Odluka Ustavnog suda o povredi prava u stečajnim postupcima

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe više podnosilaca, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje i prava na imovinu u dugotrajnom stečajnom postupku protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom. Poništena su rešenja redovnih sudova o prigovorima i utvrđeno je pravo na naknadu materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, Gordana Ajnšpiler Popović i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama M. J.(1), B. D, S. S, D. P, M. J.(2), M. P, D. L, D. A. i M. D, svih iz Beograda, S. I. iz Bojnika i D. J. iz Sopota kod Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 31. oktobra 2024. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba M. J.(1) i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 2582/22 od 11. aprila 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Usvaja se ustavna žalba B. D. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 1761/22 od 11. aprila 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

3. Usvaja se ustavna žalba S. S. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 1280/22 od 6. aprila 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Usvaja se ustavna žalba D. P. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 1775/22 od 22. marta 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

5. Usvaja se ustavna žalba M. J.(2) i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 2110/22 od 15. aprila 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

6. Usvaja se ustavna žalba M. P. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 1362/22 od 12. aprila 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

7. Usvaja se ustavna žalba D. L. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 1284/22 od 12. aprila 2022. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

8. Usvaja se ustavna žalba D. A. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 2100/22 od 14. aprila 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

9. Usvaja se ustavna žalba M. D. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 2087/22 od 21. marta 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

10. Usvaja se ustavna žalba S. I. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 2581/22 od 12. aprila 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

11. Usvaja se ustavna žalba D. J. i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž. St. 1757/22 od 22. marta 2022. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

12. Poništavaju se rešenja Privrednog suda u Beogradu R4. St. 6157/21 od 2. marta 2022. godine, R4. St. 6128/21 od 1. februara 2022. godine, R4. St. 6136/21 od 31. decembra 2021. godine, R4. St. 6166/21 od 1. februara 2022. godine, R4. St. 6145/21 od 8. februara 2022. godine, R4. St. 6163/21 od 31. decembra 2022. godine, R4. St. 6152/21 od 31. decembra 2021. godine, R4. St. 6162/21 od 8. februara 2022. godine, R4. St. 6146/21 od 8. februara 2022. godine, R4. St. 6174/21 od 2. marta 2022. godine i R4. St. 6122/21 od 2. februara 2022. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Rž. St. 2582/22 od 11. aprila 2022. godine, Rž. St. 1761/22 od 11. aprila 2022. godine, Rž. St. 1280/22 od 6. aprila 2022. godine, Rž. St. 1775/22 od 22. marta 2022. godine, Rž. St. 2110/22 od 15. aprila 2022. godine, Rž. St. 1362/22 od 12. aprila 2022. godine, Rž. St. 1284/22 od 12. aprila 2022. godine, Rž. St. 2100/22 od 14. aprila 2022. godine, Rž. St. 2087/22 od 21. marta 2022. godine, Rž. St. 2581/22 od 12. aprila 2022. godine i Rž. St. 1757/22 od 22. marta 2022. godine.

13. Usvajaju se ustavne žalbe M. J.(1), B. D, S. S, D. P, M. J.(2), M. P, D. L, D. A, M. D, S. I. i D. J. i utvrđuje se da su im povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 265/15.

14. Utvrđuje se pravo M. J.(1), B. D, S. S, D. P, M. J.(2), M. P, D. L, D. A, M. D, S. I. i D. J. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 265/15, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

15. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. M. J.(1) iz Beograda i druga lica navedena u uvodu i izreci podneli su Ustavnom sudu 11. maja 2022. godine, preko punomoćnika P. B, advokata iz Beograda, ustavne žalbe protiv rešenja Privrednog apelacionog suda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede tih prava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 265/15. Podnosioci se istovremeno pozivaju na povredu prava na pravično suđenje i načela zabrane diskriminacije iz čl. 6. i 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te njihovu eventualnu povredu Ustavni sud ceni u odnosu na odredbe člana 21. i 32. stav 1. Ustava.

Podnosioci u ustavnim žalbama ističu da su osporenim rešenjima proizvoljno odbijeni njihovi prigovori radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, kao i da je ignorisana praksa Evropskog suda na koju su podnosioci ukazali. U ustavnim žalbama navedeno je da sporni stečajni postupak traje više od šest godina, a da podnosioci nisu namirili svoja potraživanja iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku - preduzeću sa većinskim društvenim kapitalom.

Ustavnim žalbama je traženo da se utvrdi da su podnosiocima osporenim rešenjima i u predmetnom stečajnom postupku povređena označena ustavna prava, te da se rešenja ponište i naloži Privrednom apelacionom sudu da donese nove odluke o prigovorima predlagača, ovde podnosilaca ustavnih žalbi. Takođe, podnosioci su istakli zahteve za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije dostavljene uz ustavne žalbe, kao i dopisa Ministarstva privrede broj 023-02-00009/2023-05-348-8/01-2501 od 17. januara 2023. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „D.“ doo Beograd otvoren je rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 265/15 od 17. septembra 2015. godine.

Stečajni dužnik „D.“ DOO Beograd je preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

Podnosioci ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku prijavili svoja potraživanja iz radnog odnosa koja su im u istom postupku i priznata, ali nisu namirena.

Osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda pravnosnažno su odbijeni prigovori predlagača, ovde podnosilaca ustavnih žalbi, podneti radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 265/15. U obrazloženju osporenih drugostepenih rešenja je navedeno da je tačno da predmetni stečajni postupak traje preko šest godina, ali da dužina trajanja postupka sama po sebi ne dovodi do povrede prava u svakom slučaju, budući da se za postojanje povrede ovog prava cene svi kriterijumi iz odredbe člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, te da je stečajni sud postupao efikasno, marljivo i u zakonom propisanim rokovima.

3. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 36. stav 1. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom.

4. Ispitujući navode podnosilaca ustavnih žalbi izjavljenih protiv osporenih rešenja, kojima su pravnosnažno odbijeni njihovi prigovori radi ubrzavanja postupka, Ustavni sud konstatuje da su tvrdnje podnosilaca o povredi prava na pravično suđenje zasnovane na navodima da su njihovi prigovori proizvoljno odbijeni i da je ignorisana relevantna praksa Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud).

U vezi sa osnovanošću navoda podnosilaca koji se odnose na osporena rešenja, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su izneti u Odlukama Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine i Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine.

Polazeći od stavova i ocena koji su detaljno izloženi u prethodno navedenim odlukama, Ustavni sud ukazuje da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda koja se tiče neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom (koja praksa je navedena u označenim odlukama), već da su osporena rešenja isključivo zasnovana na primeni merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i na oceni da trajanje postupka preko šest godina u konkretnom slučaju ne ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud ovde posebno ukazuje na praksu Evropskog suda u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.), prema kojoj je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke donete prema preduzeću sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom u trajanju do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dok svako duže trajanje namirenja potraživanja predstavlja povredu Evropske konvencije.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je osporeni stečajni postupak u trenutku donošenja osporenih rešenja trajao preko šest godina, te da postupajući sudovi prilikom donošenja osporenih rešenja nisu imali u vidu relevantnu praksu Evropskog suda, koju prihvata i ovaj sud, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima Privrednog apelacionog suda merodavno pravo primenjeno na ustavnopravno neprihvatljiv način na štetu podnosilaca.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe podnosilaca i utvrdio da im je osporenim rešenjema Privrednog apelacionog suda povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač. 1. do 11. izreke.

5. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio osporena rešenja, odlučujući kao u tački 12. izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, Ustavni sud nije vratio predmete „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku. Iz istog razloga, Ustavni sud je u tački 12. izreke poništio i prvostepena rešenja, iako ona nisu osporena ustavnim žalbama. Ovakav stav Ustavni sud je izrazio u Odluci Už-5357/2022 od 7. marta 2024. godine, objavljenoj na internet stranici Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs).

6. Za odlučivanje u konkretnom slučaju od značaja je dosadašnja praksa Ustavnog suda u predmetima u kojima je ustavna žalba izjavljena zbog nenamirenja potraživanja iz radnog odnosa u izvršnom i/ili stečajnom postupku prema dužniku koji je privredno društvo sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom. Ustavni sud je u tim predmetima, uvažavajući praksu Evropskog suda, usvajao ustavne žalbe i utvrđivao povredu prava na imovinu, kao i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u izvršnom, odnosno stečajnom postupku, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu već isplaćeni. Uslov za utvrđenje povrede prava na imovinu i posledično prava na naknadu materijalne štete je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u osporenom sudskom postupku, bilo da je Ustavni sud sam utvrdio ili da je to učinio nadležni sud, saglasno Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da podnosioci nisu u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ostvarili zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred nadležnim sudom, Ustavni sud konstatuje da utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku pred Ustavnim sudom predstavlja uslov za utvrđenje povrede prava na imovinu i posledično prava na naknadu materijalne štete.

Imajući navedeno u vidu, kao i to da ustavne žalbe sadrži detaljan opis toka osporenog stečajnog postupka, Ustavni sud je najpre odlučivao o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 265/15.

7. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 265/15, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. U predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, Evropski sud je ukazao i na svoju praksu u predmetu Bugarić protiv Srbije (broj predstavke 39694/10, odluka od 6. decembra 2016. godine) u kome je odbačena predstavka podnositeljke u situaciji kada je izvršni postupak trajao kraće od sedam meseci. Evropski sud je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije, takođe, istakao da je u predmetu Crnišanin i drugi protiv Srbije utvrdio povredu Evropske konvencije u situaciji kada je relevantan period neizvršenja trajao između jedne godine i pet meseci i četiri godine i osam meseci.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje prihvata i ovaj sud, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da osporeni stečajni postupak koji se vodi prema preduzeću sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom („D.“ doo Beograd), traje više od šest godina, pri čemu potraživanja podnosilaca iz radnog odnosa u navedenom periodu nisu namirena, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 265/15 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 13. izreke.

8. S obzirom na to da iz navoda ustavnih žalbi proizlazi da podnosioci suštinski ukazuju i na povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je razmatrao da li je podnosiocima povređeno označeno pravo u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 265/15.

Ustavni sud ukazuje na svoj stav prema kome u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku predstavlja preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom stečajnom postupku, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Beogradu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa državnim, odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava podnosilaca na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe podnosilaca i utvrdio da im je u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 265/15 povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 13. izreke.

9. Imajući u vidu svrhu ustavnosudske zaštite u ovoj vrsti predmeta, kao i činjenicu da je nakon podnošenja ustavnih žalbi stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), usled čega su ovde podnosioci ustavnih žalbi izgubili mogućnost da pred redovnim sudom zahtevaju naknadu imovinske štete usled povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je u konkretnom slučaju odlučivao o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, bez obzira na to što podnosioci nisu postavili konkretan zahtev u ovom smislu.

Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 14. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 265/15, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

10. Ustavni sud ukazuje da nije posebno razmatrao tvrdnje podnosilaca kojima se ukazuje da im je osporenim rešenjima i u sporenom stečajnom postupku povređeno načelo zabrane diskriminacije, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz čl. 21. i 36. Ustava, imajući u vidu da je prethodno već utvrdio povrede ustavnih prava podnosilaca i odredio način otklanjanja štetnih posledica utvrđenih povreda.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavne žalbe, rešavajući kao u drugom delu tač. 1. do 11. izreke.

11. U pogledu zahteva podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, a da u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ove zahteve, rešavajući kao u tački 15. izreke.

12. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.