Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko devet godina. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme mere za okončanje postupka u najkraćem roku zbog neefikasnog postupanja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Vidoja Miloševića iz Bujanovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Vidoja Miloševića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 5798/03, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P. 2804/11 (2003), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vidoje Milošević iz Bujanovca je 21 . decembra 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 5798/03, koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P. 670/10.

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporeni parnični postupak pokrenut tužbom koju je podnosilac ustavne žalbe podneo Opšinskom sudu u Nišu 29. oktobra 2003. godine i da ni posle više od sedam godina nije okončan, čime je povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, te se predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu i naloži da se postupak u ovoj pravnoj stvari okonča što pre.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna sa odredbom člana 170. Ustava, a prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz pismenog izjašnjenja Osnovnog suda u Nišu u vezi trajanja postupka od 9. aprila 2013. godine i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu P. 2804/11 (2003), utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnosilac ustavne žalbe je 29. oktobra 2003. godine podneo Opštinskom sudu u Nišu tužbu prot iv tužene državne zajednice Srbija i Crna Gora, Ministarstva odbrane, Pravne uprave – Vojnog suda u Nišu, kasnije protiv Republike Srbije, Ministarstva odbrane, radi naknade materijalne i nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode.

Odgovor na tužbu primljen je u prvostepenom sudu 4. decembra 2003. godine.

Prvo ročište pred Opštinskim sudom u Nišu zakazano za 6. februara 2004. godine nije održano zbog odsustva punomoćnika tužioca, a na ročištu od 2. aprila 2004. godine sud je rešio da zatraži združenje spisa predmeta Vojnog suda u Nišu I K. 47 /97.

Na ročištu 14. maja 2004. godine je određeno izvođenje dokaza veštačenjem put em veštaka neuropsihijatra Z. Ć, koji je svoj nalaz i mišljenje dostavio 10. decembra 2004. godine.

Na narednom ročištu 8. feburara 2005. godine, punomoćnik tužioca je predao podnesak sa preciziranim tužbenim zahtevom i predložio izvođenje finansijskog veštačenja od strane veštaka B. M. J, koji je nalaz i mišljenje dostavio 13. aprila 2005. godine.

Na ročištu 26. septembra 2005. godine prvostepeni sud je odlučio da izvede saslušanje tužioca kao parnične stranke i usvojio predlog tužioca za određivanje medicinskog veštačenja od strane veštaka M. Ž, koji je dostavio nalaz i mišljenje 15. juna 2006. godine.

Na ročištu 12. septembra 2006. godine Opštinski sud u Nišu je na predlog tužioca naložio dopunsko veštačenje veštaka neuropsihijatra Z. Ć, koji se nije odazvao pozivu, te je rešenjem od 25. septembra 2009. godine sud odredio drugog veštaka - neuropsihijatra J. M, koji je dostavio nalaz i mišljenje 16. novembra 2009. godine .

U 2010. godini postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Nišu i novim postupajućim sudijom na ročištu održanom 26. januara 2010. godine, na kome je glavna rasprava počela iznova, a tužilac, prigovarajući nalazu veštaka J. M, prvi put istakao i postupak u predmetu K. 116/99 koji je vođen protiv njega pred Vojnim sudom u Nišu, te mu je naloženo da se pismeno bliže izjasni o tome .

Na ročištu održanom 25. marta 2010. godine tužiocu je naloženo dostavljanje određenih isprava, zbog prigovora presuđene stvari, koji je istakla tužena, na ročištu 18. maja 2010. godine punomoćnik tužioca je predao podnesak sa prilozima, navodeći da će naknadno precizirati tužbeni zahtev, na ročištu 20. avgusta 2010. godine punomoćnik tužioca je predao sudu nove dokaze i izjavio da će dostaviti još dokaza, a na ročištu 29. oktobra 2010. g odine, nakon čitanja združenog parničnog spisa Prvog opštinskog suda u Beogradu, punomoćnik tužioca je izjavio da će naknadno precizirati tužbeni zahtev, u skladu sa novim dokazima.

Nakon toga, zbog izmene godišnjeg rasporeda rada u sudu, predmet je dodeljen novom sudiji, pred kojim je na ročištu 24. januara 2011. godine glavna rasprava počela iznova , a na ročištu 19. aprila 2011. godine je doneto rešenje P. 670/10 o povlačenju tužbe zbog nedolaska punomoćnika tužioca. Punomoćnik tužioca je 26. aprila 2011. godine podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje, koji je usvojen 6. maja 2011. godine.

Nakon toga, naredbom v.f. predsednika suda od 25. maja 2011. godine, predmet je vraćen u rad prethodnom sudiji.

Na ročištu 30. avgusta 2011. godine glavna rasprava je počela iznova, a punomoćnik tužioca je ponovo naveo da će precizirati tužben zahtev i predložio izvođenje dokaza saslušanjem stranaka. Na ročištu 21. oktobra 2011. godine saslušan je tužilac u svojstvu parnične stranke i na njegov predlo g određeno dopunsko ekonomsko veštačenje zbog proteka vremena od prethodnog veštačenja.

Dopunski nalaz veštaka B. M. J. je dostavljen sudu 9. februara 2012. godine, pa je ročište od 9. feburara 2012. godine odloženo radi dostavljanja tuženoj i upoznavanja stranaka sa dopunskim nalazom.

Ročište zakazano za 8. mart 2012. godine je odložen na predlog punomoćnika tužioca , jer je propustio da se izjasni o dopunskom nalazu veštaka.

Tužilac se izjasnio o dopunskom nalazu veštaka podnescima od 22. marta i 4. aprila 2012. godine, a ročišta zakazana za 5. april i 22. maj 2012. godine nisu održana, jer su spisi predmeta bili kod veštaka. Izjašnjenj e veštaka o primedbama na dopunsko veštačenje je primljeno u prvostepenom sudu 19. juna 2012. godine.

U daljem toku postupku tri ročišta su odložena radi dostavljanja podnesaka strankama (10. jula, 27. septembra i 25. oktobra 2012. godine), a ročište 22. avgusta 2012. godine je odloženo zbog neodazivanja veštaka pozivu za ročište. Do zaključenja glavne rasprave 9. aprila 2013. godine, Osnovni sud u Nišu je na ročištu 30. novembra 2012. godine ispitao veštaka B. M. J i odredio dopunsko veštačenje veštaka neuropsihijatra J. M, a na ročištu 28. feburara 2013. godine - još jedno dopunsko veštačenje istog veštaka, koji je dostavio dopunski nalaz 25. marta 2013. godine.

Osnovni sud u Nišu je 9. aprila 2013. godine doneo presudu P. 2804/11 (2003), kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu Republiku Srbiju-Ministarstvo odbrane – VP 1097 Niš da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za duševni bol zbog povrede ugleda i časti zbog nezakonitog lišenja slobode, za pretrpljeni strah, fizički bol i za duševni bol zbog umanjenja opšte životne aktivnosti plati dosuđene iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od 9. aprila 2013. godine, kao dana presuđenja, do konačne isplate, a u delu preko dosuđenih iznosa odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, odbio tužb eni zahtev za naknadu materijalne štete kao neosnovan i obavezano tuženu da tužiocu naknadi parnične troškove u dosuđenom iznosu.

Prema dostavnoj naredbi u spisu predmeta, presuda je ekspedovana 12. aprila 2013. godine, nakon čega su spisi dostavljeni Ustavnom sudu na uvid.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 59/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90, 35/91 i "Službeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe, propisano je da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku (član 10 ).

Odredbama člana 10. Zakona o parničnom postupku („ Službeni glasnik Republike Srbije", broj 125/04) , koji se u ovom postupku primenjivao od 23. februara 2005. godine , propisano je da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku ( stav 1.), kao i da je sud dužan da nastoji da postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( stav 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni parnični postupak pokrenut podnošenjem tužbe 29. oktobra 2003. godine, da je u njemu doneta prvostepena presuda, a da u vreme razmatranja ustavne žalbe još uvek nije pravnosnažno okončan.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir i p eriod trajanja parničnog postupka koji je prethodio stupanju Ustava na sna gu.

Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak, povodom čije dužine trajanja je podneta ustavna žalba, od svog pokretanja podnošenjem tužbe do razmatranja ustavne žalbe trajao devet godina i sedam meseca, što samo po sebi ukazuje na to da predmetni postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Međutim, Ustavni sud je i u ovom slučaju pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da se ovde radi o sporu znatne složenosti u kome je sud trebalo da odluči o zahtevu za naknadu više vidova nematerijalne i materijalne štete i sprovede obiman dokazni postupak sa izvođenjem veštačenja i dopunskih veštačenja od strane četiri veštaka , upoznavanjem sa obimnom dokumentacijom uključujući i krivični spis K. 47/97 i više sudskih odluka donetih u krivičnomm i parničnim postupcima, ali po oceni Ustavnog suda, činjenična i pravna pitanja o kojima je sud trebalo da se izjasni u ovom sporu, kao ni sprovedeni dokazni postupak, ne mogu opravdati dužinu osporenog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je podnosilac nesumnjivo imao opravdan interes za efikasno rešavanje predmetnog spora .

Ustavni sud je, takođe, ocenio da je podnosilac u manjoj meri doprineo trajanju osporenog postupka. Ovde se ima u vidu da je više ročišta odloženo zbog odsustva tužioca (6. februara 2004. godine, 23. februara 2011. godine, 8. marta 2012. godine) ili zbog toga što je predao podnesak sa preciziranim tužbenim zahtevom na samom ročištu (27. septembra 2012. godine) usled čega je ročište odloženo; da je na ročištu 19. aprila 2011. godine doneto rešenje o povlačenju tužbe zbog nedolaska punomoćnika tužioca , čime je trajanje postupka produženo za više meseci .

Ocenjujući postupanje suda u osporenom postupku, Ustavni sud je našao da je odlučujući doprinos nerazumno dugom t rajanju predmetnog parničnog postupka u kome je prvostepena presuda doneta posle devet i po godina od podnošenja tužbe, dao nadležni prvostepeni sud. Naime, uprkos znatnom broju zakazanih i održanih ročišta, nerazumno dugo trajanje predmetnog parničnog postupka je uzrokovano, pre svega, neefikasnim postupanjem prvostepenog suda . Ustavni sud smatra da najveći propust Opštinskog sud a u Nišu leži u činjenici da sud u periodu od 12. septembra 2006. godine , kada je određeno dopunsko veštačenje neuropsihijatra Z. Ć . koji se nije odazvao pozivu da izvrši veštačenje, sve do 25. septembra 2009. godine, kada je određeno veštačenje od strane drugog veštaka J. M , dakle pune tri godine nije postupao u ovom predmetu, niti je preduzeo mere koje su mu stajale na raspolaganju da bi obezbedio efikasno izvođenje ovoga dokaza. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da je u postupku pred Osnovnim sudom u Nišu, pred kojim je osporeni postupak tekao od početka 2010. godine, tri puta određivan postupajući sudija, što je svakako uticalo na duže trajanje postupka. U vezi s tim, Ustavni sud napominje da se, prema stanovištu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, država smatra odgovornom zbog česte promene sudskih veća, što dovodi do odugovlačenja pos tupka usled potrebe da se novi sudija upozna sa predmetom (videti presudu u predmetu ''Lechner i Hess protiv Austrije '' od 23. aprila 1987. godine, stav 58, Serija A, broj 118).

Imajuću u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba osnovana i da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 5798/03, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P. 2804/11 (2003), povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 1. izreke.

6. U cilju otklanjanja štetnih posledica nastalih povredom Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se osporeni postupak okončao u najkraćem roku.

7. O dopuni ustavne žalbe podnosioca poslatoj Ustavnom sudu preporučenom poštom 19. juna 2013. godine, u kojoj je stavljen zahtev za naknadu nematerijalne štete nastale usled povrede ustavnog prava, Ustavni sud nije posebno odlučivao, s obzirom na to da je dopuna ustavne žalbe stigla u Sud 20. juna 2013. godine, kada je Ustavni sud već odlučivao o ustavnoj žalbi, a da je sam zahtev neblagovremen u smislu odredbi Zakona o Ustavnom sudu, te bi morao biti odbačen.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti