Odluka Ustavnog suda o odbijanju i odbacivanju ponovljene ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora, u delu koji se odnosi na pravo na pravično suđenje i jednaku zaštitu prava. Ostatak žalbe je odbačen, jer je žalba istovetna prethodno već rešenoj.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Deneta Šabanovića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. januara 2012. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Deneta Šabanovića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.II 2578/10 od 9. novembra 2010. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 32. i 36. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dene Šabanović iz Subotice, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, podneo je 16. decembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.II 2578/10 od 9. novembra 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije i zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda utvrđenih odredbama čl. 21. i 22. Ustava Republike Srbije i povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, postupanja s licem lišenim slobode, prava na ograničeno trajanje pritvora, prava na pravično suđenje, prava na suđenje u razumnom roku, posebnih prava okrivljenog i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama čl. 23, 25, 28, 31, 32, 33. i 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno:

- da su osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.II 2578/10 od 9. novembra 2010. godine odbijene kao neosnovane žalbe okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i njegovog branioca izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 298/10 od 26. oktobra 2010. godine, kojim je produžen pritvor na osnovu člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP;

- da prilikom donošenja rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 298/10 od 26. oktobra 2010. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, nije bio saslušan, da odluka o produženju pritvora nije bila doneta u sednici veća, da javni tužilac, branilac i okrivljeni nisu bili obavešteni o vremenu i mestu saslušanja, u skladu sa odredbama člana 142a st. 1. i 3. ZKP;

- da Apelacioni sud u Novom Sadu, prilikom odlučivanja o žalbi i donošenja osporenog rešenja, nije po službenoj dužnosti vodio računa o pravilima postupka izričito propisanim odredbama člana 142a st. 1. i 3. ZKP i o „ovoj bitnoj povredi krivičnog postupka“, čime je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na efikasan i delotvoran pravni lek, kao i pravo na pravično suđenje;

- da je prvostepeni sud produžio pritvor okrivljenom pozivanjem na osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni ponoviti krivično delo, ili dovršiti pokušano delo ili da će učiniti krivično delo kojim preti, iako „okrivljeni već duže vreme ne iskazuje bilo kakvo kriminogeno ponašanje i da ... u periodu od 2003. do 2008. godine nije vršio krivična dela, pa se ne može smatrati da je sklon vršenju kriminala“;

- da sud koristi optužnicu, koja nema nijedan dokaz protiv okrivljenog, kao opravdanje za produženje pritvora;

- da je „pobijano rešenje doneto bez ijednog materijalnog dokaza, bazirano isključivo na indicijama i predrasudama“, čime je podnosiocu ustavne žalbe povređena pretpostavka nevinosti;

- da je ovakvim postupanjem sud povredio i odredbe čl. 22. i 31. Ustava Republike Srbije;

- da podnosilac ustavne žalbe smatra da je „pobijanim rešenjem“ diskriminisan, jer je Rom po nacionalnosti, kao i „po osnovu nacionalne pripadnosti, jezika, veroispovesti, društvenog porekla, kulture i dr.“, zbog čega trpi i „razna šikaniranja u Okružnom zatvoru u Subotici“, čime mu je povređeno pravo na jednaku zaštitu prava bez diskriminacije iz čl. 21. i 22. Ustava, kao i odredbe člana 28. Ustava;

- da se podnosilac nalazi u pritvoru od 9. februara 2009. godine, a do „današnjeg dana nije otpočeo glavni pretres“, čime je prekršen član 33. Ustava;

- da je pogrešno pravno stanovište izneto u osporenom rešenju da nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je u većanju i glasanju prilikom donošenja prvostepenog rešenja učestvovala i sudija M.R, koja je i član raspravnog sudećeg veća, koje sudi u istom predmetu Višeg suda u Subotici K. 71/10, čime je učinjena bitna povreda krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 1) ZKP, „narušena nepristrasnost i izigrane odredbe ZKP o nadležnostima raspravnog i vanraspravnog veća“, čime su podnosiocu ustavne žalbe povređeni pravo na pravično suđenje i pravo na delotvoran pravni lek;

- da je u postupku donošenja prvostepenog rešenja učestvovala i sudija N.K.A, iako je „opštepoznata činjenica“ da je ona parnični sudija i da nikada nije radila u krivičnom odeljenju;

- da je neuvažavanjem navoda žalbe koji su se odnosili na učestvovanje ovih sudija u donošenju prvostepenog rešenja, Apelacioni sud u Novom Sadu podnosiocu ustavne žalbe povredio pravo na pravično suđenje, pravo na delotvoran pravni lek i pravo na zabranu diskriminacije;

- da su osporeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu i prvostepeno rešenje Višeg suda u Subotici doneti uz bitnu povredu „parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1) ZKP, jer su odluke o izboru sudija i tužilaca donete na nelegalan i nelegitiman način, s obzirom da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nisu konstituisani u skladu sa Ustavnim zakonom, Zakonom o Visokom savetu sudstva i Zakonom o državnom veću tužilaca“, čime je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji njegovu ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, poništi osporeno rešenje, naloži Okružnom zatvoru u Subotici puštanje okrivljenog na slobodu, odredi uklanjanje štetnih posledica i naknadu nematerijalne štete i troškova ustavne žalbe u određenim novčanim iznosima.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Optužnicom Okružnog javnog tužioca iz Subotice Kt. 32/09 od 3. jula 2009. godine okrivljenima, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe, stavljeno je na teret, između ostalih, i izvršenje krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09).

Rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Subotici Kri. 44/09 od 9. februara 2009. godine određen je pritvor protiv okrivljenog, iz razloga predviđenih odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 72/09) (u daljem tekstu: ZKP).

Rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 298/10 od 26. oktobra 2010. godine protiv okrivljenog je produžen pritvor iz razloga predviđenih odredbom člana 142. stav 1. tačka 3) ZKP.

Osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.II 2578/10 od 9. novembra 2010. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog i njegovog branioca izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 298/10 od 26. oktobra 2010. godine.

4. Ustavni sud je utvrdio da je ova ustavna žalba skoro in texto istovetna ustavnoj žalbi koju je isti podnosilac, preko istog punomoćnika, podneo 8. novembra 2010. godine protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.II 2225/10 od 28. septembra 2010. godine donetog po žalbama protiv prethodnog rešenja o produženju pritvora protiv podnosioca u istom postupku. Ustavni sud je tu prethodno podnetu ustavnu žalbu delimično odbio, a delimično odbacio Odlukom Už - 4780/2010 od 8. decembra 2011. godine. S obzirom na istovetnost navoda u obe ustavne žalbe, Ustavni sud u ovoj odluci u svemu ostaje pri oceni i obrazloženju iznetom u tač. 4. do 6. Odluke Už - 4780/2010 od 8. decembra 2011. godine, koje u ovoj odluci neće ponavljati i na koje upućuje.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je istaknuta povreda prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), dok je u delu u kome su istaknute povrede načela zabrane diskriminacije i zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, kao i prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, postupanja s licem lišenim slobode, prava na ograničeno trajanje pritvora i posebnih prava okrivljenog odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana člana 36. stav 1. tačka 4) istog zakona, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i odredbe člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o odbijanju i odbacivanju ponovljene ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti