Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao devet godina i četiri meseca. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. S . iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. jula 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. S . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Vranju u predmetu K. 37/10 (ranije pred Okružnim sudom u Vranju u predmetu K. 45/08) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. S . iz Vranja podneo je Ustavnom sudu, 20. avgusta 2015. godine, preko punomoćnika Đ. R, advokata iz Vranja, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji j e vođen u predmetu Višeg suda u Vranju K. 37/10 (ranije pred Okružnim sudom u Vranju u predmetu K. 45/08).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je 29. juna 2007. godine istražni sudija doneo rešenje o sprovođenju istrage protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, kao i da je osporeni krivični postupak trajao 11 godina, pri čemu podnosilac nijednim svojim aktom nije doprineo dužini trajanja krivičnog postupka.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava, a tražio je i naknadu nematerijalne štete, kao i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta K. 37/10 Višeg suda u Vranju, utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Istražni sudija Okružnog suda u Vranju je 31. marta 2006. godine doneo rešenje o sprovođenju istrage Ki. 13/06 protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, i okrivljenih M.S, M.M. i Ž.S, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi st. 1. i 3. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05 i 107/05) i krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Rešenjem Okružnog suda u Vranju Kv. 129/06 od 25. aprila 2006. godine odbijena je žalba okrivljenog, a rešenje Okružnog suda u Vranju Ki. 13/06 od 31. marta 2006. godine je potvrđeno.

U toku istrage, ispitani su okrivljeni, saslušano je više svedoka, pribavljen je nalaz i mišljenje veštaka, kao i neophodna dokumentacija i podaci.

Okružno javno tužilaštvo u Vranju je 15. maja 2008. godine podiglo optužnicu Kt. 25/06 protiv okrivljenih R.G, M.S, M.M, Ž.S, Z.S. i Nikole Stojiljkovića. Optužnicom je, između ostalog, okrivljenima M.S, M.M, Ž.S. i podnosiocu ustavne žalbe, stavljeno na teret da su kao saizvršioci učinili produženo krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi st. 1. i 3. u vezi čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika i produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. u vezi čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika.

Rešenjem Okružnog suda u Vranju Kv. 201/08, Kv. 254/08, Kv. 255/08 i Kv. 256/0/8 od 9. septembra 2008. godine odbijeni su kao neosnovani prigovori okrivljenih protiv optužnice Okružnog javnog tužilaštva u Vranju Kt. 25/06 od 15. maja 2008. godine.

Krivični postupak se vodio pred Okružnim sudom u Vranju u predmetu K. 45/08, a nakon reforme sudstva, krivični postupak je nastavljen pred Višim sudom u Vranju u predmetu K. 37/10.

Naredbom Višeg suda u Vranju K. 37/10 od 25. januara 2011. godine određeno je veštačenje, a koje je povereno G. zavodu za veštačenja u B. Do donošenja navedene naredbe, glavni pretres je održan dva puta , dok osam puta nije održan.

Spisi predmeta su vraćeni iz G. zavoda za veštačenje postupajućem sudu 28. decembra 2011. godine, sa napomenom da zbog nedostatka dokumentacije nisu u mogućnosti da odgovore na zadatak veštačenja.

Do donošenja naredbe K. 37/10 od 20. novembra 2012. godine, kojom je određeno dopunsko veštačenje, glavni pretres je održan dva puta, dok tri puta nije održan.

U toku 2013. godine, aktom Višeg javnog tužilaštva u Vranju Kt. 25/06 izmenjena je optužnica, ukupno četiri puta pretres nije održan, a nalaz i mišljenje veštaka su dostavljeni sudu tek 8. avgusta 2013. godine. Takođe, Viši sud je odredio dopunsko veštačenje od veštaka finansijske struke i drvno-prerađivačke struke. Nalaz i mišljenje vešta ka su dostavljeni 16. januara 2014. godine sudu.

Tokom 2014. godine nije održano nijedno ročište od ukupno osam zakazanih, Tužilaštvo je prekvalifikovalo optužnicu, a veštak neurolog je postupajući po naredbi suda dostavio nalaz i mišljenje za okrivljenog Ž.S. Predsednik Višeg suda u Vranju je aktom Su. VIII/2014 -50 od 12. maja 2014. godine naložio hitno postupanje, rešavanje i ekspedovanje predmeta, između ostalog i predmeta K. 37/10.

Glavni pretres je održan 6. marta 2015. godine.

Presudom Višeg suda u Vranju K. 37/10 od 12. marta 2015. godine, između ostalog, okrivljeni N. S . je oslobođen od optužbe za krivična dela koja su mu stavljena na teret.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 597/15 od 5. avgusta 2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba Višeg javnog tužilaštva, a prvostepena presuda Višeg suda u Vranju K. 37/10 od 12. marta 2015. godine je potvrđena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužba ma protiv njega.

5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni postupak okončan u okviru razumnog roka, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 31. marta 2006. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage k rivični postupak pokrenut, do 5. avgusta 2015. godi ne, kada je doneta presuda Apelacionog suda u Nišu, kojom je postupak pravnosnažno okončan. Dakle, krivični postupak je trajao devet godina i četiri meseca.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka devet godina i četiri meseca ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Pri tome, Ustavni sud naročito ističe da je prvostepena presuda doneta tek 12. marta 2015. godine, nakon devet godina suđenja, te da je tom presudom podnosilac oslobođen od optužbe. Drugo, od 28 puta zakazivanog, glavni pretres je održan samo pet puta. Takođe, Ustavni sud je imao u vidu činjeničnu i pravnu složenost krivičnog postupka – težinu krivičnih dela koja su okrivljenom stavljena na teret, saslušan je veliki broj svedoka i izvršen je uvid u obimnu dokumentaciju, izvršena su dva veštačenja i dva dop unska veštačenja, ali nalazi da je to, u konkretnom slučaju, bilo od značaja samo za utvrđenje visine naknade nematerijalne štete.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja krivičnog postupka, kao i životni standard u državi , te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evropskog suda, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno - adekvatno, kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna o karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost dosuđenog iznosa u odnosu na životni standard države u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava na osnovu člana 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ovakav stav Evropski sud je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. – MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije , od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije , od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije , od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine).

7. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti