Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog navodno neurednog dostavljanja

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu osuđenog lica koje je tvrdilo da mu je povređeno pravo na odbranu zbog navodno neurednog dostavljanja prvostepene presude i žalbe tužioca. Sud je utvrdio da je dostavljanje braniocu i putem oglasne table bilo u skladu sa zakonom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-533/2009
01.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marjana Ivkovića iz Srpskog Miletića, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Marjana Ivkovića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 47/09 od 17. februara 2009. godine, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marjan Ivković iz Srpskog Miletića, preko punomoćnika Zorana Panića, advokata iz Beograda, izjavio je Ustavnom sudu 9. aprila 2009. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Somboru Kž. 547/08 od 20. novembra 2008. godine (podnosilac je pogrešno naveo 21. novembar 2008. godine) i presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 47/09 od 17. februara 2009. godine, zbog „povrede prava na odbranu“.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je presudom Opštinskog suda u Odžacima K. 360/06 od 31. marta 2008. godine oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda, iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, pa mu je izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko u roku od dve godine ne počini novo krivično delo. Odlučujući o žalbi Opštinskog javnog tužioca u Odžacima izjavljenoj protiv navedene presude, Okružni sud u Somboru je presudom Kž. 547/08 od 20. novembra 2008. godine preinačio prvostepenu presudu u pogledu odluke o kazni, tako što je podnosiocu ustavne žalbe izrekao bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca. Branilac podnosioca ustavne žalbe je protiv drugostepene presude podneo zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, koji je Vrhovni sud Srbije odbio kao neosnovan, presudom Kzp. 47/09 od 17. februara 2009. godine. Razlog koji je branilac podnosioca ustavne žalbe istakao u postupku po zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude je propust da se prvostepena presuda Opštinskog suda u Odžacima i žalba Opštinskog javnog tužioca u Odžacima protiv te presude dostave okrivljenom u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Naime, podnosilac ustavne žalbe smatra da dostava ovih pismena nije mogla biti izvršena stavljanjem na oglasnu tablu suda, s obzirom na to da okrivljeni „stanuje u Srpskom Miletiću, u ulici Stojana Ljubića broj 119, a ne u ulici Stojana Ljubića broj 19“, pa je sud navedenu presudu i žalbu dostavljao na pogrešnu adresu, iako je imao saznanje o pravoj adresi. Stoga, podnosilac ustavne žalbe smatra da su sudovi usled sopstvene greške i zanemarivanjem navoda o pogrešnoj adresi okrivljenog iz zahteva za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, povredili podnosiočevo pravo na odbranu, jer mu nije pružena mogućnost da se brani na zakonom propisan način.

Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe predložio da Ustavni sud utvrdi povredu podnosiočevog prava na odbranu, kao elementa posebnih prava okrivljenog iz člana 33. Ustava, i donese rešenje o odlaganju izvršenja kazne do donošenja konačne odluke po ustavnoj žalbi.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je iz navoda ustavne žalbe i uvidom u osporene presude i spise predmeta, utvrdio sledeće činjenice koje su od značaja za rešavanje ovog ustavnosudskog predmeta:

Presudom Okružnog suda u Somboru Kž. 547/08 od 20. novembra 2008. godine, uvažena je žalba Opštinskog javnog tužioca u Odžacima i presuda Opštinskog suda u Odžacima K. 360/06 od 31. marta 2008. godine preinačena u pogledu odluke o kazni, tako da je okrivljenom Marjanu Ivkoviću za izvršeno krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, umesto uslovne osude koja mu je izrečena prvostepenom presudom, izrečena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca.

Vrhovni sud Srbije je 17. februara 2009. godine doneo presudu Kzp. 47/09 kojom je odbio kao neosnovan zahtev branioca osuđenog Marjana Ivkovića za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude Okružnog suda u Somboru Kž. 547/08 od 20. novembra 2008. godine. U obrazloženju presude, Vrhovni sud je naveo: da se neosnovano zahtevom branioca osuđenog pobija drugostepena presuda iz razloga propisanih odredbom člana 430. stav 3. ZKP i ističe da je osuđenom povređeno pravo na odbranu u žalbenom postupku time što mu nije dostavljena ni prvostepena presuda niti žalba Opštinskog javnog tužioca u Odžacima izjavljena protiv te presude; da iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepeni sud u dva navrata pokušao dostavu prvostepene presude na adresi koja je bila poznata sudu, u Srpskom Miletiću, ulica Stojana Ljubića broj 19, pa kako presuda nije mogla biti dostavljena na toj adresi, sud ju je istakao na oglasnu tablu, dok je branilac osuđenog, advokat Gordana Laketić prvostepenu presudu primila 17. jula 2008. godine; da je prvostepeni sud na istovetan način postupio i prilikom dostavljanja žalbe Opštinskog javnog tužioca u Odžacima osuđenom, pa je i ovo pismeno istaknuto na oglasnu tablu suda s obzirom na to da na navedenoj adresi nije moglo biti dostavljeno osuđenom, dok je braniocu osuđenog, advokatu Gordani Laketić, ova žalba dostavljena 3. septembra 2008. godine; da Vrhovni sud nalazi da je u konkretnom slučaju izvršeno punovažno dostavljanje i presude i žalbe nadležnog javnog tužioca radi odgovora, kako osuđenom tako i njegovom braniocu, pa se samim tim drugostepena presuda neosnovano pobija zbog povreda odredbe člana 430. stav 3. ZKP u žalbenom postupku.

U zahtevu za sprovođenje istrage Opštinskog javnog tužioca u Odžacima Kt. 156/06 od 26. juna 2006. godine i rešenju o sprovođenju istrage istražnog sudije Opštinskog suda u Odžacima Ki. 151/06 od 18. septembra 2006. godine, kao adresa podnosioca ustavne žalbe navedena je ulica Stojana Ljubića broj 119.

U zapisniku o ispitivanju okrivljenog pred istražnim sudijom Opštinskog suda u Odžacima, koji je podnosilac svojeručno potpisao i optužnici Opštinskog javnog tužioca u Odžacima Kt. 156/06 od 30. novembra 2006. godine, kao adresa podnosioca ustavne žalbe navedena je ulica Stojana Ljubića broj 19.

U naredbi za privođenje Opštinskog suda u Odžacima i prvostepenoj presudi Opštinskog suda u Odžacima K. 360/06 od 31. marta 2008. godine, kao adresa podnosioca ustavne žalbe navedena je ulica Stojana Ljubića broj 19.

U podnescima koje je podnosilac ustavne žalbe kao optuženi dostavio Opštinskom sudu u Odžacima 5. februara, 5. marta i 3. aprila 2007. godine navedena je ulica Stojana Ljubića broj 119, dok je u zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude branilac okrivljenog kao sudu poznatu adresu naznačio Srpski Miletić, ulica Stojana Ljubića broj 19.

Optužnica Opštinskog javnog tužioca u Odžacima, drugostepena presuda Okružnog suda u Somboru Kž. 547/08 od 20. novembra 2008. godine i presuda Vrhovnog suda Srbije Kzp. 47/09 od 17. februara 2009. godine uručene su podnosiocu ustavne žalbe na adresi Srpski Miletić, bez označavanja ulice i broja.

4. Odredbama člana 33. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega (stav 1.); da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane (stav 2.); da okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravičnosti, u skladu sa zakonom (stav 3.); da svako ko je okrivljen za krivično delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnjen, ako mu nije omogućeno da bude saslušan i da se brani (stav 4.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (stav 5.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (stav 6.); da lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo nije dužno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu (stav 7.); da sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo (stav 8.).

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 20/09) (u daljem tekstu: ZKP), koji je bio na snazi u vreme sprovođenja osporenog krivičnog postupka, bilo je propisano: da se zahtev za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude može podneti i zbog povrede prava osuđenog na odbranu na glavnom pretresu ili zbog povrede odredaba krivičnog postupka u žalbenom postupku, ako je ta povreda bila od uticaja na donošenje pravilne presude (član 430. tačka 3)); da će sud presudom odbiti zahtev za zaštitu zakonitosti kao neosnovan ako utvrdi da ne postoji povreda zakona na koju se javni tužilac poziva u svom zahtevu (član 424.); da će se u pogledu zahteva za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude shodno primenjivati odredbe člana 422. st. 1, 2. i 5, čl. 423. 424. 425. stav 1. i čl. 426. i 427. ovog zakonika, i da se prilikom primenjivanja člana 425. stav 1. ovog zakonika, sud ne može ograničiti samo na to da utvrdi povredu zakona (član 432).

5. Razmatrajući blagovremenost ustavne žalbe, Ustavni sud je pošao od svog utvrđenog pravnog stava da, ukoliko je ustavna žalba izjavljena protiv odluke Vrhovnog suda Srbije donete po zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, kao i protiv sudskih odluka koje su prethodile tom zahtevu, Ustavni sud može meritorno odlučivati samo o odluci donetoj povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva, dok će ustavnu žalbu u delu u kome se osporavaju odluke nižestepenih sudova odbaciti kao neblagovremenu (ako je podneta po proteku roka utvrđenog Zakonom o Ustavnom sudu), ili nedopuštenu (ako su osporeni akti doneti pre Ustava).

U konkretnom slučaju, osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 47/09 od 17. februara 2009. godine, odlučeno je o zahtevu podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude Okružnog suda u Somboru Kž. 547/08 od 21. novembra 2008. godine.

Kako iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, a osporenu presudu Okružnog suda u Somboru protiv koje je izjavljeno vanredno pravno sredstvo podnosilac ustavne žalbe i njegov branilac primili su pre 17. februara 2009. godine, kada je Vrhovni sud Srbije doneo osporenu presudu Kzp. 47/09, Sud je ocenio da je ustavna žalba u odnosu na osporenu presudu Okružnog suda u Somboru Kž. 547/08 od 21. novembra 2008. godine podneta po isteku roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio kao neblagovremenu, i odlučio kao u drugom delu izreke.

6. U odnosu na istaknutu povredu posebnih prava okrivljenog zajemčenih odredbama člana 33. Ustava, Ustavni sud je, polazeći od sadržine navedenih prava, utvrdio da je u postupku odlučivanja o zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, Vrhovni sud Srbije održao sednicu veća u prisustvu podnosioca ustavne žalbe i njegovog branioca, iz čega proizlazi da je podnosiocu ustavne žalbe omogućeno pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, zajemčeno odredbom člana 33. stav 2. Ustava. Iz citiranih odredaba Zakonika o krivičnom postupku proizlazi da se povreda ostalih prava iz člana 33. Ustava ne može ni odnositi na postupak po ovom vanrednom pravnom leku, posebno jer podnosilac ustavne žalbe ističe da mu je pravo na odbranu povređeno neurednom dostavom prvostepene presude i žalbe nadležnog javnog tužioca izjavljene protiv te presude, odnosno povredom procesnih odredaba u žalbenom postupku po prvostepenoj presudi. Ovaj razlog, saglasno odredbi člana 430. tačka 3) ZKP, predstavlja osnov za izjavljivanje zahteva za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude, čiju osnovanost ispituje i ceni sud koji odlučuje o tom zahtevu. Ocenjujući razloge i navode Vrhovnog suda Srbije iz osporene presude, Ustavni sud je našao da su razlozi za odbijanje zahteva za ispitivanje zakonitosti pravnosnažne presude Okružnog suda u Somboru kao neosnovanog, dovoljni, obrazloženi i ustavnopravno prihvatljivi.

Ovo tim pre, ako se ima u vidu činjenica da je prvostepena presuda Opštinskog suda u Odžacima K. 360/06 od 31. marta 2008. godine uručena braniocu okrivljenog, advokatu Gordani Laketić, 17. jula 2008. godine, a da joj je žalba Opštinskog javnog tužioca u Odžacima protiv prvostepene presude dostavljena 3. septembra 2008. godine. Dakle, branilac okrivljenog je imao saznanje o ishodu krivičnog postupka, kao i o izjavljenoj žalbi Opštinskog javnog tužioca u Odžacima, ali niti je izjavio žalbu protiv prvostepene presude, niti je na izjavljenu žalbu Opštinskog javnog tužioca u Odžacima protiv te presude dao odgovor. Istovremeno, oba navedena pismena su uručena i okrivljenom (podnosiocu ustavne žalbe), isticanjem na oglasnu tablu suda, jer sud ova pismena nije mogao uručiti okrivljenom na adresi koja je sudu bila poznata, što je, po oceni Ustavnog suda, u skladu sa odredbama ZKP koje propisuju način dostavljanja odluka od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu ili prigovor, kao i žalbe protivne stranke koja se dostavlja radi odgovora. Pri tome, Ustavni sud ukazuje na činjenicu da su ostala pismena u ovom krivičnom postupku okrivljenom dostavljena i uručena na adresi Srpski Miletić, bez navođenja ulice i broja.

Shodno iznetom, Ustavni sud je utvrdio da presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 47/09 od 17. februara 2009. godine podnosiocu ustavne žalbe nisu povređena posebna prava okrivljenog zajemčena odredbama člana 33. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbio kao neosnovanu, i odlučio kao u prvom delu izreke.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o odbijanju žalbe zbog navodno neurednog dostavljanja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti