Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu. Postupak je trajao preko osam godina, pri čemu je postupak po žalbi trajao duže od četiri godine.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zlate Vidaković iz Urovaca, Obrenovac, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zlate Vidaković i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim su dom u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu u predmetu P 1. 4403/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Obrenovcu P1. 50/05) povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu ne materijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Zlata Vidaković iz Urovaca, Obrenovac, je 16. decembra 2010. godine , preko punomoćnika Aleksandra Lazića, advokata iz Obrenovca, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu u predmetu P1. 4403/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Obrenovcu P1. 50/05).

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je postupak radi poništaja rešenja o otkazu i vraćanja na rad tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, iniciran tužbom Opštinskom sudu u Obrenovcu 30. maja 2003. godine; da je postupak pravnosnažno okončan tek presudom Apelacionog suda u Beogradu GžI. 635/10 od 8. septembra 2010. godine, odnosno posle više od sedam godina, a da je Zakonom o radu predviđeno da se isti mora završiti u roku od šest meseci; da je postupak po žalbi trajao više od tri godine. Podnositeljka je predložila da Ustavni sud utvrdi da je u osporenom postupku povređeno njeno pravo na suđenje u raz umnom roku, kao i da se utvrdi pravo podnositeljke na naknadu štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu P1. 4403/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavno sudskoj stvari:

Podnositeljka ustavna želbe je podnela tužbu 30. maja 2003. godine Opštinskom sudu u Obrenovcu protiv tuženog JP „Termoelektrane Nikola Tesla“ iz Obrenovca , radi poništaja r ešenja o otkazu i vraćanja na rad. Predmet je zaveden pod brojem P. 218/03. Tuženi je odgovor na tužbu dostavio 12. juna 2003. godine.

Pripremno ročište povodom predložene privremene mere održano je 19. juna 2003. godine, kada je Opštinski sud doneo rešenje P. 218/03 kojim je odbio kao neosnovanu predloženu privremenu meru kojom je traženo da se naloži tuženom da tužilju vrati na rad do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka.

Rešenjem Opštinskog suda u Obrenovcu Ipv(P) 13/03 od 22. jula 2003. godine odbijen je kao neosnovan prigovor tužilje izjavljen protiv rešenja Opštinskog suda u Obrenovcu P. 218/03 od 19. juna 2003. godine.

Na prvom ročištu za glavnu rasp ravu održanom 2. oktobra 200 3. godine dozvoljeno je preciziranje tužbenog zahteva, izvedeni su dokazi čitanjem brojne pisane dokumentacije i doneto je rešenje da se na sledećom ročištu sasluša tužilja u svojstvu parnične stranke.

Nakon održavanja dva ročišta 20. novembra i 26. decembra 2003. godine (kada je saslušana tužilja, kao i jedan svedok), na ročištu održanom 25. februara 2004. godine Opštinski sud u Obrenovcu je konstatovao da se pred istim sudom vodi istražni postupak u predmetu Ki. 393/03 prema osumnjičenoj Zlati Vidaković, te je na predlog punomoćnika tužilje doneo rešenje da se prekida parnični postupak do okončanja krivičnog postupka i konstatovao se da su parnični učesniči razumeli svrhu i sadržinu ovog rašenja, ne traže pismeni otpravak i na isto se neće žaliti tako da je rešenje pravnosnažno danom donošenja.

Tužilja je podneskom od 26. maja 2004. godine tražila nastavak postupka, obaveštavajući Opštinski sud u Obrenovcu da je postupak istog suda K. 393/03 okončan donošenjem rešenja o obustavi istrage od 14. maja 2004. godine, koje je postalo pravnosnažno 25. maja 2004. godine. Punomoćnik tužilje je podneskom od 26. avgusta 2004. godine precizirao tužbeni zahtev.

Predmet je dobio novi broj P1. 512/04.

U daljem toku postupka održana su tri ročišta (7. septembra, 10. novembra i 22. decembra 2004. godine), dok su dva bila odložena (ročište zakazano za 12. oktobar 2004. godine je odloženo dopisom suda od 29. septemb ra 2004. godine, radi izvođenja dokaza, dok je ročište zakazano za 1. decembar 2004. godine odloženo na predlog tuženog).

Presudom Opštinskog suda u Obrenovcu P1. 512/04 od 22. decembra 2004. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj 12525 od 23. maja 2003. godine i da se obaveže tuženi da joj na ime naknade zarade za vreme koje je provela van rada isplati potraživani novčani iznos, kao i da se obaveže tuženi da joj na ime otpremnine zbog ostvarivanja prava na penziju isplati potraživani novčani iznos i određeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka .

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu GžI. 2127/05 od 26. oktobra 2005. godine ukinuta je presuda Opštinskog suda u Obrenovcu P1. 512/04 od 22. decembra 2004. godine i određeno da se spisi predmeta vraćaju prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Predmet je dobio novi broj P1. 50/05.

Ročište zakazano za 18. januar 2006. godine nije održano na predlog punomoćnika tužilje iz podneska od 10. januara 2006. godine, zbog istovremenog neodloženog boravka punomoćnika u inostranstvu.

Nakon održavanja dva ročišta (8. i 20. februara 2006. godine), Opštinski sud u Obrenovcu je doneo presudu P1. 50/05 od 20. februara 2006. godine kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj 12525 od 23. maja 2003. godine i da se obaveže tuženi da joj na ime naknade zarade za vreme koje je provela van rada isplati traženi novčani iznos, da joj na ime otpremnine zbog ostvarivanja prava na penziju isplati traženi novčani iznos, kao i da joj isplati troškove parničnog postupka.

Punomoćnik tužilje je 25. maja 2006. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude. Službenom beleškom od 29. maja 2006. godine konstatovano je da je žalba blagovremena i dozvoljena i dat je nalog da se primerak žalbe dostavi tuženom na odgovor, te po isteku roka od osam dana da se spisi dostavie Okružnom sudu u Beogradu na odlučivanje.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 2652/06 od 14. marta 2008. godine određeno je da se vraćaju spisi predmeta P1. 50/05 Opštinskom sudu u Obrenovcu, radi dopune postupka. U obrazloženju rešenja se, pored ostalog navodi, da spisima predmeta nedostaje akt o sistematizaciji poslova i radnih zadataka tuženog, te će prvostepeni sud u dopuni postupka od tuženog isti pribaviti.

Opštinski sud u Obrenovcu je dopisom od 31. marta 2008. godine naložio tuženom da dostavi akt iz rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 2652/06 od 14. marta 2008. godine. Tuženi je po navedenom nalogu postupio 10. aprila 2008. godine, te su spisi predmeta 11. aprila 2008. godine vraćeni Okružnom sudu u Beogradu na odlučivanje.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 635/10 od 8. septembra 2010. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je presuda Opštinskog suda u Obrenovcu P1. 50/05 od 20. februara 2006. godine.

Predmet je dobio novi broj P1. 4403/10.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 90/11 od 19. oktobra 2011. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 635/10 od 8. septembra 2010. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju povredu se podnositeljka ustavne žalbe poziva, bitna je odredba člana 32. stav 1. Ustava kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni list SFRJ“, br. 4/77, 36/77, (6/80), 36/80, (43/82 i 72/82), 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme podnošenja tužbe, bilo je propisano: da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, naročito pri određivanju rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 434.).

Odredbama člana 491 . Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, bilo je propisano da ako je pre stupanja na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili rešenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okončava, dalji postupak sprovešće se po dosadašnjim propisima (stav 1.) i da ako po stupanju na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. ovog člana, dalji postupak sprovešće se po ovom zakonu (stav 3.). Odredbama istog zakona bilo je takođe propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 30. maja 2003. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Obrenovcu od strane ovde podnositeljke ustavne žalbe, a da je okončan presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 90/11 od 19. oktobra 2011. godine. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je postupak trajao osam godina i pet meseci, što samo po sebi ukazuje na njegovo nerazumno dugo trajanje. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

U konkretnom slučaju radi se o postupku koji je vođen radi poništaja otkaza ugovora o radu i vraćanja na rad tužilje , odnosno isplate naknade zarade za period koji je tužilja provela van rada, kao i otpremnine zbog odlaska tužilje u starosnu penziju , u kojem su se kao sporna postavila određena činjenična i pravna pitanja, ali se prema stanovištu Ustavnog suda osporeni postupak ne može smatrati naročito složenim.

Ispitujući značaj predmeta spora za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je stvar od velikog značaja za podnositeljku, imajući u vidu da je osporeni postupak vođen radi poništaja otkaza ugovora o radu i vraćanja na rad tužilje, odnosno isplate naknade zarade za period koji je tužilja provela van rada, kao i otpremnine zbog odlaska tužilje u starosnu penziju.

Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da, iako jedno ročište nije odr žano na zahtev punomoćnika tužilje (18. januara 2006. godine zbog istovremenog neodloženog boravka punomoćnika u inostranstvu), podnositeljka, kao tužilja, svojim ponašanjem nije doprinela neopravdano dugom trajanju parničnog postupka.

Nasuprot prethodno iznetom, Ustavni sud je ocenio da je sporo i nedolotvorno postupanje sudova, konkretno drugostepenog suda u postupku po žalbi, prevashodni razlog neopravdano i nerazumno dugog trajanja ovog parničnog postupka. Ovakvu ocenu Ustavni sud zasniva na sledećim činjenicama: da je protiv presude Opštinskog suda u Obrenovcu P1. 50/05 od 20. februara 2006. godine tužilja izjavila žalbu 25. maja 2006. godine; da je Okružni sud u Beogradu rešenjem Gž. 2652/06 od 14 marta 2008. godine odredio vraćanje spisa prvostepenom sudu radi dopune postupka (nakon jedne godine i nepunih deset meseci od izjavljivanja žalbe ); da je Apelacioni sud u Beogradu o žalbi odlučio presudom Gž1. 635/ 10 od 8. septembra 2010. godine, dakle nakon četiri godine i nepuna četiri meseca od izjavljivanja žalbe.

Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je u parničnom postupku koji vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu u predmetu P1. 4403/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Obrenovcu P1. 50/05) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava . Stoga je Sud usvojio ustavnu žalbu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Podnositeljka us tavne žalbe je tražila od Ustavnog suda naknadu štete . Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade ne materijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, kao i t o u kojoj meri je ponašanje same podno siteljke ustavne žalbe doprinelo nepotrebnom prolongiranju osporenog sudskog postupka. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela isključivo zbog nedelotvornog postupanja suda, odredio isplatu navedenog novčanog iznosa , kao pravične i adekvatne naknade.

7. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti