažno okončan ni posle tri godine od podnošenja zahteva za sanaciju spornog objekta. Podnosilac, takođe, ističe povredu prava iz člana 58. Ustava, jer je onemogućen da koristi imovinu „stečenu legalnim pravnim poslom“. Tvrdnju o povredi prava iz člana 35. stav 2. Ustava podnosilac obrazlaže time da se zbog nezakonitog i nepravilnog rada nadležne opštinske uprave smanjuje vrednost njegove imovine, „odnosno potrebna su sve veća sredstva da bi se zgrada dovela u fazu stanovanja“.

Podnosilac ustavne žalbe zahteva da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, naloži da se osporeni postupak okonča u nakraćem roku i „obaveže opštinsku upravu gradske opštine Stari grad da mu naknadi svu štetu koju je pretrpeo njenim nezakonitim radom“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i dopis Uprave gradske opštine Stari grad – Odeljenje za građevinske poslove V-01 /42 broj 351- 1031/12 od 15. januara 2016. godine, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Odeljenja za građevinsku inspekciju gradske opštine Stari grad VIII-02/13 broj 354-188/09 od 7. jula 2009. godine, donetim nakon građevinsko-inspekcijskog uviđaja, naloženo je podnosiocu ustavne žalbe, vlasniku objekta u ulici S. 10 u Beogradu da, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja, otpočne sa radovima na sanaciji objekta na navedenoj adresi, u skladu sa prethodno overenom dokumentacijom.

Podnosilac ustavne žalbe se 20. aprila 2010. godine obratio nadležnom organu gradske opštine Stari grad zahtevom za izdavanje rešenja za izvođenje radova na sanaciji predmetnog objekta.

Rešenjem V-01/10/6 broj 351- 2039/10 od 29. juna 2010. godine, koje sadrži potpis rukovodioca odeljenja i pečat opštinske uprave, predmetni zahtev podnosioca ustavne žalbe je odbijen kao neosnovan. Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu Sekretarijatu za imovinsko-pravne poslove, građevinsku i urbanističku inspekciju, koji je rešenjem XXI-05 broj 351.1-405/10 od 30. septembra 2010. godine žalbu uvažio, poništio rešenje prvostepenog organa i predmet vratio istom organu na ponovno odlučivanje.

Prvostepeni organ je rešenjem od 25. februara 2011. godine ponovo odbio predmetni zahtev, jer podnosilac nije dostavio projekat zgrade od Istorijskog arhiva grada Beograda. Drugostepeni organ je navedeno rešenje poništio rešenjem od 13. maja 2011. godine, a prvostepeni organ je rešenjem od 1. novembra 2011. godine, donetim u ponovnom postupku, odbio zahtev podnosioca, nalazeći da postoje nedostaci u overenoj fotokopiji arhivskog projekta zgrade, kao i da podnosilac ustavne žalbe ima imovinsko-pravni osnov samo za izvođenje radova na objektu broj 1, a da ni u ponovnom postupku nije dostavio dokaz o pravu korišćenja dve ostave koje su projektom prikazane u objektu broj 2. Drugostepeni organ je i novodoneto rešenje prvostepenog organa poništio rešenjem od 5. aprila 2012. godine.

Rešenje prvostepenog organa od 23. maja 2012. godine, kojim je četvrti put odbijen zahtev podnosioca, postalo je konačno u upravnom postupku. Podnosilac ustavne žalbe je 12. jula 2012. godine podneo predlog za povraćaj u pređašnje stanje, koji je odbijen zaključkom prvostepenog organa od 10. avgusta 2012. godine. Navedeni zaključak je rešenjem drugostepenog organa od 30. oktobra 2012. godine poništen u postupku po žalbi podnosioca, a u ponovnom postupku predmet je dobio broj 351-1031/12. Prvostepeni organ je spise navedenog predmeta dostavio Višem sudu u Beogradu, radi odlučivanja u predmetu Ki. 839/12. Spisi predmeta su vraćeni 12. decembra 2014. godine, ali ih je prvostepeni organ 19. januara 2015. godine dostavio na zahtev Prvog osnovnog suda u Beogradu, radi odlučivanja u predmetu P. 21069/13 po tužbi podnosioca ustavne žalbe protiv gradske opštine Stari grad u Beogradu. Do dostavljanja odgovora Ustavnom sudu 19. januara 2016. godine prvostepeni organ nije dalje postupao u predmetu V-01/42 broj 351- 1031/12 (ranije predmet V-01/10/6 broj 351- 2039/10).

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva , utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave (član 35. stav 2.); da se j emči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1) .

Za odlučivanje o ustavnoj žalbi, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe sledećih zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 33/97, 31/01 i 30/10) propisano je da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.).

Odredbama člana 232. navedenog zakona predviđeno je: da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, a ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (član (stav 1.); da a ko drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, u kom slučaju je drugostepeni organ dužan da svojim rešenjem ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje, te da protiv novog rešenja stranka ima pravo na žalbu (stav 2.) .

Zakonom o upravnim sporovima („Službeni list RS“, broj 111/09), koji je stupio na snagu 30. decembra 2010. godine, propisano je: da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je u predmetnom postupku, koji se vodi po njegovom zahtevu za sanaciju objekta u S. ulici 10 u Beogradu, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede označenog prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak pokrenut 20. aprila 2010. godine, podnošenjem zahteva Odeljenju za građevinske poslove uprave gradske opštine Stari grad za izdavanje rešenja za izvođenje radova na sanaciji predmetnog objekta i da još nije pravnosnažno okončan.

Ustavni sud je utvrdio da ovaj postupak traje pet godina i devet meseci, što može ukazivati na to da nije okončan u okviru razumnog roka . Međutim, imajući u vidu da je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije činjenično kompleksan, niti su pravna pitanja koja s e postavljaju u toku postupka posebno složena.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe ima legitiman interes da nadležni organ o nj egovom zahtevu odluči u okviru standarda razumnog roka, naročito iimajući u vidu dotrajalost objekta i opasnost od njegovog rušenja.

Ispitujući postupanje upravnih organa u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je prvostepeni organ prevashodno doprineo dugo m trajanj u osporenog postupka. Ustavni sud konstatuje da je taj organ o zahtevu podnosioca odlučio u razumnom roku, ali da su povrede pravila postupka učinjene prilikom odlučivanja o zahtevu imale za posledicu poništavanje i naredne tri odluke koje je doneo. Ustavni sud dalje konstatuje da dostavljanje spisa predmeta na zahtev drugog organa ili suda može predstavljati opravdan razlog za duže trajanje postupka, ukoliko se bez spisa ne može doneti odluka o predmetnoj pravnoj stvari. Po oceni ovoga suda, prvostepeni organ nije bio u objektivnoj nemogućnosti da u ponovnom postupku odluči o predlogu podnosioca ustavne žalbe za povraćaj u pređašnje stanje, s obzirom na to da se odluka o tom pravnom sredstvu donosi na osnovu okolnosti iznetih u predlogu, a ne na osnovu stanja u spisima predmeta. Ustavni sud, takođe, konstatuje da iz dopisa Odeljenja za građevinske poslove uprave gradske opštine Stari grad proizlazi da je taj organ u periodu od 12. decembra 2014. do 19. januara 2015. godine bio u posedu spisa predmeta V-01/42 broj 351- 1031/12 (ranije predmet V-01/10/6 broj 351- 2039/10), iz čega sledi da je, pre ponovnog dostavljanja spisa, imao mogućnost da odluči ne samo o predlogu podnosioca ustavne žalbe za povraćaj u pređašnje stanje, već i o zahtevu za sanaciju spornog objekta. Konačno, Ustavni sud nalazi da je i drugostepeni organ doprineo trajanju osporenog postupka, propuštanjem da otkloni nedostatke postupka koji je vođen pred pr vostepenim organom i da sam reši predmetnu upravnu stvar , saglasno odredbama člana 231. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je konstatovao da on u periodu koji je usledio nakon donošenja rešenja drugostepenog organa od 30. oktobra 2012. godine nije koristio procesnopravna sredstva protiv „ćutanja administracije“, predviđena Zakon om o opštem upravnom postupku i Zakonom o upravnim sporovima. Ovaj sud, međutim, nalazi da navedena pravna sredstva, u konkretnom slučaju, ne bi mogla dovesti do ubrzanja predmetnog postupka, imajući u vidu da u najvećem delu spornog perioda prvostepeni organ nije bio u posedu spisa predmeta.

Nalazeći da u postupku koji je posle pet godina i devet meseci još uvek u fazi prvostepenog odlučivanja, navedeni razlog ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za nedelotvorno postupanje organa koji vode postupak , Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 5 00 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu trajanje osporen og postupka , a uzeo je u obzir praksu ovoga suda i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. S obzirom na to da je Zakonom o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15) propisan rok od četiri meseca za izvršenje odluke Ustavnog suda kojim je utvrđeno pravo na naknadu materijalne/nematerijalne štete, to je Sud u drugom delu tačke 2. izreke odredio da se dosuđena visina naknade nematerijalne štete podnosiocu ustavne žalbe isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak koji se vodi pred Upravom gradske opštine Stari grad – Odeljenje za građevinske poslove V-01 /42 broj 351- 1031/12 (ranije predmet V-01/10/6 broj 351- 2039/10) okončao u najkraćem roku.

8. U vezi sa istaknutim povredama prava na naknadu štete i prava na imovinu, garantovanih članom 35. stav 2. i članom 58. Ustava, ovaj sud ističe da iz dopisa prvostepenog organa od 15. januara 2016. godine proizlazi da je u predmetu P. 21069/13 Prvog osnovnog suda u Beogradu u toku postupak po tužbi podnosioca ustavne žalbe protiv gradske opštine Stari grad u Beogradu. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke .

9. Na osnovu izloženog i odredaba 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti