Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neosnovane

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu protiv presude Upravnog suda, jer navodi podnositeljke nisu predstavljali ustavnopravne razloge kojima bi se potkrepile tvrdnje o povredi Ustavom zajemčenih prava. Žalba se suštinski svodila na preispitivanje zakonitosti akta, što nije u nadležnosti Suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5322/2010
28.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Rajke Raičević iz sela Mataguži, opština Golubovci, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Rajke Raičević izjavljena protiv presude Upravnog suda Srbije 9U. 11734/10 (2009) od 22. oktobra 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rajka Raičević iz sela Mataguži, opština Golubovci, Republika Crna Gora je 15. decembra 2010. godine, preko punomoćnika Stojana Filipovića, advokata iz Loznice, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, protiv presude Upravnog suda Srbije 9U. 11734/10 (2009) od 22. oktobra 2010. godine, zbog povrede načela i prava iz članova 3, 13, 14, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 32. stav 1, 36, 51, 58, 75, 76, 85, 93, 142. st. 2. i 3, 149. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

3. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

4. U pogledu zahteva podnositeljke da se njena ustavna žalba smatra i inicijativom za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti Zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj („Službeni glasnik RS“, broj 43/04), konstatuje se da prema stavu Ustavnog suda kada se u ustavnoj žalbi istakne zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta čijom je primenom ili tumačenjem povređeno Ustavom garantovano ljudsko ili manjinsko pravi i sloboda, Sud podnositeljku ove ustavne žalbe koju odbacuje, upućuje na pokretanje posebnog postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta.

5. S obzirom na izneto, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neosnovane

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti