Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Upravnog suda o odbacivanju tužbe kao neblagovremene. Sud je ocenio da podnosilac zapravo traži instancionu kontrolu, što nije u nadležnosti Ustavnog suda.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-5338/2010
17.03.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mileta Kasumovića iz Bele Palanke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. marta 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Mileta Kasumovića izjavljena protiv rešenja Upravnog suda 6 U. 7006/10 (2009) od 2. decembra 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Mile Kasumović iz Bele Palanke je 21. decembra 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv sudske odluke navedene u izreci.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je Upravni sud rešavajući u upravnom sporu po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi poništaja naredbe načelnika Generalštaba Vojske Srbije broj 30-144 od 12. septembra 2008. godine, u predmetu prestanka profesionalne vojne službe, rešenjem 6 U. 7006/10 (2009) od 2. decembra 2010. godine, tužbu odbacio zbog neblagovremenosti. U obrazloženju osporenog rešenja navodi se da je naredbom načelnika Generalštaba Vojske Srbije, kao konačnim upravnim aktom broj 30-144 od 12. septembra 2008. godine, tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, prestala profesionalna vojna služba primenom odredbe člana 110. stav 1. tačka 3. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 116/07), iz razloga što je izostao iz službe više od sedam dana sa prekidima u toku dvanaest meseci, a navedene izostanke sa službe nije opravdao. Upravni sud je, uvidom u spise predmeta utvrdio da je naredba koja se osporava tužbom uručena tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, 26. septembra 2008. godine, a tužilac, ovde podnosilac je tužbu podneo 4. februara 2009. godine, što znači po proteku roka. Naime, odredbom člana 22. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni list SRJ“, broj 46/96) propisano je da se tužba podnosi u roku od 30 dana od dana dostavljanja upravnog akta stranci koja je podnosi. Kako je od uručenja naredbe tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, pa do podnošenja tužbe, protekao Zakonom propisan rok od 30 dana, a imajući u vidu da je odredbom člana 28. stav 1. tačka 1. navedenog Zakona o upravnim sporovima, koja se primenjuje na osnovu odredbe člana 77. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), propisano da će sud rešenjem odbaciti tužbu ako utvrdi da je tužba neblagovremena, Upravni sud je rešenjem 6 U. 7006/10 (2009) od 2. decembra 2010. godine, odbacio tužbu kao neblagovremenu .

4. Polazeći od navoda ustavne žalbe kojima se navedeno rešenje osporava, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe, nezadovoljan ishodom pravnosnažno okončanog postupka, ne navodeći ni jedno Ustavom zajemčeno pravo ili slobodu koje bi mu osporenim rešenjem bilo povređeno, od Ustavnog suda zapravo traži da postupa kao instancioni sud u odnosu na Upravni sud.

Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da nije nadležan da u postupku po ustavnoj žalbi, kao viši sud u odnosu na sud koji je odlučivao u postupku koji je prethodio ustavnosudskom, još jednom ispituje zakonitost osporene odluke nadležnog suda. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe došlo do njihove povrede ili uskraćivanja. Navedeni pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više svojih odluka (vidi: Rešenje Už-2421/2010 od 7. jula 2010. godine), kojima je odbacivao ustavne žalbe kada je utvrdio da se njima od Ustavnog suda traži da postupa kao instancioni sud.

Na osnovu navedenog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio zbog nenadležnosti, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu.

5. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

• Už 5289/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nepostojanja povrede prava
• Už 5326/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u upravnom postupku
• Už 5484/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremeno podnete ustavne žalbe
• Už 287/2011: Odbačena ustavna žalba kao neblagovremena zbog roka nakon nedozvoljenog pravnog leka
• Už 268/2011: Odbacivanje neblagovremene ustavne žalbe u poreskom predmetu
• Už 14692/2018: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u dugotrajnom upravnom postupku
• Už 3588/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava