Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući da je rešenjem izvršnog suda kojim je odbačen prigovor trećeg lica povređeno pravo na pravno sredstvo. Sud poništava osporeno rešenje i nalaže donošenje nove odluke.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Jovan Ćirić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. S . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na se dnici Veća održanoj 13. februara 2020. godine , doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba N . S . i utvrđuje da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 440/17 od 7. aprila 2017. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo , zajemčeno odredbom čla na 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 440/17 od 7. aprila 2017. godine i određuje da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe koji je podnet protiv rešenja javnog izvršitelja I . B . B . Ii . 457/16 od 23. decembra 2016. godine.
3. Odbija se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.
4. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.
5. Odbacuje se ustavna žalba N. S . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku po prigovoru trećeg lica u predmetu javnog izvršitelja I . B . B . Ii. 457/16.
O b r a z l o ž e nj e
1. N. S . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 22. juna 2017. godine , preko punomoćnika N . R , advokata iz Beograda , ustavnu žalbu, koja je dopunjena podnescima od 22. septembra 2017. i 19. novembra 2019. godine, protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 440/17 od 7. aprila 2017. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava , prava na pravno sredstvo i prava na imovinu , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku po prigovoru radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja na predmetu izvršenja u predmetu javnog izvršitelja I . B . B . Ii. 457/16 . Podnositeljka ustavne žalbe se istovremeno pozvala i na povredu člana 6. i člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju, a koji članovi se sadržinski ne razlikuju od člana 32. stav 1, člana 36. stav 2. i člana 58. Ustava.
U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu na predlog za izvršenje izvršnih poverilaca C.J. i D.J. određeno izvršenje protiv izvršnog dužnika „Ž .“ a.d. Beograd, a da je zaključkom javnog izvršitelja određeno sprovođenje izvršenja na stanu iz Beograda; da je podnositeljka u svojstvu trećeg lica podnela prigovor trećeg lica iz člana 108. Zakona o izvršenja i obezbeđenju – prigovor radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja na predmetu izvršenja (predmetnom stanu); da je rešenjem javnog izvršitelja odbijen kao neosnovan navedeni prigovor podnositeljke; da je podnositeljka podnela prigovor izvršnom sudu protiv odbijajućeg rešenja javnog izvršitelja; da je osporenim rešenjem izvršnog suda odbačen kao nedozvoljen prigovor podnositeljke; da se izvršni sud u osporenom rešenju nije osvrnuo na odredbu člana 24. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju koja propisuje pravo na prigovor protiv rešenja kojim se odbija prigovor trećeg lica (prigovor radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja na predmetu izvršenja); da je isti izvršni sud u drugom izvršnom postupku koji se vodi protiv istog izvršnog dužnika, ali na predlog za izvršenje drugog izvršnog poverioca, usvojio njen prigovor podnet protiv rešenja javnog izvršitelja kojim je odbijen njen prigovor trećeg lica.
Podnositeljka ustavne žalbe je predložila Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 440/17 od 7. aprila 2017. godine. Tražila je naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavno sudskoj stvari:
Izvršni poverioci C. J . i D . J . podneli su predlog za izvršenje Prvom osnovnom sudu protiv izvršnog dužnika „Ž .“ a.d. Beograd, radi namirenja novčanog potraživanja. Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem Ii. 31117/16 od 21. septembra 2016. godine odredio izvršenje.
Zaključkom javnog izvršitelja I. B . B . Ii. 457/16 od 24. oktobra 2016. godine određeno je sprovođenje izvršenja na predmetu izvršenju – stanu u Beogradu.
Treće lice N. S, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 21. novembra 2016. godine prigovor trećeg lica iz člana 108. Zakona o izvršenju i obezbeđenju – prigovor radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja na predmetu izvršenja ( spornom stanu u kojem živi ).
Javni izvršitelj I. B . B . je rešenjem Ii. 457/16 od 23. decembra 2016. godine odbila kao neosnovan navedeni prigovor podnositeljke. U pouci o pravnom leku sadržanoj u rešenju javnog izvršitelja konstatovano je da protiv rešenja nije dozvoljena žalba i da treće lice može u roku od 30 od dana prijema ovog rešenja da pokrene parnični postupak radi utvrđenja da je izvršenje na predmetu nedozvoljeno.
Podnositeljka ustavne žalbe je podnela prigovor (pravni lek) protiv navedenog rešenja javnog izvršitelja.
Javni izvršitelj I. B . B . je zaključkom Ii. 457/16 od 9. januara 2017. godine ispravila svoje rešenje Ii. 457/16 od 23. decembra 2016. godine u pouci o pravnom leku tog rešenja tako da ona glasi: „Protiv rešenja nije dozvoljena žalba i treće lice može izjaviti prigovor Prvom osnovnom sudu u Beogradu u roku od 8 dana od dana dostavljanja “.
Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem IPV(I). 440/17 od 7. aprila 2017. godine, između ostalog, odbacio kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe podnet protiv rešenja javnog izvršitelja I. B . B . Ii. 457/16 od 23. decembra 2016. godine, sa obrazloženjem da je odredbama člana 110. stav 2. i člana 111. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da treće lice nema pravo da podnese ni ž albu niti prigovor protiv rešenja kojim je odbijen kao nedozvoljen prigovor treće g lica – prigovor radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja na predmetu izvršenja.
Uz dopunu ustavne žalbe podnositeljka je priložila rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 1566/17 od 29. avgusta 2017. godine kojim je usvojen njen prigovor, te je ukinuto rešenje javnog izvršitelja I. B . B . Ii. 478/16 od 24. januara 2017. godine kojim je odbijen kao n eosnovan njen prigovor kao trećeg lica ( u pitanju je drugi predmet gde je isti izvršni dužnik, ali drugi izvršni poverilac).
4. Odredbom člana 36. stav 2. Usta va, na čiju povredu podnositeljka ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Odredbom člana 24. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje) propisano je da su pravni lekovi u izvršnom postupku žalba i prigov or. Odredbom člana 24. stav 4. Zakona (koji je prestao da važi od 1. januara 2020. godine) bilo je propisano da protiv rešenja donetog o prigovoru protiv rešenja dozvoljen prigovor samo kod prigovora trećeg lica (član 110. stav 2). Odredbom člana 108. stav 1. Zakona propisano je da treće lice koje tvrdi da na predmetu izvršenja ima neko pravo koje sprečava izvršenje može javnom izvršitelju podneti prigovor kojim zahteva da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu. Odredbom člana 110. stav 2. Zakona (koji je prestao da važi od 1. januara 2020. godine) bilo je propisano da protiv rešenja o odbijanju prigovora žalba nije dozvoljena.
5. Ustavni sud najpre ukazuje da je izvršni postupak dvostranački postupak – vodi se između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika. Stoga je opšte pravilo da se aktima koji se donose u toj vrsti sudskog postupka prvenstveno odlučuje o pravima i obavezama izvršnog poverioca, a izuzetno i o pravima i obavezama izvršnog dužnika. Stoga izvršni poverilac, a izuzetno i izvršni dužnik, kao stranke u izvršnom postupku, imaju pravni interes da ustavnom žalbom osporavaju akte donete u ovoj vrsti sudskog postupka, odnosno oni su aktivno legimisani za podnošenje predmetnog pravnog sredstva. Ostali učesnici u izvršnom postupku imaju aktivnu legitimaciju da ustavnom žalbom osporavaju akte donete u izvršnom postupku samo ako se tim aktima odlučuje o njihovima pravima i pravnim interesima ( videti Odluku Už-5973/2015 od 27. aprila 2017. godine).
U konkretnom slučaju, podnositeljka ustavne žalbe je u predmetnom izvršnom postupku imala svojstvo trećeg lica i ona je podnela javnom izvršitelju prigovor trećeg lica iz člana 108. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, prigovor radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja na predmetu izvršenja (spornom stanu u kojem živi) , a koji je odbijen kao neosnovan rešenjem javnog izvršitelja. Podnositeljka je protiv navedenog rešenja javnog izvršitelja, podnela prigovor koji je odbačen kao nedozvoljen osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 440/17 od 7. aprila 2017. godine, i po oceni Ustavnog suda , tim aktom izvršnog suda je neposredno odlučivano o njenim imovinskim pravima i pravnim interesima.
Ustavni sud zatim ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava, koji je prihvatio i Ustavni sud, da se pravičnost suđenja ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, Evropski sud za ljudska prava je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. navedene presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.
Ustavni sud utvrđuje da su u izvršnom postupku pravni lekovi prigovor i žalba (član 24. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine) . Prigovor je pravni lek kojim se pobijaju rešenje doneto u prvom stepenu u postupku na osnovu verodostojne isprave i druga rešenja za koje je zakonom propisan ovaj pravni lek. Žalba je pravni lek kojim se pobija rešenje doneto u prvom stepenu u postupku na osnovu izvršne isprave, odnosno u postupku obezbeđenja.
Kada je reč prigovoru trećeg lica iz člana 108. navedenog Zakona (prigovor radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja na predmetu izvršenja), Ustavni sud ocenjuje da navedeni prigovor nije pravni lek, već predstavlja posebno pravno sredstvo trećeg lica o kome odlučuju sud ili javni izvršitelj u zavisnosti od toga ko sprovodi izvršenje. Sud ili javni izvršitelj odlučuju u formi rešenja kojim se prigovor trećeg lica odbacuje, odbija ili usvaja. Odredbom člana 110. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine izričito je bilo propisano da protiv rešenja o odbijanju prigovora trećeg lica nije dozvoljena žalba. Stoga je , po oceni Ustavnog suda, pravni lek protiv ovog rešenja prigov or, saglasno članu 24. stav 4. Zakona kojim je propisano da je protiv rešenja donetog o prigovoru dozvoljen prigovor samo kod prigovora trećeg lica (Bilten Privrednog apelacionog suda 3/17). Iz člana 24. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine može se zaključiti da se protiv rešenja o odbijanju prigovora trećeg lica može izjaviti prigovor, jer se u tom članu govori o pravu na izjavljivanje prigovora protiv rešenja kojim je odlučeno o prigovoru trećeg lica, u zagradi se upućuje na član 110. stav 2. Zakona kojim se uređuje pobijanje rešenja kojim je odbijen prigovor trećeg lica.
Takođe, Rešenjem Ustavnog suda Už-6573/2017 od 4. aprila 2019. godine o dbačena je ustavna žalba izjavljena protiv rešenja javnog izvršitelja kojim je odbijen kao neosnovan podnositeljkin prigovor trećeg lica, jer podnositeljka ustavne žalbe protiv navede nog rešenja nije podnela prigovor, u smislu odredbe člana 24. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud ocenjuje da je ustavnopravno neprihvatljiva pravna ocena veća izvršnog suda o nedozvoljenosti prigovora podnositeljke ustavne žalbe protiv rešenja javnog izvršitelja kojim je odbijen njen prigovor trećeg lica (prigovor radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja na predmetu izvršenja.
Polazeći od svega izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) , Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 440/17 od 7. aprila 2017. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravno sredstvo , zajemčeno odredbom člana 36. stav 2 . Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.
6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu IPV(I). 440/17 od 7. aprila 2017. godine i određenjem da taj sud donese novu odluku o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe koji je podnet protiv rešenja javnog izvršitelja I . B . B . Ii. 457/16 od 23. decembra 2016. godine . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.
7. S obzirom na to da je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu i odredio otklanjanje štetnih posledica utvrđene povrede prava na pravno sredstvo , to nije posebno razmatrao navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava .
8. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravno sredstvo i poništaj osporenog drugostepenog rešenja adekvatna pravična satisfakcija, te je odbio zahtev podnositeljke za naknadu nematerijalne štete, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 3. izreke.
9. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je ovakav zahtev preuranjen, jer će o njenom prigovoru biti ponovo odlučivano, te je odbacio zahtev podnositeljke za naknadu ove štete, rešavajući kao u tački 4. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.
10. Ustavni sud ukazuje da je podnositeljka ustavne žalbe istakla i povredu prava na suđenje u razumnom roku zasnivajuću svoju tvrdnju na tome da je izvršni sud narazumno dugo odlučivao o njenom prigovoru podnet protiv rešenja javnog izvrši telja kojim je odbijen kao neosnovan njen prigovor trećeg lica . U vezi sa navedenim, Ustavni sud ocenjuje da se prigovorom trećeg lica pokreće jedan poseban postupak u okviru izvršnog postupka u kojem treće lice suštinski ima svojstvo stranke, a suprotnu stranku čine izvršni poverilac i izvršni dužnik i u kojem postupku se odlučuje o pravima i pravnim interesima trećeg lica. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da treće lice može u tom postupku (po prigovoru trećeg lica) da ističe da mu je povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. Iz priložene dokumentacije proizlazi da je predmetni postupak trajao preko četiri meseci. Navedeno trajanje postupka se objektivno ne može smatrati nerazumno dugim. Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio u tomu delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 5. izreke odluke.
11. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).
12. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) , člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.