Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u višedecenijskom upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnim postupcima za vraćanje zadružne imovine koji traju od 1992. godine. Ekstremno dugo trajanje postupka posledica je neefikasnosti i dugih perioda neaktivnosti nadležnih organa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tam ás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. z . „G .“ iz B, kod Kikinde, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. juna 202 4. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. z . „G .“ iz B, kod Kikinde, i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Odeljenjem za stambeno-komunalne poslove, urbanizam i privredu Opštinske uprave opštine Kikinda u predmetu broj III-01-46-6/98 i upravnom postupku koji se vodi pred Sekretarijatom za imovinsko-pravne poslove i komunalne delatnosti Gradske uprave Kikinda u predmetu broj III-01-46-1/19 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo Z. z . „G .“ iz B, kod Kikinde, na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupci iz tačke 1. okončali u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. z . „G .“ iz B , kod Kikinde, preko punomoćnika Z . R, advokata iz Novog Sada, podnela je Ustavnom sudu, 20. aprila 2021. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u upravnim postupcima označenim u tački 1. izreke. Ustavna žalba je dopunjena podnescima od 28. aprila i 21. maja 2021. i 9. i 25. februara 2022. godine.

U ustavnoj žalbi je navedeno da su zahtev i za vraćanje z adružne imovine podneti prvostepenom organu 1 992, 1995, 1996. i 1997. godine i da postupak po tim zahtevima još nije pravnosnažno okončan.

Ustavnom žalbom je traženo od Ustavn og sud a da utvrdi povredu označen og prava, kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300.000 dinara.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena dru ga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, kao i nepotpune spise predmeta Odeljenja za stambeno-komunalne poslove, urbanizam i privredu Opštinske uprave opštine Kikinda broj III-01-46-6/98 i Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove i komunalne delatnosti Gradske uprave Kikinda broj III-01-46-1/19, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Podnosilac ustavne žalbe je 22. aprila 1992. godine podneo prvostepenom organu zahtev za vraćanje zadružne imovine koja je pripadala Z. z . B . U zahtevu je navedeno da se ta imovina sastoji od: Treće ekonomije (više građevinskih objekata i cisterne za gorivo), zadružnog doma u selu, magacina na železničkoj stanici, meša lice za stočn u hranu sa pripadajućim objektima, oranice od 102-107 jutara, mašina označenih u zahtevu i ciglane sa pratećim objektima.

Rešenjem prvostepenog organa broj III-01-46-6/98 od 20. januara 1999. godine obustavljen je postupak po zahtevu podnosioca za vraćanje zadružne imovine. Ministarstvo finansija je rešenjem od 26. oktobra 2001. godine uvažilo žalbu podnosioca, poništilo pobijano rešenje i vratilo predmet istom organu na ponovno odlučivanje.

Rešenjem prvostepenog organa broj III-01-46-6/98-3 od 5. novembra 2002. godine usvojen je zahtev podnosioca ustavne žalbe i vraćena mu je u svojinu „stočna rampa sa korlatom“, koja se nalazi na k.p. broj … KO B, na osnovu člana 95. Zakona o zadrugama („Službeni list SRJ“, broj 41/96).

Rešenjem prvostepenog organa broj III-01-46-6/98-7 od 26. decembra 2002. godine odbijen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za vraćanje zgrade Z. doma u B, a rešenjem Ministarstva finansija od 10. maja 2004. godine poništeno je navedeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje .

Zaključkom prvostepenog organa broj III-01-46-6/98-7 od 3. oktobra 2005. godine prekinut je postupak pokrenut zahtevom podnosioca ustavne žalbe za povraćaj zadružne imovine nekadašnje Z. z . B . – „stočne rampe sa korlatom“, koji se nalazi na k.p. broj … KO B . i naloženo podnosiocu zahteva da u označenom roku pokrene postupak za utvrđivanje prava svojine, odnosno prava korišćenja na navedenom objektu.

Rešenjem prvostepenog organa broj III-01-46-6/98-4 od 1. marta 2006. godine odbijen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za vraćanje katastarskih parcela na kojima su se nalazili objekti Treće ekonomije i C. nekadašnje zemljoradničke zadruge B .. Podnosilac je protiv tog rešenja izjavio žalbu 1. aprila iste godine, koja je uvažena rešenjem Ministarstva finanasija od 29. januara 2008. godine, a pobijano rešenje poništeno i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje. Presudom Upravnog suda U. 2818/10 od 22. oktobra 2010. godine odbijena je tužba podnosioca ustavne žalbe podneta 26. februara 2008. godine protiv navedenog konačnog upravnog akta.

Rešenjem prvostepenog organa broj III-01-46-6/98-10 od 2. marta 2006. godine odbijen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za vraćanje 771 ha poljoprivrednog zemljišta . P odnosiocu je rešenje uručeno 31. marta 2022. godine, a žalbu protiv tog rešenja je izjavio 5. aprila iste godine.

Rešenjem Ministarstva finansija od 26. septembra 2006. godine poništen je zaključak Odeljenja za stambeno-komunalne poslove, urbanizam i privredu Opštinske uprave opštine Kikinda broj III-01-46-6/98-7 od 3. oktobra 2005. godine i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju je konstatovano da je pobijanim zaključkom prekinut postupak pokrenut zahtevom podnosioca ustavne žalbe za povraćaj zadružne imovine nekadašnje Z. z . B . – neuknjižene zgrade Z. doma u B . i naloženo podnosiocu da pokrene postupak za utvrđivanje prava svojine, odnosno prava korišćenja na navedenom objektu.

Rešenjem Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove, građevinarstvo i privredu Opštinske uprave opštine Kikinda broj III-01-46-6/98-9 od 1. novembra 2007. godine odbijen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za vraćanje zadružne imovine nekadašnje Z. z . B. – mešalice za stočnu hranu, sa obrazloženjem da je račun podnosioca blokiran i da je zadruga nelikvidna od 20. novembra 2006. godine. Protiv navedenog rešenja podnosilac je izjavio žalbu 1. aprila 2022. godine.

3.2. Podnosilac ustavne žalbe je 22. marta 2019. godine podneo zahtev za vraćanje zadružne imovine, a prvostepeni organ je rešenjem broj III-01-46-6/98 od 12. aprila 2019. godine odbacio zahtev zbog nenadležnosti. Tehnička greška u navedenom rešenju ispravljena je rešenjem broj III-01-46-1/19 od 21. avgusta 2019. godine.

U dopisu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede od 11. decembra 2020. godine navedeno je da je podnosilac ustavne žalbe 22. marta 2019. godine podneo zahtev za vraćanje imovine u skladu sa odredbama čl. 108. i 110. Zakona o zadrugama („Službeni glasnik SRS “, broj 112 /15), da se prvostepeni organ oglasio nenadležnim za postupanje u toj upravnoj stvari, a da je u pouci o pravnom sredstvu u tom rešenju pogrešno navedeno to ministarstvo kao nadležno za odlučivanje o žalbi.

Podnosilac ustavne žalbe je 31. decembra 2020. godine izjavio „žalbu zbog „ćutanja uprave“ na rešenje Grada Kikinda br. III-01-46-6/98-3 i III-01-46-1/19“, u kojoj je naveo da je podneo „preko četiri zahteva u navedenom predmetu i da postupak po prvom zahtevu traje od 1991, po drugom od 1995, a po trećem od 1998. godine“.

Prvostepeni organ je 4. januara 2021. godine dostavio Ministarstvu finansija odgovor na žalbu podnosioca ustavne žalbe izjavljenu 31. decembra 2020. godine protiv rešenja tog organa donetih 12. aprila i 21. avgusta 2019. godine , kao i žalbu zbog „ćutanja uprave“. U odgovoru je navedeno: da je neosnovana žalba izjavljena zbog „ćutanja uprave“, budući da je ono prestalo donošenjem rešenja koja se pobijaju žalbama; da je Republički geodetski zavod rešenjem od 16. januara 2019. godine odbio zahtev podnosioca ustavne žalbe za upis zadružne svojine na osnovu odredaba čl. 108. i 110. Zakona o zadrugama i da još nije rešeno o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv tog rešenja; da se ne mogu voditi dva upravna postupka pred dva upravna organa u jednoj upravnoj stvari, te je podnosilac trebalo da sačeka okončanje postupka pred R epubličkim geodetskim zavodom.

Podnosilac ustavne žalbe je 25. januara 2021. godine podneo prvostepenom organu zahtev kojim je tražio nastavak postupka u predmetu broj III-01-46-6/98.

U dopisu Ministarstva finansija upućenom prvostepenom organu 9. aprila 2021. godine navedeno je da to ministarstvo nije nadležno za odlučivanje o žalbama protiv rešenja prvostepenog organa od 12. aprila i 21. avgusta 2019. godine, zbog čega su spisi predmeta vraćeni tom organu 29. juna 2020. godine . Ministarstvo je o navedenom obavestilo i podnosioca ustavne žalbe, dopisom od 14. aprila 2021. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 30. juna 2021. godine dostavio prvostepenom organu podnesak, pozivajući se na brojeve predmeta III-01-46-6/98-3 i III-01-46-1/19, kojim je „proširio zahtev na sve navedene parcele koje predstavljaju sastavni deo podnetog zahteva“ i traž io da se u nastavku postupka utvrdi njegovo pravo svojine na tim parcelama.

Podnosilac ustavne žalbe je 31. marta 2022. godine dostavio prvostepenom organu zahtev za nastavak postupka „vezano za vraćanje imovine stečene radom zadrugara u smislu „Zakona o uslovima vraćanja imovine“, u kome je navedeno da se „zahtev širi na sve nepokretnosti koje predstavljaju nekadašnju imovinu zadrugara“. Istog dana podnosilac je podneo i zahtev za rekonstrukciju spisa, u kome je naveo da je zahtev „ponavljan i prepravljan 1991, 1997. i 1998. godine, da se radi o broju iz 1998. godine, a ne o novom broju na koji uporno pokušava da se pozove prvostepeni organ “.

Rešenjem Gradske uprave grada Kikinda od 1. aprila 2022. godine naloženo je prvostepenom organu da obnovi predmet broj III-01-46-6/98.

Podnosilac ustavne žalbe je 1. aprila 2022. godine izjavio žalbu protiv rešenja prvostepenog organa broj III-01-46-6/98-4 od 1. marta 2006. godine, za koje je naveo da ga je primio na ročištu povodom rekonstrukcije spisa 31. marta 2022. godine i da o tom rešenju „nikada nije imao spoznaju“. Istog dana podnosilac je izjavio žalbu i protiv rešenja prvostepenog organa broj III-01-46-6/98-3 od 1. marta 2006. godine.

U izjavi načelnice Odeljenja za stambeno-komunalne poslove, urbanizam i privredu Opštinske uprave opštine Kikinda, overenoj pred javnim beležnikom 5. aprila 2022. godine , navedeno je da je u predmetu III-01-46-6/98-3 rešavan kompletan zahtev koji se sastojao od zahteva podnosioca koji su podneti 1992, 1995. i 1998. godine, na osnovu kojih je doneto rešenje broj III-01-46-6/98-3 od 5. novembra 2002. godine, koje je postalo pravnosnažno.

Rešenjem prvostepenog organa broj III-01-46-1/19 od 10. juna 2022. godine odbijen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za okončanje postupka u predmetima br. III-01-46-6/98-4, III-01-46-6/98-7 i III-01-46-6/98-10, sa obrazloženjem da su ti postupci pravnosnažno okončani po odredbama Zakona o zadrugama („Službeni list SFRJ“, broj 3/90 i Službeni list SRJ“, broj 24/94). Podnosilac je protiv rešenja prvostepenog organa od 10. juna 2022. godine izjavio žalbu 24. juna 2022. godine.

Rešenjem Ministarstva finansija od 31. januara 2023. godine poništeno je rešenje prvostepenog organa od 10. juna 2022. godine i predmet vraćen istom organu na ponovno odlučivanje. Drugostepeni organ je u obrazloženju naveo: da u spisima predmeta nema dokaza da je pravnosnažno okončan postupak u predmetu broj III-01-46-6/98-4, pokrenut 3. marta 1997. godine, jer nije odlučeno u ponovnom postupku nakon što je taj organ rešenjima od 24. maja 2004. i 29. januara 2008. godine poništio rešenja prvostepenog organa od 25. novembra 2002. i 1. marta 2006. godine; da, takođe, nema dokaza da je pravnosnažno okončan postupak u predmetu broj III-01-46-6/98-10, jer nije odlučeno u ponovnom postupku nakon što je taj organ rešenjem od 26. novembra 2007. godine poništio rešenje prvostepenog organa od 2. marta 2006. godine; da je postupak u predmetu broj III-01-46-6/98-7 pravnosnažno okončan presudom Upravnog suda U. 3196/10 od 18. novembra 2010. godine.

Rešenjem prvostepenog organa broj III-01-46-1/19 od 16. maja 2023. godine, donetim u ponovnom postupku, odbijen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za okončanje postupka u predmet ima br . III-01-46-6/98-4, po zahtev u od 3. marta 1997. godine i III-01-46-6/98-10, po zahtevu od 13. januara 1998. godine, jer su isti pravnosnažno okončani po odredbama Zakona o zadrugama („Službeni list SFRJ“, broj 3/90 i Službeni list SRJ“, broj 24/94). Prvostepeni organ je odluku zasnovao na tome da podnosilac u postupku izlaganja podataka o pravima na nepokretnostima nije dostavio ispravu podobnu za vraćanje imovine na osnovu Zakona o zadrugama. U obrazloženju je, takođe, navedeno da je „vrlo diskutabilna tvrdnja podnosioca zahteva da rešenja doneta u navedenim postupcima nisu pravnosnažna, imajući u vidu da se 13-14 godina nije oglašavao, niti interesovao za sudbinu predmeta…“. Podnosilac ustavne žalbe je 16. juna 2023. godine izjavio žalbu protiv rešenja prvostepenog organa od 16. maja 2023. godine, o kojoj nije odlučeno.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se, pored ostalog, ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda po predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su i sledeće odredbe zakona:

Članom 13. Zakona o opštem upravnom postupku („ Službeni list FNRJ “, broj 52/56, „ Službeni list SFRJ “, br. 10/65, 18/65, 4/77, 11/78, 32/78, 9/86 i 47/86 i „Službeni list SRJ “, broj 24/94) bilo je propisano da se postupak ima voditi brzo i sa što manje troškova i gubitka vremena za stranku i druga lica koja učestvuju u postupku, ali tako da se pribavi sve što je potrebno za pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja.

Zakon o opštem upravnom postupku („ Službeni list SRJ“, br. 33/97 i 31/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 30/10) je u članu 14. predvideo obavezu brzog i efikasnog vođenja postupka, a odredbama navedenog zakona je, takođe, bilo propisano: da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najkasnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok ( član 208. stav 1.); da ako organ protiv čijeg je rešenja dopuštena žalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na žalbu kao da je njen zahtev odbijen ( član 208. stav 2.); da ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, koji je dužan da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje (član 232) stav 2.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najkasnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok ( član 237. stav 1.).

Važeći Zakon o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16, 95/18 i 2/23 ) sadrži suštinski iste odredbe u članu 9. stav 2, članu 145. stav 3, članu 171. stav 3. i članu 17 4.

Odredbama člana 24. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („ Službeni list SRJ“, broj 46/96), koji je važio do 29. decembra 2009. godine, bilo je propisano: da ako drugostepeni organ nije u roku od 60 dana ili u zakonom određenom kraćem roku doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po ponovljenom traženju, stranka može pokrenuti upravni spor kao da joj je žalba odbijena ( stav 1.); da ako prvostepeni organ protiv čijeg akta je dozvoljena žalba nije u roku od 60 dana ili u zakonom određenom kraćem roku doneo rešenje po zahtevu, stranka ima pravo da podnese zahtev drugostepenom organu, kao i da protiv rešenja drugostepenog organa stranka može pokrenuti upravni spor, a može ga i pod uslovima iz stava 1. ovog člana pokrenuti i ako ovaj organ ne donese rešenje ( stav 3.). Suštinski iste sadržine su odredbe člana 15. i člana 19. stav 1. važećeg Zakona o upravnim sporovima („ Službeni glasnik RS“, broj 111/09).

5. Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da podnosilac ustavne žalbe ukazuje na povredu prav a na suđenje u razumnom roku zbog dugog trajanja upravn og p ostupka koji se vodi po njegovim zahtev ima za vraćanje zadružne imovine, podnetim u periodu od 1992. do 1998. godine, o kojima se odlučuje u predmetima prvostepenog organa br. III-01-46-6/98 i III-01-46-1/19.

Ispitujući osnovanost ustavne žalbe izjavljene zbog povrede označenog prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Sud najpre konstatuje da se građanima Republike Srbije ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, jemče i ustavnosudska zaštita ovih prava i sloboda obezbeđuje od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da svaki postupak pred sudovima ili drugim nadležnim organima predstavlja jedinstvenu celinu, Sud je stao na stanovište da se prilikom ocene da li se postupak u konkretnom slučaju vodi u okviru razumnog roka ili ne, mora uzeti u obzir i stanje na dan stupanja na snagu Ustava. Ovaj sud je, s tim u vezi, utvrdio da je predmetni postupak za vraćanje zadružne imovine započeo 22. aprila 1992. godine , podnošenjem zahteva podnosioca ustavne žalbe i da još nije okončan.

Ustavni sud konstatuje da sama činjenica da osporeni postupak traje duže od 32 godine ukazuje na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja organa koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je predmetni upravni postupak činjenično relativno složen, budući da se zahtevi podnosioca odnose na veći broj objekata i katastarskih parcela , ali da se u njemu ne postavljaju složena pravna pitanja.

Ispitujući značaj predmeta postupka za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da on ima značajan pravni i materijalni interes da se u razumnom roku oceni ispunjenost uslova za vraćanje imovine koja je pripadala zemljoradničkoj zadruzi koja je poslovala na istom području kao podnosilac .

Ocenjujući postupanje nadležnih organa koji vode predmetni postupak, Ustavni sud je našao da je prvostepeni organ prevashodno odgovoran za dugo trajanje osporenog postupka, koji je u predmetu broj III-01-46-6/98 formirao deset podbrojeva, radi odlučivanja o svakom pojedinom delu zahteva, a nakon perioda neaktivnosti koji je trajao deset godina uništio je spise tog predmeta, iako osporeni postupak nije bio pravnosnažno okončan. Nakon nepotpune rekonstrukcije spisa, prvostepeni organ je 31. marta 2022. godine uručio podnosiocu ustavne žalbe svoja r ešenja br. III-01-46-6/98-4 od 1. marta 2006. godine i III-01-46-6/98-10 od 2. marta 2006. godine, iako su ta rešenja poništena rešenjima drugostepenog organa od 29. januara 2008. godine i 26. novembra 2007. godine , donetim u postupku po žalbi podnosioca ustavne žalbe. Prvostepeni organ je, takođe, bio neaktivan u periodima od 2002. do 2005. i od 2008. do 2019. godine. Sud je konstatovao da drugostepeni organ nije prekoračio rok za odlučivanje o žalbi u meri u kojoj bi to, s obzirom na trajanje osporenog postupka, bitnije uticalo na ocenu o povredi prava na suđenje u razumnom roku. Upravni sud je o tužbi podnosioca ustavne žalbe odlu čivao dve godine i osam meseci.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da on u periodu koji je trajao ukupno 21 godin u nije koristio procesnopravna sredstva protiv „ćutanja administracije“, predviđena odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima, najpre žalbu, a potom, eventualno, tužbu nadležnom sudu , zbog nedonošenja odluke o njegovim zahtevima, odnosno odluke u ponovnom postupku. Sud je, takođe, utvrdio da je podnosilac u periodu od 2019. do 2022. godine podneo više različitih zahteva, te da je proširio zahtev o kome se odlučuje u predmetu broj III-01-46-6/98. Ustavni sud je, međutim, našao da navedeni doprinos podnosioca ustavne žalbe trajanju postupka ne može uticati na ocenu Suda o tome da je povređeno prav o na suđenje u razumnom roku .

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredb i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23 ), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke, dok je u tački 3. izreke naložio nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupci iz tačke 1. okončali u najkraćem roku, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog povrede označenog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu i našao da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnos ilac pretrpe o. Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije, od 9. januara 2018. godine ( predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u višedecenijskom upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti