Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao skoro 16 godina. Odgovornost za dugotrajnost postupka pripisana je sudovima, ali je zahtev za naknadu štete odbijen kao neosnovan.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S. iz P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. januara 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S. i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici u predmetu P. 2094/10 povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S. iz P. podneo je 28. oktobra 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici u predmetu P. 2094/10.

U ustavnoj žalbi je, pored detaljnog izlaganja toka postupka, navedeno da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da u trenutku podnošenja ustavne žalbe postupak nije okončan u celini, jer sud još uvek nije odlučio o troškovima postupka. Podnosilac je predložio je da Ustavni sud usvoji žalbu i istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici P. 2094/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

R. S. iz P, kao tužilja, podnela je 4. septembra 1996. godine Opštinskom sudu u Ivanjici (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv R. P. iz Radaljeva, kojom je tražila od suda da se utvrdi njeno pravo svojine na katastarskoj parceli broj 2307/3, u KO Radeljevo, da se obaveže tuženi da dopusti tužilji neometanu državinu na navedenoj nepokretnosti, te da joj nadoknadi troškove parničnog postupka.

Nakon dva održana ročišta, Opštinski sud je presudom P. 573/96 od 26. juna 1998. godine delimično usvojio tužbeni zahtev tužilje i utvrdio njeno pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Postupajući po žalbi tuženog, Okružni sud u Užicu je rešenjem Gž. 1815/98 od 15. februara 1999. godine ukinuo presudu Opštinskog suda P. 573/96 od 26. juna 1998. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku predmet je dobio broj P. 152/99, a prvo ročište je održano 27. oktobra 2003. godine, kada je tužilja izvršila subjektivno preinačenje tužbe, tako što je kao drugotuženu označila i R.J.

Rešenjem Opštinskog suda P. 152/99 od 15. marta 2004. godine prekinut je parnični postupak do donošenja odluke po zahtevu za ukidanje klauzule izvršnosti u predmetu tog suda R. 425/87. Tužilja je protiv navedenog rešenja izjavila žalbu.

Okružni sud u Užicu je rešenjem Gž. 760/04 od 12. maja 2004. godine preinačio ožalbeno rešenje i utvrdio da se postupak nastavi. Nakon toga, u 2004. i 2005. godini, sud je održao tri ročišta (11. novembra 2004. godine, 8. jula i 25. oktobra 2005. godine) i izveo dokaz uviđajem na licu mesta i veštačenjem preko veštaka geometra.

Tužilja je 15. septembra 2006. godine podnela zahtev za izuzeće postupajućeg sudije, koji je odbijen rešenjem predsednika Okružnog suda u Užicu VII Su. 41/06-17 od 25. septembra iste godine.

Rešenjem Opštinskog suda P. 364/04 od 1. februara 2007. godine, u stavu prvom izreke, odbačena je kao nedozvoljena tužba tužilje u delu kojom je traženo je utvrđenje prava svojine na predmetnoj nepokretnosti, u stavu drugom izreke tužba je u preostalom delu odbačena kao neuredna, dok je u stavu trećem izreke tužilja obavezana da tuženima nadoknadi troškove postupka. Tužilja je protiv navedenog rešenja 10. jula 2007. godine izjavila žalbu.

Rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 1485/07 od 26. novembra 2008. godine, u stavu prvom izreke, potvrđeno je ožalbeno rešenje u stavu drugom izreke, dok je u stavu drugom izreke ukinuto ožalbeno rešenje u stavu prvom i trećem, a predmet vraćen na ponovno suđenje.

Opštinski sud je rešenjem P. 544/08 od 19. februara 2009. godine odbacio tužbu tužilje i obavezao je da tuženima nadoknadi troškove postupka.

Viši sud u Užicu je rešenjem Gž. 54/10 od 25. januara 2010. godine usvojio žalbu tužilje, ukinuo rešenje Opštinskog suda P. 544/08 od 19. februara 2009. godine i predmet vratio na ponovni postupak.

Osnovni sud u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici je presudom P. 2094/10 od 9. marta 2010. godine usvojio tužbeni zahtev tužilje i rešio da svaka stranka snosi svoje troškove. Tužilja je izjavila žalbu protiv odluke suda o troškovima postupka, dok su tuženi podneli žalbu protiv presude u celini.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž. 1076/11 od 19. jula 2011. godine je, u stavu prvom izreke, potvrdio ožalbenu p resudu u njenom prvom stavu izreke, dok je u stavu drugom izreke ukinuo ožalbenu presudu u njenom drugom stavu izreke, kojim je odlučeno o troškovima postupka, i u tom delu predmet vratio na ponovno odlučivanje. U obrazloženju drugostepene presude je, između ostalog, navedeno da je S. S, kao naslednik pok. tužilje , preuzeo postupak.

Osnovni sud u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici je rešenjem P. 2094/10 od 27. decembra 2011. godine obavezao tužene da tužiocu solidarno isplate iznos od 48.793 dinara na ime parničnih troškova. Postupajući po žalbi tužioca, Viši sud u Užicu je rešenjem Gž. 116/12 od 15. marta 2012. godine preinačio rešenje Osnovnog suda Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici P. 2094/10 od 27. decembra 2011. godine i obavezao tužene da tužiocu solidarno isplate iznos od 147.579 dinara na ime parničnih troškova.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak čije se trajanje osporava, započeo podnošenjem tužbe Opštinskom sudu, 4. septembra 1996. godine, a da je pravnosnažno okončan donošenjem rešenja Višeg suda u Užicu Gž. 116/12 od 15. marta 2012. godine. Navedeno trajanje postupka od skoro 16 godina nesumnjivo ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja treba utvrditi i raspraviti, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke, u postupku, postupanje sudova koji vode postupke i priroda, odnosno značaj zahteva o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, trajanje sudskog postupka od skoro 16 godina, ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu. Ovo posebno ako se ima u vidu da je rešenje Opštinskog suda o odbacivanju tužbe dva puta bilo ukidano odlukama drugostepenih sudova, te da je Opštinski sud u ponovnom prvostepenom postupku u predmetu P. 152/99 prvo ročište zakazao tek nakon više od četiri godine pošto je predmet vraćen na ponovno suđenje rešenjem Okružnog suda u Užicu Gž. 1815/98 od 15. februara 1999. godine.

Polazeći navedenog, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici u predmetu P. 2094/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je stoga ustavnu žalbu usvojio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

5. Imajući u vidu da je od stupanja u parnicu podnosioca ustavne žalbe, kao zakonskog naslednika pok. tužilje, u ožalbenom postupku pred Apelacionim sudom u Kragujevcu, predmetni parnični postupak okončan u kratkom vremenskom periodu – donošenjem odluke Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 1076/11 od 19. jula 2011. godine, čime je odlučeno o glavnom zahtevu tužioca, a šest meseci nakon podnošenja ustavne žalbe donošenjem rešenja Višeg suda u Užicu Gž. 116/12 od 15. marta 2012. godine, kojim je odlučeno o troškovima postupka, Ustavni sud je zahtev podnosioca za naknadu štete odbio kao neosnovan, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti